Истина о србским савезницима у Првом светском рату

Истина о србским савезницима у Првом светском рату

А ево и истине о томе ко је био прави србски савезник у Првом светском рату.

„POČETKOM 1916. godine srpska vojska je bila u očajnom stanju posle albanske golgote i saboterskog ponašanja Italije koja je odugovlačila sa evakuaciom srpskih armija. Stoga je Nikola Pašić poslao svim srpskim diplomatskim predstavništvima očajnički telegram u kojem ih obaveštava o stanju srpske vojske i traži da sa zaključcima upoznaju vlade zemalja u kojima su. Telegram srpskog predsednika vlade u Petrograd je stigao u momentu kada su se Spalajković i Cemović spremali da ruskoj vladi i Vrhovnoj komandi predaju notu o organizaciji dobrovoljaca. Odmah su odlučili da ruskim vlastima predaju oba dokumenta: Pašićev telegram o stanju srpske vojske u Albaniji i notu o organizovanju dobrovoljaca u Odesi. Dokumenta su uručena caru Nikolaju, 19. januara 1916. godine. Ruski imperator se iz telegrama Nikole Pašića upoznao sa stanjem u srpskoj vojsci i odmah uputio oštar demarš engleskom kralju Džordžu Lojdu i predsedniku Francuske Remonu Pankareu, uz pretnju da će Rusija napustiti savez ako se odmahne spase srpska vojska.”

Тако да све приче о томе да су нам Енглеска, Француска и друге земље Западне Европе били савезници у Првом светском рату падају у воду.

ИСТИНА ЈЕ ДА ИХ ЈЕ ПОСЛЕДЊИ РУСКИ ЦАР, СВЕТИ НИКОЛАЈ II РОМАНОВ НАТЕРАО ДА НАМ БУДУ САВЕЗНИЦИ!

+ + +

И још о србским „савезницима” у Првом светском рату.

„Oktobra 1915. godine na severnoj granici Srbije bilo je više od pola miliona neprijateljskih vojnika, dok je na bugarskoj međi spremno čekalo još oko 500.000 Bugara. Napad je počeo 5. oktobra, besomučnim bombardovanjem Beograda, a samo prvog dana na prestonicu je palo više od 30 hiljada granata. Uzalud čekali saveznike Očajnička odbrana vojske i naroda ipak nije mogla da odoli višestruko jačem neprijatelju, koji je prodro u grad. Počelo je povlačenje, uz borbu za svaki grad, svako selo, u uzaludnom očekivanju savezničke pomoći. Kada su Bugari prodrli sa istoka, tragedija je bila očigledna. Povlačenje na Kosovo i Metohiju značilo je kraj borbenog otpora naše vojske. Između kapitulacije i povlačenja preko Crne Gore i Albanije, prihvaćena je ova druga varijanta - golgotski put vojske i naroda koji će ući u istoriju ratovanja kao dotle neviđeno stradanje stotina hiljada ljudi. Havarija koju je doživeo srpski narod, počev od starog kralja Petra Karađorđevića, do dece u naručju majki, u povlačenju kroz ledene klance Crne Gore i Albanije, izložen gladi, smrzavanju, pljačkanju i mučkom ubijanju od strane arnautskih bandi, istorija nije zabeležila. Na ovom putu smrti stradalo je čak 200 hiljada civila i više od 70 hiljada vojnika. Kolebanja i trvenja saveznika oko spasavanja srpske vojske i naroda prekinuto je na ultimatum ruskog cara Nikolaja Drugog, pretnjom da će s Nemačkom zaključiti separatni mir ako se ne preduzmu koraci za spasavanje Srba. Prvi brodovi su upućeni u Afriku, ali je na oštar zahtev srpske vlade, određen bliži prihvat - ostrvo Krf.”

И зато уместо оног споменика Француској на Калемегдану или где се већ налази, треба поставити споменик последњем руском цару, спасиоцу Срба, Николају II Романову, то јест тај споменик Француској треба срушити и поставити нови споменик руском цару.

+ + +

Ево још једног директног доказа о томе ко су били србски савезници за време Првог светског рата.

