Istine o Srebrenici i Kosovu prećutane na Zapadu

 Poslanik švajcarske skupštine Donatelo Pođi upozorava da su mnoga dešavanja na Balkanu 1990-tih godina deo propagande i da su velike srpske žrtve u Srebrenici i na Kosovu i Metohiji tokom protekog rata prećutane na Zapadu.

 On kaže da se jedan od tih događaja u Srebrenici, u kome su žrtve bili Srbi, malo razlikuje od zvanične verzije, a da kod zločina nad muslimanima postoje "tamne strane" u pogledu broja žrtava i lažnih podataka.

 Pođi, naime, tvrdi da su u Srebrenice žrtve bili i Srbi - njih 3.280, o kojima, kako kaže, postoje jasni podaci. Sedamdeset odsto su, dodao je bili, civili.

 Ovaj poslanik u švajcarskom parlamentu je u autorskom tekstu objavljenom u listu "L'Opinione" pod naslovom "Srebrenica - kako se zaista zbilo", naveo da su sve srpske žrtve u Srebrenici ubijene i masakrirane u periodu između 1992 - 1995. godine, da imaju svoje ime i prezime i da su sve registrovane.

 Onaj drugi masakr, nad muslimanima, sadrži mnoge "tamne strane" - u pogledu ukupnog broja žrtava otkriveni su mnogi lažni podaci, kao i žrtve koje nemaju nikakve veze sa Srebrenicom, napisao je Pođi.

 To je, prema njegovim rečima, bio nesumnjiv pokušaj da se uhvati u zamku srpska komponenta i sa naknadnom rekonstrukcijom komandne odgovornosti dođe do tadašnjeg predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića.

 "Međunarodno krivično pravo" tako je potpuno ogoljeno: druga Srebrenica - ona sa srpskim žrtvama, bila je totalno ignorisana! Istina o Srebrenici nije ni versko pitanje, ni pitanje interpretacije, već pitanje činjenica koje su sistematski zataškavali i cenzurisali muslimanski političari, zemlje članice NATO-a i zapadni mas-mediji, zaključuje Pođi.

 On podseća da je Srebrenica mali gradić - smešten u BiH, a veštački ga je stvorio NATO. To je bila enklava na srpskoj teritoriji, u kojoj su do sredine 90-tih živeli većinom muslimani.

 Srebrenica je naizgled bila "zastićena zona", demilitarizovana i uz vojno prisustvo NATO-a.

 Ali Srebrenica je u isto vreme poslužila i za strašne etikete, pa i neistine koje su se ticale priča o "genocidu, etničkom čišćenju, masovnim silovanjima" - a sve to se pokazalo veoma efikasno za obmanjivanje javnosti.

 Švajcasrki poslanik piše i o propagandi u vezi sa Kosmetom.

 Seća li se neko "masakra nad nevinim civilima Albancima", koji je, navodno, učinila jugoslovenska vojska (srpsko-crnogorska) na Kosovu, pita on.

 Koliko je nas saznalo u međuvremenu da su "civili" bili borci OVK koji su poginuli u vatrenom okršaju i da je šef Međunarodne posmatračke grupe bio niko drugi nego agent CIA Vilijam Voker, prenela je Srna.

 On je naredio da se svi poginuli borci presvuku u civilna odela, stvarajući tako dugo očekivanu priliku da se objavi rat SR Jugoslaviji, podseća Pođi.

 Niko se više ne seća užasne hrvatske operacije "Oluja" od 4. augusta 1995. kada je hrvatska vojska sa 150.000 vojnika izvršila napad na teritoriju Republike Srpske Krajine, okupirala je i etnički očistila celi narod, koji je u nepreglednim kolonama napustio kuće i imanja, da bi došao do Republike Srpske i Srbije. To se zove etničko čišćenje. Svi su umukli i svi imaju amneziju? Hoćemo li da pričamo o OVK kao o "vojsci za oslobođenje Kosova", pita Pođi.

