Današnja Liga šampiona, nekadašnji Kup šampiona, nastala je od ideje sportskog urednika francuskog L' Ekipa Gabrijela Anoa koji je predložio stvaranje takmicenja koje bi odlucilo koji je najbolji klub u Evropi. Ideja je nastala kao odgovor na tvrdnje nekih britanskih novina da je Vulverhempton najbolji klub na svetu jer je pobedio Honved iz Madarske rezultatom 3:2 na svom terenu 1954. godine.

"Bice bolje da sacekamo da Vulverhempton otputuje u Moskvu ili Budimpeštu da potvrde svoju nepobedivost, a ako su Englezi baš tako uvereni u kvalitet svog fudbala, onda je vreme za turnir", rekao je Ano.

Decembra 1954, Žak Rizvik, Anoov kolega izložio je prvi plan projekta u kome je stajalo da ce ucestvovati 14-16 ekipa, da ce se utakmice igrati sredinom nedelje u vecernjim satima, što je bilo vrlo neuobicajno za to vreme, a i da bi radnicka klasa mogla da stigne da gleda utakmice i da pravo prenosa imaju televizije koje prate klub iz svoje zemlje kao i najvažnije sportske novine.

Prva zvanicna utakmica Kupa šampiona odigrana je 4. septembra 1955. godine, a sastali su se Sporting Lisabon i Partizan Beograd. Beogradski "crno-beli" su 1966. godine igrali finale protiv Real Madrida na briselskom Hejselu, ali su posle vodstva od 1:0, poraženi sa 2:1.

Zanimljivo je i da je poslednji mec Kupa šampiona odigrao klub iz naše zemlje - Crvena zvezda koja je 1991. godine pobedila Olimpik Marsej u finalu posle izvodenja penala. "Crveno-beli" su tada napravili najveci uspeh našeg klupskog fudbala. Jedini naš klub koji igrao Ligu šampiona bio je Partizan u sezoni 2003/04.

Posle 1991 godine ukida se kup sistem, a zamenjuje ga grupni sistem takmicenja, koji je sa sobom doneo proširenje broja ucesnika.

Poslednja izmena desila se posle sezone 1997/98, kada je odluceno da pored šampiona jedne zemlje, u Ligi šampiona ucestvuju i timovi koji su u najkvalitetnijim ligama, u zavisnosti od koeficijenta, zauzeli jedno od prva cetiri mesta što je znatno doprinelo povecanju kvaliteta same Lige, a na drugoj strani put do najjaceg takmicenja ucinio veoma teškim timovima iz manje razvijenih evropskih zemalja.

Zvanicni šampion Evrope iz 2007. godine je italijanski Milan, koji je u maju ove godine savladao Liverpul u Atini rezultatom 2:1.

Prvi, jedini, najviše, najbrže...

Zemlje koje imaju najviše pobednika u elitnom evropskom takmicenju su Italija (Milan 7, Juventus 2, Inter 2) i Španija (Real 9, Barselona 2) sa 11 osvojenih titula, sledi Engleska sa 10 (Liverpul 5, Mancester 2, Notingem Forest 2, Aston Vila 1), Nemacka 6 (Bajern 4, Borusija 1, Hamburger 1), koliko ima i Holandija (Ajaks 4, PSV 1, Fejnord 1). Timovi iz Portugalije takmicenje su osvajali cetiri puta, Porto i Benfika po dva puta, a jednog prvaka Evrope imaju Francuska (Olimpik Marsej), Škotska (Seltik), Rumunija (Staeua) i Srbija (Crvena zvezda). Timovi koji su pet ili više puta osvajali Ligu šampiona su Liverpul (1977, 78, 81, 84, 2005), Milan (1963, 69, 89, 90, 94, 2003, 2007) i Real Madrid koji je sa devet osvojenih titula (1956, 57, 58, 59, 60, 66, 98, 2000, 2002) najtrofejniji klub ovog takmicenja.

Prvu titulu u novoformiranoj Ligi šampiona osvojio je Olimpik Marsej 1993. godine nakon pobede protiv Milana u finalu, dok je Notingem Forest jedini tim koji je titulu evropskog prvaka osvajao više puta nego titule u domacem prvenstvu. Engleski klub je i jedini tim koji je u sezoni koja je usledila posle osvajanja Kupa šampiona ispao u drugu ligu u svojoj zemlji.