„U jesen 1915. godine centralna koalicija, u čiji je sastav ušla Bugarska, preduzela je novi napad na Srbiju i Crnu Goru. Koalicija je toga puta imala tako veliko preimućstvo snaga da su Srbija i Crna Gora mogle računati na spas jedino u slučaju pomoći saveznika. Rusija je predložila sljedeći plan pomoći Srbiji i Crnoj Gori: organizovanje hitnog kontranapada protiv Austro-Ugarske i Njemačke; glavni udar ruske vojske da uslijedi na pravcu Černovice – Stanislav, sa zadatkom razdvajanja austrougarske i bugarske vojske. General M. V. Aleksejev, pošto je imenovan za načelnika Štaba Stavke, izložio je taj plan u pismu ministru inostranih poslova S. D. Sezonovu 24. oktobra 1915. (st. kal.). Aleksejev je ukazivao u pismu na vojno-strategijska preimućstva plana Stavke: ruske armije nanaijeće centralnim silama udar na najosjetljivijem mjestu njihove odbrane, razdvojiće armije Bugarske i Austro-Ugarske i time ukazati osnovnu pomoć Srbiji i Crnoj Gori. Ipak, Francuska i Engleska nijesu odobrile taj plan, predloživši Rusiji težu balkansku varijantu. General Aleksejev je u pismu, kritikujući te prijedloge, ukazao na nepovoljnosti plana zapadnih sila po Rusiju, Srbiju i Crnu Goru. On je pisao da se ostvarenje tog plana otežava time što Rumunija ne želi da ruske armije propusti preko svoje teritorije. Slanje tih trupa zaobilazno, primjećivao je Aleksejev, graniči se sa avanturom, pošto su desantne operacije na crnomorskoj obali Bugarske skopčane sa rizikom u pogledu snabdijevanja usljed dužine komunikacija i udaljenosti terena na kojima će se odvijati predviđene operacije od baze u Odesi na hiljade kilometara.”

+ + +

„Zapadni saveznici crnogorski front smatrali drugostepenim Uzimajući u obzir kritičan položaj Srbije i Crne Gore, Stavka je bila spremna da otpočne operacije čak i ako dobije samo polovinu navedene količine oružja. Izvještavajući o tome Francusku komandu, general Lagiš je saopštavao: ''Ako pitanje oružja bude makar djelimično riješeno, ruska vojska će preduzeti nastupanje na Balkan. S. D. Sezonov se 22. i 25. oktobra 1915. (po st. kal.) obratio engleskoj vladi s molbom da se u Rusiju pošalje makar 300 hiljada pušaka, ukazujući da ''ako mi blagovremeno dobijemo puške, to odgovara interesima saveznika, jer nam olakšava izvršenje zadatka – spasiti situaciju na Balkanskom frontu”.

ENGLESKA I FRANCUSKA RADE ODVOJENO

Ali, slanje naoružanja iz Engleske i Francuske za rusku vojsku ipak je odlagano, a to je postalo osnovna prepreka organizovanja širokog nastupanja na Balkan.

+ + +

General Aleksejev, dobivši obavještenja o namjeri Italije da na Balkan pošalje 70 hiljada vojnika (ova obavještenja nijesu dokazana), pisao je: ''Sedamdeset hiljada vojnika na Balkanu – to je dobra stvar. Njih je potrebno objediniti u jednu armiju, zajedno sa Francuzima i Englezima i energično djejstvovati na bok i u leđa Bugara, na frontu Sofija – Skoplje. Zauzimanje i iskrcavanje u Kavalu raširiće područje dejstva. Blokada grčkih obala bila bi korisna radi stvaranja utiska poštovanja kod Grka prema saveznicima. Potrebno je sve raditi što brže„. No, savjet Aleksejeva saveznici nijesu prihvatili. Oni ne samo što nijesu htjeli ''sve raditi što brže'' već nijesu ni preduzimali ozbiljne pokušaje u pravcu postizanja zajedničkih dejstava sa srpskim i crnogorskom vojskom. Težeći svojim imperijalističkim interesima na Balkanu, Italija je odbila da pošalje svoju vojsku u Solunski korput i zaustavila se na okupaciji teritorije Albanije. Engleska i Francuska su kao i ranije radile odvojeno. Ruski vojno-operativni plan nije čak ni razmatran na redovnom vojnom savjetovanju Engleske i Francuske u Šantiljeu. Zapadni saveznici nijesu uzeli u obzir upozorenja Aleksejeve o teškim posljedicama prekidanja pomoći Srbiji. Oružane snage Srbije i Crne Gore nijesu blagovremeno dobile pomoć od armije generala Saraja, a to je bio jedan od uzroka njihovog poraza 1915 – 1916. godine. ''Kada je Srbija doživjela katastrofu, mi se nijesmo mogli požaliti da nijesmo imali blagovremenu informaciju o sudbini koju su joj pripremala centralne sile”. Antanta je posvetila ozbiljnu pažnju Solunskom frontu tek poslije poraza Srbije i Crne Gore. U sastavu vojske poslane na Solunski front nalazile su se i dvije ruske brigade, koje su 1916 – 1918. godine užele učešća u raznim operacijama protiv Centralne koalicije.„

