Istine i zablude o hipnotizmu i hipnozi
Kontrola tuđih umova
Nasuprot predrasudama, hipnotisane osobe su obično u punoj svesti i aktivno i intenzivno uključene u ono što govore i rade

Postoji mnogo predrasuda i zabluda o hipnozi. Iako je ova tehnika kontrole uma obavijena velom tajne i često zloupotrebljavana, istina je da se njom bavi ozbiljna nauka. Hipnotizam i nije ništa drugo nego naučna i klinička upotreba hipnoze. Hipnoza, na drugoj strani, ili stanje hipnotisanosti, jeste privremeno stanje izmenjene pažnje kod neke osobe. Imajte na umu da je hipnoza jedino korisna kad je obavlja profesionalac.

Hipnoza je poznata od drevnih vremena; pa ipak, nivo zloupotrebe je bio toliki da se danas retko nalaze ljudi koji bez podsmeha govore o njoj. Naučni hipnotizam lišen je svakog upliva magijskih elemenata i privida "moći" koja se uglavnom povezuje s našim predstavama o hipnozi. Efekti hipnotizma zavise uveliko od volje i motivacije osobe koja joj se podvrgava, a moguće je njime promeniti kvalitet i usmerenost nečije pažnje, odnosno unutrašnje i spoljašnje iskustvo.

Nasuprot svom imenu (Hipnos ili Ipnos, grčki bog sna), i uvreženoj predrasudi, hipnotisane osobe su obično u punoj svesti i aktivno i intenzivno uključene u ono što se govori i radi. Hipnotizer koristi određene metode da bi osobu uveo u stanje hipnoze. Kako subjekat reaguje na ove metode, tako se menja i njegovo stanje pažnje. Ovo često vodi do promena u shvatanju fenomena; na primer, osoba može doživeti izmenu nivoa svesnosti, trezvenosti, mašte, sećanja i razumnosti ili postati otvorenija za predloge drugih (obično hipnotizera). Mogu se privremeno izazvati i druge promene, kao što su razni osećaji, crvenilo tela, znojenje, paraliza, zatezanje mišića i anestezija (gubitak osećaja bola). Neki od ovih efekata su korišćeni u cirkuskoj hipnozi, koja je ovu tehniku i izvela na loš glas. Naučnici tvrde da se hipnozom može izazvati promena u većini telesnih funkcija.

Obična je predrasuda da hipnotizer može naterati hipnotisanu osobu da, recimo, opljačka banku. Osoba u stanju hipnoze se savršeno dobro može odupreti nekoj sugestiji; šansa da posluša naređenje o pljački banke je ista kao i u neizmenjenom stanju svesti. Hipnotisani ne gubi svest niti pojam razlike između dobra i zla.

Jedna od najpoznatijih tehnika hipnotisanja je ona koja koristi direktne komande, jednostavna uputstva koja se uporno ponavljaju jednoličnim tonom. Hipnotizer usmerava pažnju subjekta na neki predmet ili tačku, govoreći mu da se opusti, diše duboko i dozvoli da mu kapci otežaju i zatvore se... Drugi koriste složenije tehnike u kojima subjekat reaguje na priču ili mentalnu zagonetku; hipnotizer ne daje direktna uputstva, već kroz priču, posredno, uvodi u stanje hipnoze.

Izlazak iz hipnoze je uglavnom jednostavan. Hipnotizer obično daje neki znak (može da broji do pet, da da indirektnu sugestiju ili iskoristi neki zvuk). Ponekad se hipnoza završi sama od sebe, bez posebnog signala. Istina je, međutim, da ponekad ima problema pri izlasku iz hipnoze. Zato je bitno da se njome bave samo stručnjaci.

Za šta se sve hipnotizam može koristiti? Na um odmah pada sposobnost hipnotisanih da se sete stvari kojih se inače ne bi setili. Hipnotizam zaista jeste sjajan način da se oslobode potisnuta sećanja i tenzija koju neko oseća baš zbog tih sećanja.

Takođe, hipnotisana osoba može se "vratiti u detinjstvo", na primer, sugestijom da ima, recimo, sedam godina. Na ovaj način će hipnotisani stupiti u kontakt sa nekim aspektima svoje ličnosti koje je verovatno zapostavio u svakodnevnom životu. Hipnoza govori mnogo i o željama, strahovima i volji onih koji joj se podvrgavaju.

Savremeni hipnotizam se koristi u medicini (hirurgija i stomatologija) i psihoterapiji, kao i (ponekad) u pravnoj proceduri. Upotreba hipnotizma u medicini se uglavnom oslanja na mogućnost da se prag bola pacijenta podigne ili u sposobnosti da dugo ostane u jednom položaju. Zabeleženo je da je, prilikom jednog slučaja presađivanja kože, pacijent, zahvaljujući hipnozi, držao telo u neprirodnom položaju skoro tri nedelje, ne osećajući pritom ni najmanju neugodnost. Neki zubari danas koriste hipnozu umesto anestetika. Koriste je i psihijatri, psiholozi i socijalni radnici. Osoba pod hipnozom je daleko otvorenija i pogodnija za rad, smirenija i podložnija sugestijama. Hipnoza je deo nekih terapija neuroza, depresije, fobija i stresa, poremećaja ishrane, odvikavanja od pušenja, disleksije, poremećaja spavanja... Ipak, hipnotizam je samo pomoćno sredstvo i primenjuju ga isključivo stručnjaci koji su izuzetno iskusni u grani medicine kojom se bave. Svaka laička upotreba hipnoze je nepoželjna i opasna.

Izvor: Glas Javnosti