 To je obična kriminalna organizacija, koju finansira CIA i mnogi Albanci iz Švajcarske (to je već dokumentovano), pojačana "muslimanskim borcima koji nisu bili ništa drugo nego odredi smrti pod komandom Hašima Tačija", napisao je Pođi.

 Danas je očigledno da je priznavanje nezavisnog Kosova - koje je izdejstvovano u veoma kratkom vremenu, a koje je prihvatila švajcarski ministar Mišelin Kalmi-Rej - bila ogromna politička greška, jedna od mnogih koje je ova gospođa napravila, zbog koje ćemo imati posledice u budućnosti, čak i finansijske, piše Pođi.

 On u tekstu navodi da Kosovo nisu priznale države poput Kine, Rusije, Indije, Španije, Argentine...

Izvor Press

Mediji da lažu   

Čomski: Deset strategija manipulacije ljudima
 Objavljeno: 21.11.2011. - 07:32
 

Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanje manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod proseka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.
 
Autor: Noam Čomski
 

Na osnovu rada jednog od najuticajnijih svetskih intelektualaca, američkog lingviste Noama Čomskog, donosimo vam spisak od deset strategija manipulacije putem medija.

1)    PREUSMERAVANJE PAŽNJE

Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih  problema na nevažne. Prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna saznanja u razumevanju sveta.

2)   STVARANJE PROBLEMA
 Ta metoda se naziva i “problem-reagovanje-rešenje”. Treba stvoriti problem, da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primer: izazvati i prenositi nasilje sa namerom, da javnost lakše prihvati ograničavanje slobode, ekonomsku krizu ili da bi se opravdalo rušenje socijalne države.

3)   POSTUPNOST PROMENA

Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, uvoditi je postepeno, “na kašičicu”, mesecima i godinama. Promene, koje bi mogle da izazovu otpor, ako bi bile izvedene naglo i u kratkom vremenskom roku, biće sprovedene politikom malih koraka. Svet se tako vremenom menja, a da to ne budi svest o promenama.

4)    ODLAGANJE
 Još jedan način za pripremanje javnosti na nepopularne promene je, da ih se najavljuje  mnogo ranije, unapred. Ljudi tako ne osete odjednom svu težinu promena, jer se prethodno privikavaju na samu ideje o promeni. Sem toga i “zajednička nada u bolju budućnost” olakšava njihovo prihvatanje.

5)    UPOTREBA DEČIJEG JEZIKA
 Kada se odraslima obraća kao kad se govori deci, postižemo dva korisna učinka: javnost potiskuje svoju kritičku svest i poruka ima snažnije dejstvo na ljude.Taj sugestivni mehanizam u velikoj meri se koristi i prilikom reklamiranja.

6)    BUĐENJE EMOCIJA

Zloupotreba emocija je klasična tehnika, koja se koristi u izazivanju kratkog spoja, prilikom razumnog prosuđivanja. Kritičku svest zamjenjuju emotivni impulsi (bes, strah, itd.) Upotreba emotivnog registra omogućava pristup nesvesnom, pa je kasnije moguće na tom nivou sprovesti ideje, želje, brige, bojazni ili prinudu, ili pak izazvati određena ponašanja.

7)    NEZNANJE

Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanje manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod proseka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.

    VELIČANJE GLUPOSTI

Javnost treba  podsticati u prihvatanju  prosečnosti. Potrebno je ubediti ljude da je (in, u modi), poželjno biti glup, vulgaran i neuk. Istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i nauci.

9)    STVARANJE OSEĆAJA KRIVICE
 Treba ubediti svakog pojedinca da je samo i isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti, ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac, opterećen osećajem krivice, odustaće od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv ekonomskog sistema.

10) ZLOUPOTREBA ZNANJA
 Brz razvoj nauke u poslednjih 50 godina stvara rastuću provaliju između znanja javnosti i onih koji ga poseduju i koriste, vladajuće elite. “Sistem”, zaslugom biologije, neurobiologije i praktične psihologije, ima pristup naprednom znanju o čoveku i na fizičkom i na psihičkom planu.

 
 Tagovi: http://www.6yka.com/home/tag

istina uvjek ispliva na povrsinu