Trener sa najviše osvojenih titula je Bob Pejsli koji je kao trener Liverpula tri puta osvajao ovo takmicenje (1977, 78 ,81 ) dok je trener sa najviše finala Marcelo Lipi koji je cetiri puta(1996, 97, 98, 2003) vodio Juventus do finala i tri puta gubio. Otmar Hicfeld i Ernest Hapel su jedina dva strucnjaka koji su sa dva razlicita tima osvajali titulu najboljeg u Evropi. Hicfeld sa Borusijom 1997. i Bajernom 2001. godine, dok je Hapel 1970. bio najbolji sa Fejnordom, a 1983. uspeh je ponovio sa Hamburgerom.

Najubedljiviju pobedu u istoriji ovog takmicenja ostvario je Juventus 10. decembra 2003. protiv Olimpijakosa rezultatom 7:0, a racnajuci i Kup šampiona najvecu pobedu ostvario je Dinamo Bukurešt protiv Krusadersa u sezoni 1973/74 rezultatom 11:0. Najvecu pobedu ukupnim rezultatom ostvarila je Benfika protiv Dudelanža 1965/66 ukupnim rezultatom 18:0, dok je najviše golova na jednoj utakmici, a bilo ih je 14, videno sezone 1969/70 na utakmici Fejnord – Rejkjavik 12:2.

Najbrži gol u istoriji ovog takmicenja postigao je Roj Makaj kao igrac Bajerna u utakmici protiv Reala 2007. godine. Makaj, danas fudbaler Fejnorda pogodio je mrežu Reala posle samo 10,2 sekunde, a najmladi strelac u ovom takmicenju je Peter Oforikvaje, koji je kao clan Olimpijakosa, sa tacno 17 godina i 195 dana bio strelac za svoj klub.

Najbrži gol, kada su u pitanju finalne utakmice, postigao je Paolo Maldini posle samo 53 sekunde sigurno najuzbudljivijeg finala Lige šampiona Milan – Liverpul 3:3. Kapiten Milana je ovim golom postao i najstariji strelac (37) u finalnim mecevima ovog takmicenja.

Jens Leman, golman Arsenala, prvi je igrac u istoriji koji je iskljucen na finalnoj utakmici Lige šampiona 2006.godine protiv Barselone. Reprezentativac Nemacke drži svojevrstan rekord jer Arsenal nije primio gol na deset uzastopnih meceva, tacnije 995 minuta, a iskljucenje Lemana u finalu znacilo je da ga nijedan fudbaler te sezone nije savladao u ovom takmicenju.

Najbrži crveni karton dobio je Kreg Belami u šestom minutu utakmice Inter - Njukasl 2002. godine.

Najbrži het trik zabeležio je fudbaler Blekburn Roversa Majk Njuel koji je u sezoni 1995/96 na utakmici protiv Rozenborga u roku od devet minuta postigao tri gola., a prvi het trik u Kupu šampiona ostvario je fudbaler Budimpešte Peter Polotaš 7.decembra 1955 protiv Anderlehta u drugom zvanicnom mecu odigranom u Kupu šampiona.

Samo pet fudbalera postiglo je het trik na svom debiju u Ligi šampiona. To su Marko van Basten (Milan), Jakubu Ajegbeni (Makabi Haifa), Filipo Inzagi (Juventus), Rud van Nistelroj (Mancester) i Dado Pršo (Monako).

Samo pet klubova iz glavnih gradova svojih zemalja osvajalo je najkvalitetnije evropsko takmicenje. To su Ajaks (Amsterdam), Real Madrid, Benfika (Lisabon), Steaua (Bukurešt) i Crvena zvezda (Beograd).

Samo cetiri finala Kupa ili Lige šampiona završila su se rezultatom 0:0 i to Steaua – Barselona 1986, PSV – Benfika 1988, Crvena zvezda – Olimpik Marsej 1991 i Juventus – Milan 2003. godine.

