Istine i zablude o Rusima

Na zapadu, a neretko i u našoj zemlji, slika o Rusiji i Rusima je umnogome pogrešna. Muškarci se doživljavaju kao pijani, zadrigli i sa zlatnim zubima, a žene napirlitane i promiskuitetne. U stvarnosti, međutim, lik modernog Rusa može se identifikovati sa mladim japijima koji metroom odlaze na posao puni ambicija, u odelima i „naoružani” najsavremenijom tehnikom, piše Tanjug. Mladi Rusi obično imaju nekoliko visokoškolskih diploma, špartaju Internetom, govore engleski, vole ekstremna i egzotična iskustva... Mlade Ruskinje nisu slučajno na glasu kao najpoželjnije i najlepše. One će dati celu platu na dobar veš, kvalitetnu šminku, pedikira, manikira... pa makar jele samo jednom dnevno.

Ako ponekad izgledaju napadno, to je zato što se od malih nogu vaspitavaju da privuku pažnju muškaraca. Dok roditelji na Balkanu svojim ćerkama savetuju da što bolje uče i budu samostalne, u Rusiji bi se mnogi više zabrinuli ako im se ćerka ne uda do 20. godine. Udati se i oženiti u Rusiji je lako, baš kao i odlučiti se kasnije na razvod.

Još jedan oveštali mit je da su Rusi lenj narod. Rusi, zapravo, puno rade: na posao se kreće oko devet sati da bi se stiglo do 10 i radilo do šest po podne, s pauzom za ručak. Neretko posle toga sledi odlazak na drugo radno mesto, što znači da se na poslu provodi praktično čitav dan. Negativni efekat ovakve organizacije života je često zanemarivanje dece, koja su prepuštena sama sebi, ako nema baka i deka da se staraju o njima.

Mnogo češće nego u Srbiji, Ruskinje su i samohrane majke. U ruskom postoji čak i termin „bezocovstvo” za poseban psihološki kov dece odrasle bez očeva. A očevi ili prosto napuštaju porodice, ili odskitaju u svet trbuhom za kruhom ili svojom srećom, ili su poginuli negde (a gine se poprilično, i ne samo u Čečeniji).

Što se tiče poslovice „pije kao Rus”, ona je, nažalost, još uvek istinita: alkoholizam je, i pored brojnih pa i zakonodavnih inicijativa vlasti (zabrana pijenja na javnim mestima), veoma raširen, pri čemu piju jednako i muškarci, i žene.

Jedan mit o Rusima je, međutim, osvedočeno istinit: oni i dalje iracionalno vole Srbe. U Rusiji, kao retko gde u svetu, pripadnost srpskom narodu ne samo da izaziva opšte simpatije već često otvara poneka vrata zatvorena za druge narode.

Kada je nedavno dopisnica jednog beogradskog medija krenula na neki skup u Kremlj slučajno zaboravivši pasoš, čuvar na ulazu prvo je odbio da je pusti, strpljivo objasnivši da, pored pozivnice i novinarske akreditacije, u Rusiji obavezno treba imati pri sebi i lični dokument. „Ali ja sam Srpkinja”, pomalo očajno je rekla kolegica, na šta je strogi čuvar Kremlja uzvratio: „Prolazite”. (Tanjug)