Ширите даље истину о томе шта се дешавало за време Првог светског рата и да нам савезници никада не би били ни Енглези, ни Французи, ни било ко други, да их на то савезништво није натерала царска Русија и то из чисте љубави према Србима, јер царска Русија је у то време имала велике унутрашње проблеме за које сви знамо како су се завршили, а то је доласком бољшевика на власт. Доказ:

”NOVI KREDITI ZA SRBIJU

Rusija je imala znatno manje mogućnosti za dostavljanje oružja Srbiji i Crnoj Gori, nego Engleska i Francuska. Njoj je i samoj naoružanje bilo veoma nužno. Karakterišući stanje ruske vojske, predstavnik ministarstva inostranih poslova pri Stavki Kudašev pisao je 31. oktobra 1915. godine: ''U nekim pukovima nalazi se svega 1.500 ljudi pod oružjem, a 2.500 ljudi je odvedeno nazad na nekoliko vrsta i očekuju praznih ruku da im pošalju puške ili da bi ih poslali na front radi popune mjesta onih ranjenih i ubijenih čije oružje je sačuvano''. Ne gledajući na to, Rusija je Srbiji i Crnoj Gori ukazala znatniju pomoć u oružju. Saopštavajući 31. jula 1914. godine o mjerama ruske vlade za dostavku oružja u Srbiju i Crnu Goru, srpski poslanik u Petrogradu M. Spalajković je ukazivao da je ''Petrograd odobrio Srbiji šest miliona rubalja kredita za kupovinu oružja u Rusiji''.„

Дакле, Русија је била, сада је и увек ће бити једини србски савезник. ЖИВЕЛА РУСИЈА!

+ + +

А ево како су браћа Руси помагали Србе за време Првог светског рата.

”DEMOKRATSKA JAVNOST RUSIJE I POMOĆ SRBIJI I CRNOJ GORI

Te teške godine narod Rusije ukazao je znatnu pomoć crnogorskom i srpskom narodu. Na inicijativu demokratske javnosti i slovenskih organizacija, izvršen je čitav niz akcija za skupljanje dobrovoljnih priloga u novcu, odjeći i ljekovima za crnogorsku i srpsku vojsku i hrane za civilno stanovništvo. U Petrogradu je time rukovodilo ''Petrogradsko slovensko blagotvorno društvo''; u Moskvi ''Popečiteljstvo o Slovenima'', ''Moskovsko slovensko društvo pomoći'' i ''Društvo slovenske kulture''; u Kijevu ''Slovensko blagotvorno društvo''; u Odesi ''društvo jedinstva Slovena'' i ''Društvo Ćirila i Metodija'', a u Vilnu, odsjek ''Društva slovenske uzajamnosti''. Slovenska društva, sudeći po mnogim arhivskim podacima, vodila su propagandu u korist Srbije i Crne Gore, organizovala svenarodne akcije prikupljanja dobrovoljnih priloga, širila upisne liste i srećke fonda za pomoć srpskom i crnogorskom narodu. U toku 1915. godine sproveden je niz akcija prikupljanja pomoći. Samo jednom prilikom – 14/27. februara 1915. godine – pokupljeno je 79 pudi bakarnog novca i 6.440 rubalja i 20 kopejki u srebru. Petrogradsko slovensko društvo, osim toga, poklonilo je za te svrhe 40.594 rublje u gotovu, koje su bile skupljene u fond pomoći slovenskim narodima za vrijeme balkanskih ratova, i donijelo odluku da u slučaju nužde u taj isti fond preda i ostala sredstva društva koja su se nalazila u vrijednosnim papirima u vrijednosti od 62.650 rubalja. Mnoga lica, ukazujući pomoć, nijesu saopštavala svoje ime i prezime, pa i 33 člana društva željela su da ostanu nepoznata.