Samo cetiri fudbalera odigralo je preko 100 utakmica u ovom takmicenju, najviše Paolo Maldini (Milan) 116, zatim Raul Gonzales (Real Madrid) 104 koji je i najbolji strelac sa 56 golova, Roberto Karlos (Fenerbahce) 102 i Dejvid Bekam (L.A Galaksi) 100, a ove sezone bi mogao da im se pridruži desni bek Mancestera Geri Nevil koji ima 94 utakmice u najelitnijem takmicenju.

Pri vrhu liste igraca koji bi mogli da vec ove sezone odigraju stotu utakmicu su i Rajan Gigs (Mancester) sa 88 odigranih utakmica i njegov saigrac Pol Skols koji je odigrao jednu manje. Na listi igraca sa najviše nastupa nalazi se i Klarens Sedorf (85) koji je i jedini fudbaler na svetu koji je sa tri razlicita tima bio pobednik ovog takmicenja. Fudbaler Milana je pored titule prvaka Evrope sa roso-nerima iz 2003 i 2007, naslov najboljeg u Evropi osvajao sa Ajaksom (1995) i Real Madridom (1998).

Samo dva puta u finalu Lige šampiona sastali su se timovi iz iste zemlje. Prvi put 1999/00, kada su igrali Valensija i Real Madrid i 2002/03 kada su se sastali Juventus i Milan.

Svih 11 golova, ukljucujuci i penal seriju u finalu Lige šampiona u Istanbulu koje su odigrali Milan i Liverpul zatreslo je mrežu na istoj strani terena.



Najveca poseta jednoj utakmici u nejelitnijem takmicenju videna je na Hempden Parku u Glazgovu 1960. godine, a finalnu takmicu izmedu Reala i frankfurtskog Ajntrahta (7:3) posmatralo je 127, 621 gledalaca. Inace, jedno finale Kupa šampiona igrano je i na stadionu Crvene zvezde u Beogradu 1973. godine kada je Ajaks rezultatom 1:0 savladao Juventus. Utakmici je prisustvovalo preko 90,000 gledalaca.

Od 1993-2007 prosecna poseta na stadionima je 38,235, odigrano je 1533 utakmice koje je posmatralo 58,614,355 gledalaca. Prosecna poseta u Ligi šampiona u 2007. godini iznosi 44,514 gledalaca, a 125 utakmica koliko ima u ciklusu, gledalo je 5,564,269 gledalaca širom sveta.

Himna Lige šampiona, koja se intonira pre pocetka svake utakmice bazirana je na temi Georga Fridriha Hendla i njegove himne krunisanja «Sveštenik Zadok», koju izvodi hor Svetog Martina i Kraljevski orkestar filharmonije iz Londona.

Treba promeniti samo ovo za najubedljiviju pobedu...

Inace dobar tekst

To i ja primeti sad, ali tekst je stvarno odlican.

i Srbija (Crvena zvezda)

 

dobro tu mu dodje liverpul-besiktas 8-0??

Иначе од како је пре 15 година оформљена,ЛШ ('92), највише успеха имају:

Италијани 4/10 (Јуве, Милан),

Шпанци 4/7, (Реал Мадрид, Барселона, Валенсиа)

Немци и Енглези 2/4 (Бајерн Минхен, Борусиа Дортмунд, Бајер Леверкузен; Ливерпул, Манчестер, Арсенал).


Када се погледа целокупна историја (ЛШ и КЕШ), ту су такође, као и у последњих 15 година, шпански и италијански клубови надмоћни. И једни и други су освајали ово такмичење по 11 пута, с тим што су Италијани играли више финала (25, а шпански клубови 19).


Највећи губитници су вероватно Јуве и Бенфика, који су освајали два пута, али и бивали поражени пет пута у финалима.


Пет клубова има право да на рукаву носи посебан знак, који изначава велику успешност у овом такмичењу (5 титула или 3 узастопне). Ти клубови су (редом): Реал Мадрид (који је од 1956 до 1960 освојио пет узастопних титула), Ајакс (који је освојио три пута узастопно КЕШ у годинама 1971, 1972, 1973), Бајерн Минхен (1974–1976 три узастопне), Милан ('94 осваја пету титулу) и Ливерпул (пета титула освојена '05).

duki to sve pise gore,za italijane ,spance,engleze

Пише свеукупно, а ја сам само споменуо, какво је стање у задњих 15 година.

liverpul 2