Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
Trenutno vreme je: 29. Mar 2024, 06:08:19
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Istanbul, grad na dva kontinenta  (Pročitano 5411 puta)
18. Jan 2009, 08:34:23
Veteran foruma
Superstar foruma


Life iz simple, make choices and don't look back

Zodijak
Pol
Poruke 50236
Zastava
OS
Windows Vista
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.19
Istanbul, u „prevodu“ Carigrad, jedini je grad koji se prostire na dva kontinenta, svojom dužinom od 150 kilometara, sa blizu 15 miliona stanovnika. Istanbul ima tri dela: stari evropski (Stambol) i novi evropski (Galat), koji razdvaja zaliv Zlatni rog, i azijski koji se nalazi sa druge strane zaliva Bosfor. Nastao je na mestu prvobitnog naselja Bizant tokom vizantijske vlasti.

Godine 330, za vreme vladavine cara Konstantina Velikog, rođenog u Nišu, proglašen je za glavni grad Rimskog carstva pod nazivom Konstantinopolj. Nešto kasnije postaje prestonica Vizantije. Padom u ruke Turaka, 1453, postaje prestonica Osmanlijskog ili Otomanskog carstva pod današnjim turskim nazivom Istanbul.

Od velikog broja džamija, od kojih je oko 30 velikih po svom značaju i veličini, izdvajaju se Aja Sofija i Plava džamija, koje se nalaze u starom delu grada. Aja Sofija izgrađena je za vreme vladavine vizantijskog cara Justinijana 537. godine, kao hrišćanski hram. Kasnje su ga Turci pretvorili u džamiju. Hram je najznačajniji spomenik vizantijske umetnosti, remek-delo arhitekture, kao prva građevina ove vrste bez premca u građenju.

U blizini Aja Sofije, za vreme 14. sultana Otomanskog carstva Ahmeta I, sagrađena je nova džamija (arhitekta Mehmed aga), početkom 17. veka nazvana Sultanahmetova. To je, takođe, veličanstvena građevina, poslednji upečatljivi građevinski objekat otomanske religiozne arhitekture. Naziva se i Plava džamija po unutrašnjoj dekoraciji, pločicama plave i zelene boje na zidovima i kupoli. Dok je Aja Sofija pretvorena u muzej, pa se za ulaz kupuju ulaznice, Plava džamija zadržala je versko obeležje u koju se ulazi bez cipela (koje posetioci nose u kesama).

Istanbul ima i dva vladarska dvorca, sedišta dinastije sultana. Topkapi je mesto na kojem su sultani i paše najduže vladali i boravili. Smešten je u samom vrhu poluostrva starog dela grada, uz Aja Sofiju, sa pogledom na Mramorno more i Bosfor. Zauzima znatan prostor okružen zidom dugim oko pet kilometara. Građen je u periodu od 16. do 18. veka, a sastoji se iz niza, uglavnom, prizemnih zgrada smeštenih u lepo uređenom prostranom parku. Ima dva dela: jedan, u kome je živeo sultan sa članovima dinastije, i drugi, radni deo, iz koga se vladalo. Poseban deo činio je harem u kome su živele sultanove žene, konkubine i deca. Za vreme vladavine Murata III tu je živelo 1.200 žena u preko 300 soba.

Topkapi je veoma značajno istorijsko mesto, a danas je to muzej izuzetne vrednosti i značaja u kome je izloženo bogatstvo onoga doba. U njemu su izloženi, u brojnim prostorijama, raznovrsni predmeti od zlata, srebra, sedefa, svile, obloženi dragim kamenjem, kao što su nakit, mačevi, kacige, vaze, bokali, ceremonijalni tron, odeća, porcelan (naročito kineski i japanski) i mnogi drugi predmeti. Tu je i kraljevska palata, sobe za prijeme, biblioteka i sala sa portretima sultana.

Druga palata, Dolmabakče, nalazi se u novijem evropskom delu i proteže se dužsame obale Bosfora. Izgrađena je sredinom 19. veka za vreme vladavine 31. sultana Abdulmesida u baroko, rokoko i neoklasičnom stilu. Po spoljnjem obliku i unutrašnjem uređenju slična je značajnim palatama zapadnih evropskih država toga doba. Ima preko 300 soba i salona (kao i 68 toaleta). Krasi je kitnjasta fasada i bogato ukrašena unutrašnjost. U odvojenom delu bio je smešten harem, gde je stanovao sultan sa porodicom (četiri žene, šest ljubavnica i stotine devojaka). U Dolmabakčeu živeo je i umro (1938. godine) Kemal-paša Ataturk. Od tog vremena Dolmabakče postaje dragoceni muzej koji, kao i druge značajne objekte, posećuje hiljade i hiljade turista dnevno.

Izvor: B92
IP sačuvana
social share
Od kada su fenicani izmislili novac pitanje zahvalnosti je za mene reseno
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Hronicar svakodnevice


Znas me,Znam te !

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 793
Zastava Srbija
OS
Windows XP
Browser
Opera 9.61
mob
SonyEricsson K610i
Истанбул (некада: Константинопољ, Цариград) се налази на улазу у Босфорски мореуз, а његово историјско срце смештено је око природне луке познате и као Златни Рог. Са својих 8.803.468 (11.372.613 са периферијом) становника, он је највећи град Турске и један од највећих европских градова.

Он је данас седиште истоимене области, док је делу града познатом као Фанар седиште Васељенског патријарха. Град је изабран за Европски град културе за 2010. годину, заједно са Печујом у Мађарској и Есеном у Немачкој.
Садржај
[сакриј]

    * 1 Назив
    * 2 Прошлост града
    * 3 Знаменитости
          o 3.1 Зграде, Споменици и Стадиони
          o 3.2 Тргови,квартови и пијаце
    * 4 Опасност од земљотреса
    * 5 Образовање
    * 6 Градски превоз
    * 7 Клима
    * 8 Градске четврти
    * 9 Братски градови
    * 10 Спољашње везе

[уреди] Назив
Београдска капија.(тур. Belgrad Kapısı)

    * Византион је име првог насеља на овом месту. Назив је добио по краљу Бизасу. Грчки облик је Βυζάντιον (Βυζάντιο), а латинизација тог назива је Byzantium.

    * Нови Рим или Nova Roma је назив који му је дао цар Константин Велики приликом "оснивања" 330 године.

    * Константинопољ (Константинополис, односно Κωνσταντινούπολη или Κωνσταντινούπολις) је назив који је касније ушао у употребу. Реч је кованица која значи Константинов Град (полис,πολις). Арабљани су, такође, користили овај назив у облику Qustantaniyyeh (قسطنطنيه). На турском језику град се све до 1930. године звао Константинопољ, али у турском облику: Kostantiniyye одн. на арабици: قسطنطينيه.

    * Цариград је опште словенски назив овог града и појављује се у готово истоветном облику у свим језицима. (старословенски језик: Цѣсарьградъ,црквенословенски: Царьгра̀дъ, руски језик: Царьгра́д, бугарски језик: Ца̀риград, украјински језик: Царгород, српски језик: Цариград. (Овај термин користили су једно време Бугари за своју престоницу Трново.)

    * Истанбул је турски назив изведен од грчких речи ис тин Поли (εις τήν Πόλι(ν)) што би значило у „Граду“. Пошто је Цариград био, за Грке, неоспоран центар света они су за га називали једноставно „Град“ (и Поли односно ι Πόλι). Доласком Турака још неки градови су добили "нова" имена додавањем ис тин (εις τήν) испред имена. Овај назив озваничен је 28. марта 1930. године.

[уреди] