Divna, netaknuta priroda, rezervati i čiste reke su obeležja ovog kraja. Freebikinga, Jeep klub i Kluba aktivnih uživalaca prirode iz Beograda organizuje Prvomajsku potragu za zlatnim runom- za bicikliste i pešake.



Prvomajska potraga za zlatnim runom Traje od 28. aprila do 1. maja. Prijatelj Kluba, Šumarski fakultet u Beogradu, je domaćin, tako da će avanturisti imati hotelski komfor i najkvalitetniju moguću logistiku, obzirom da će boraviti između dva rezervata: Felješane i Kraku Mustafe.

 Ujedno, biće ovo prilika za uživanje u nedirnutom Homolju, obzirom da će aktuelna istraživanja za zlatnom rudom devastirati prostor od Žagubice do Crnog vrha U tzv. Majdanpečkoj domeni, borave studenti i nastavno osoblje Šumarskog fakulteta. Njihove sobe i trpezarija, biće na raspolaganju za Prvomajski praznik. Svakog dana obezbeđen je popodnevni ručak i piće (pivo/kola).

U subotu 28, aprila je okupljanje se na parkingu ispred centra SAVA, u 6.00 h se polazi autoputem ka Požarevcu, a dalje, preko Petrovca i Žagubice ka Jasikovu. Vozilo se napušta na Bigerju (pre Jasikova), i tu se ostavlja sve osim onoga što je potrebno za pešačenje, i kreće se prema Zdravči i Kupinovoj Glavi. Vraća se na Čoka Njamci i nastavlja ka dolini Todorove reke gde se potom svi smeštaju u sobe i sledi večera. Ova trasa je duga 20 km sa 400 m uspona. Ako je to nekom mnogo može da pođe autobusom do Debelog Luga i krene u susret ostalima na Todorovoj reci.

U nedelju staza prolazi kroz prvi od dva stroga prirodna rezervata. Na pešačenje se polazi u 8.00 h dolinom Grabove reke, poznate po najtežem grumenčiću zlata ovih krajeva, koji je ispran baš u njenom toku (42 grama). Kada se stigne do starog okna napuštenog rudnika zlata, skreće se ka Dupeš Čoki, što je jedini deo trase koji sadrži uspon. Tu je i gomila kvarcnog šljunka, i obično svako želi da ponese neki komadić koji ima sjajnog liskuna Na Dupeš Čoki će biti prijatno za predah, a potom se grupa polako spušta kroz strogi rezervat prirode Kraku Mustafa u dolinu Todorove reke, gde ih čeka mali kurs ispiračkog zanata, ali i ručak u prirodi.

 Izdvojena šumska površina nedaleko od sela Debeli Lug i Majdanpeka, uživa karakter strogog prirodnog rezervata od 20. maja 1950. godine, kada je doneto rešenje o stavljanju pod zaštitu države šumske sastojine mezijske bukve i hrasta kitnjaka na mestu zvanom ’Mustafa’ U vreme izdvajanja, površina rezervata predstavljala je najočuvaniji deo šuma u ovom području.

 Područje rezervata ‘Mustafa’ i njegova neposredna okolina predstavljaju izrazito šumovit predeo, sa očuvanom visokom šumskom vegetacijom u ovom rudarskom kraju. Treba naglasiti da je opština Majdanpek područje sa najvećom šumovitošću u Srbiji, koja iznosi 71,1%. Relativno male nadmorske visine (oko 600 m) i mali visinski raspon (300 m) odredili su osnovnu karakteristiku visinskog smenjivanja vegetacije na istraživanom lokalitetu, koja se u najvišim delovima završava pojasom bukve.

 Na mestu zvanom ‘Mustafa’, kao odraz delovanja posebne mezo- i mikroklime, sačuvana je bogata složena mezofilna reliktna polidominantna šumska zajednica označena kao Fagetum montanum silicicolum mixtum (Mišić 1972.) Ova trasa je duga 14 km sa 430 m uspona. A, kada padne noć, može se izaći na korzo do seoske kafane koja nosi ime sutrašnjeg cilja – „Breza“; probajte da saznate zašto je Debeli Lug – VERONA istočne Srbije…



U ponedeljak, nakon doručka i kafe, u 9.00 h se polazi ka Felješani – drugom obećanom strogom rezervatu prirode. Prati se uzvodno njen tok i ide ka Brezi.

 Među prvim zaštićenim prirodnim dobrima u Srbiji su bukovi rezervati Mustafa i Felješana zaštićeni 1948. godine. Strogi prirodni rezervati su zaštićeni i namenjeni očuvanju prirodnog fonda i naučno-istraživačkom radu. Oni imaju neizmenjeni i dobro očuvan ekosistem u kojem je čovekov uticaj sveden na minimum. Na osnovu proučavanja bukovih prašuma Felješane, ona je uz Vinatovaču i Malinik među tri najvrednije šume prašumskog tipa, i to ne samo ovog regiona, već mnogo šire, što je malo poznato. Slapovi istoimene rečice su jedan od njenih ukrasa koji se obilaze.

 Veruje se da je Mustafa bio neki turski glavešina, zaljubljen u lokalnu lepoticu Felješanu, a zauvek ih razdvojio izvestan Todor, kažu priče meštana. Naime, sva imena u toj okolini nose imena turskih vazala koji su vodili i nadgledali radove na ćumuranama za potrebe topionice Pi-peksjor. To je verovatno slučaj sa Kraku Mustafa. Međutim, meštani kažu da su Mustafu ubili zbog para, a po legendi, njegovo blago svetli o Đurđevdanu…

 Felješana je ime celog starog sistema za izradu drvenih pragova, tzv. „talpi“ za potrebe rudnika u Majdanpeku. Nastala od reči „feriz“, što na vlaškom i rumunskom znači testera, Firišana, ili Filješana u bukvalnom prevodu znači strugara. Ali, pre će biti da se ovo odnosi na obližnju Ferizanu.

 Cela površ Breze zaista napaja dušu. Sa Breze se savija ka Crvenom Kršu i prolazi kanjon Crne reke. Nema kvašenja! Ovim kanjonom prolazi čak kolski put!



Do asfalta se prati Crna reka, potom se skreće levo do mesta gde grupu čeka vozilo i vraća se u bazu u Debelom Lugu, gde ih čeka topla večera. Ova trasa duga je 16 km sa 480 m uspona. Ovo je prva organizovana šetnja u ovom kanjonu.

 Prvog maja kreće se na uranak (6.00 h) ali ne toliko zbog praznika, već ambicioznog plana (u smislu bogatog sadržaja) i to kako bi se ostvarila nesvakidašnja ideju, načeta prošle godine. Nosi se samo ono što je potrebno za pešačenje (mali ranac, voda, nešto za užinu). Finale je tek u Rudnoj Glavi, na arheolokalitetu, gde su preistorijska okna najstarijeg rudnika metala u Evropi. Ovo je divan predeo za fotografisanje. Ka jezeru se polazi sa površinskog kopa Majdanpeka – Valja Fundata, terena koji liči na Saharu!

 Nastavlja se dalje ka Krstu i spušta se pred spomenik prirode Valja Prerast, gde čeka vozilo kojim se ide na arheo metalurški lokalet Rudna Glava. Ovo mesto ima u najmanju ruku istu vrednost kao Lepenski Vir, ali do danas nije zaštićeno. Kako je šezdesetih godina prošlog veka otkriveno i kako je čovek pre 6000 godina počeo odatle da crpi rudu i pravi metal, završavajući time kameno doba, ispričaće ing. Bora Krčmarević, kustos Muzeja u Majdanpeku.

 Nakon posete Rudnoj Glavi, ide se u Bliznu na ručak. Trasa od Debelog Luga do Prerasti duga je 10 km sa 200 m uspona. Odlazak do do arheolokaliteta na brdu Okno i nazad iznosi ukupno 5 km sa 200 m uspona. Ovi krajevi decenijama se označavaju kao pasivni, zabačeni. Da su bili više posećeni, više bi ljudi bilo svesno značaja njegove mnogo bolje zaštićenosti, i kao takvo bi mnogo više davalo svojim preostalim žiteljima. Kraj raspolaže neobično zanimljivom istorijom i rudarskom tradicijom, od preistorijskoh vremena.

 OPREMA: gojzerice, mali ranac za pešačenje, zaštita od vetra i eventualnih padavina, hrana koju ćete nositi dok pešačite (u Debelom Lugu postoji prodavnica) i ostalo što vam je potrebno za ta četiri dana. Stvari spakujte u putnu torbu, jer ih nećete nositi tokom dolaska i odlaska (biće u prtljažniku autobusa).

 Cena:

 5.200 dinara (za članove Kluba)

 5.400 dinara (za ostale, koji nisu članovi Kluba)

 a obuhvata: prevoz, tri noćenja, večera prvog dana i ručak u preostala dva dana i ručak u Blizni



Za bicikliste, okupljanje je u Debelom lugu 28. aprila u 9 časova, potom se vozi trasa Valja Fundata – prerast Šuplja stena – slapovi Beli izvori – uspona na Garvan i vidikovac na Kununi – povratak preko sela Jasikovo do Debelog luga gde se noći u smeštajnom objektu Šumarskog fakulteta (sa večerom). (Krug 62km i oko 1300m uspona)

Drugog dana (nedelja, 29. april) se posle doručka se ide do početne tačke (oko 30km) za krug oko Velikog krša, ide se grebenom Gornjane – Borski Stol Krug 41km i 1300m uspona

Trećeg dana (30. april) iz Debelog luga kreće se ka vrhu Zdravča, zatim ka vrhu Kupinova glava i potom sledi sjajan spust preko Breze do Debelog luga. (Krug 43km i 1400m uspona)

Četvrtog dana (utorak, 1. maj) u Kučevu se skreće prema pećini Ceremošnja gde se ostavljaju kola nastavlja se biciklima kako bi se obišao vodopad Sige, Hajdučka pećina, Poganu pećina, Mijućića pećina…

 Ovaj krug je oko 35km i 1300m uspona, a na licu mesta se odlučuje da li se će se penjati na Štubej što bi dodalo još oko 400m uspona.

 Smeštaj je u sobama sa kupatilom Šumarskog fakulteta u centru sela Debeli lug i iznosi 500din po osobi, a doplata za ishranu u kafani „Breza“ u Debelom Lugu (po obroku): doručak – 300, večera - 500 Za 4 dana, 3 noći i 3 večere (doručak možete u svojoj režiji) cena je 3000din + troškovi prevoza (dogovarate se sa vozačem).

Izvor: B92