Istorija na doboš
M. MIRKOVIĆ, 3. septembar 2006

ČETRDESETIH, pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka cela Jugoslavija hrlila je u bioskope ne samo zbog filma, već i zbog onog što mu prethodi u mraku kino dvorane - žurnala "Filmskih novosti", sasvim specifičnog, informativnog kolaža po­kretnih slika koje su beležile sva interesantna zbivanja u tadašnjoj, velikoj zemlji. U decenijama koje su usledile, slavu žurnala postepeno je mračio ulazak televizi­je u sve veći broj kuća, i TV Dnevnik koji je informacije servirao gledaocima "iz fo­telje", da bi krajem osamdesetih bioskopi potpuno prestali sa emitovanjem žurna­la. Međutim, ekipe "Filmskih novosti" nastavile su da svakodnevno izlaze na te­ren, beležeći sve važnije događaje u našoj, sve manjoj zemlji. Tako su za 62 godi­ne postojanja prerasle u zaista reprezentativan arhiv u kom je na više od 17 milio­na metara filmske trake sačuvana pokretna slika celokupne istorije sveta od 1945. godine do danas - kada je i samo postojanje ovog arhiva od prvorazrednog značaja dovedeno u pitanje!
- Pre dve godine, dakle pre razdruživanja Srbije i Crne Gore, mi smo dostavili Vla­di i Ministarstvu kulture Srbije elaborat u kom se predlaže redefinisanje statusa kuće i osnivanje državnog filmskog arhiva, ali do sada nismo dobili nikakav odgo­vor - objašnjava Božidar Zečević, savetnik u "Filmskim novostima", priznati doku­mentarista, istoričar filma i filmski kritičar. - Kao savezna institucija "Filmske no­vosti" bile su decenijama potcenjivane, a neprocenjiva filmska baština je bila pre­puštena nestručnim direktorima, uglavnom crnogorskim "kadrovima", koji su kuću doveli na rub propasti. Posle svega toga, sada se suočavamo sa zabrinjavajućim odnosom nadležnih u Srbiji, uz opasnost da ovo ogromno nacionalno filmsko bla­go bude zanemareno i marginalizovano.
Za "Filmske novosti" se najveća opasnost krije u nestručnim, improvizovanim i is­hitrenim rešenjima, smatra Zečević. Jedan od najčešće pominjanih predloga - da se arhiv "Filmskih novosti" jednostavno pripoji Jugoslovenskoj kinoteci, definitivno nije adekvatno rešenje, što je stav i Upravnog odbora same Kinoteke.
- Kinoteka čuva domaću i stranu filmsku produkciju od interesa za umetnost i isto­riju filma, a državni filmski arhiv, u koji bi trebalo transformisati "Filmske novosti", samo dokumentarnu građu od interesa za život naroda i države.
Nju svakodnevno dopunjuje snimcima novih, važnih događaja i to ga razlikuje od Kinoteke, koja uglavnom prikuplja i arhivira filmove, kao i od drugih državnih arhiva - objašnjava Zečević. - Njegov materijal je pokretna slika ukupnog društvenog živo­ta zemlje u drugoj polovini dvadesetog i početku dvadeset prvog veka. Filmski ar­hiv "Filmskih novosti" spada među najznačajnije arhivske celine kulturnog i istorij­skog nasleđa, i - po obimu i važnosti, u red vrhunskih ustanova granske delatno­sti.
Inače, Ministarstvo za kulturu i medije Srbije je filmski materijal nastao radom "Filmskih novosti" vrednovalo kao "arhivsku građu", odnosno kulturno dobro od op­šteg interesa koje ima neprocenjivu vrednost za proučavanje istorije Jugoslavije i Srbije i Crne Gore".

SRPSKI "DISKAVERI"
- BUDUĆI državni filmski arhiv mogao bi sasvim pristojno da živi ako se koncentri­še oko sve veće televizijske potražnje tipa "BBC Prajm", "Diskaveri", "Nešenel džiografik", "Histori vajasat" ili "Eksplorer". To je izvor koji može da na duži rok planira i izvodi niz atraktivnih dokumentarističkih poduhvata. "Srpski Diskaveri"? Zašto ne? - kaže Zečević. - Država treba samo da nam pomogne da se održimo i da ne propadne ovo čime raspolažemo. To je skupocena filmska roba, a ako joj se pristupi stručno i odgovorno - napraviće čudo!

Namenska zgrada
SAMA zgrada "Filmskih novosti" na Bulevaru vojvode Mišića, prvo je namenski građeno zdanje za potrebe filmskog arhiva, a izgrađena je o trošku ustanove. No­vac koji je u posleratnim godinama preticao od ugovora sa 360 tadašnjih bioskopa koji su svi odreda prikazivali po četiri nova žurnala nedeljno, tadašnji direktor je oročio, i šezdesetih godina upotrebio za izgradnju namenske zgrade preko puta Sajma, sa stanovima za zaposlene. Sa namenski građenim depoom pod ze­mljom, građevina i dan-danas zadovoljava kriterijume za čuvanje delikatnog film­skog materijala (tokom nedavnih velikih poplava u ovom kraju, to je bila jedina zgrada u koju nije prodrla ni kap vode).


Arhiv 21. veka
SOPSTVENIM sredstvima "Filmske novosti" su započele rad na digitalizaciji i na DVD prebacili dobar deo celokupnog materijala, sabranog u 54.980 kutija sa ma­terijalom iz predratnog, ratnog i posleratnog perioda, na 35 milimetarskoj zapalji­voj i nezapaljivoj filmskoj traci, podeljenog u oblasti: 2.276 crno-belih filmskih žur­nala (oko 380 sati), 64 kolor žurnala (oko 11 sati), 302 vanredna broja žurnala i 652 dokumentarna filma (približno 412 sati), arhiv nesvrstanih zemalja (približno 78 sati), oko 37 sati nemontiranih ili odloženih storija, oko 20.000 minuta video materijala od 1986. do danas i oko 100 metara pisanog ili štampanog arhivskog materijala, što ga sve čini jednim od najvećih dokumentarnih filmskih arhiva u Evropi.

Izvor: Novosti