MASOVNO UČEŠĆE U PRIKUPLJANJU POMOĆI

Akcija prikupljanja sredstava i odjeće vršena je ne samo u Petrogradu, već i po čitavoj zemlji i poprimila je široke razmjere. U nju su se uključili artisti Baljšog teatra iz Moskve i Marinskog teatra iz Petrograda koji su dali niz besplatnih koncerata, nastavnici i učenici Ufe, Orenburga, Jenisejska, Tomska, Mariupolja, Nježina, Taškenta i Saratova, službenici Moskve, Kijeva, Odese, Tiflisa, Bakua i mnogih drugih gradova. Radnici Baračinskog zavoda Goroblagodatskog okruga Permske gubernije pokupili su 134 rublje i 81 kopejku i uputili to srskom poslanstvu u Petrograd, s molbom da se novac uputu u Srbiju i Crnu Goru. U Jekaterinburgu radnici su organizovali zabavne večeri, a čitav prihod prilagodili su fondu pomoći Crnogorcima i Srbima. U Čeljabinsku, Lipecku i Kazanu priređene su robne lutrije. Seljaci Bogdanovka i Terpenije melitopoljskog sreza tavričeske gubernije sakupljali su odjeću za srsku i crnogorsku vojsku.

OD PLATE ODVAJALI ZA CRNU GORU

Nastavnici gornjetagiljskih šкola jakaternburške gubernije i nastavnici – članovi Petrogradskog društva uzajamne pomoći odrekli su se dijela svoje plate u korist gladne djece u Srbiji i Crnoj Gori. Za istu tu svrhu mornari Crnomorske flote sakupili su 262 rublje i 30 kopejki. Sveruski zemski savez poslao je u Crnu Goru i Srbiju hranu za djecu i topli veš za 215.132 vojnika, u vrijednosti od 1.982.423 rublje. Rusko javno mnjenje uzelo je masovnog učešća u ukazivanju pomoći crnogorskom i srpskom narodu u borbi protiv epidemija. Iz Petrograda i Moskve u Crnu Goru i Srbiju pošli su ljekari i studenti medicinskih fakulteta. U Srbiji su radili odredi doktora N. I. Sičeva, A. P. Tartvig i Grubecki i bolnice Ruskog Crvenog krsta, Moskovskog slovenskog društva. U početku rata u Crnoj Gori je bio formiran sanitetski odred dr N. K. Kiseljeva, a zatim odred dr J. I. Čabrova. Ove odrede izdržavale su ruske društvene organizacije, a u Crnu Goru i Srbiju dolazili su dobrovoljno. Ruski ljekari i drugi medicinski radnici svojski su se zalagali u Crnoj Gori, dijelili su sa vojnicima sve nevolje, ukazivali su stanovništvu veliku pomoć. Načelnik ruskog sanitetskog odreda u Crnoj Gori dr N. K. Kiseljev sjećao se: ''Osim svojim bolesnicima, mi smo ukazivali ambulantno liječenje i čitavom stanovništvu grada Pljevalja i okoline. Često je trebalo ići u sela da bismo ukazivali pomoć teškim bolesnicima od tifusa koji je harao među izbjeglicama iz Bosne„. Mnogi ljekari i medicinske sestre i sami su preboljeli razne epidemije. Dr N. K. Kiseljev je dva puta bolovao tifus. Sanitetski odred mjesecima nije dobijao platu iz Rusije, neki članovi odreda su se odrekli plate i radili su besplatno. Odred je besplatno dijelio lijekove sirotinji.”

Зато на исток, браћо Срби и сестре Србкиње! Ка Русији, браћо и сестре!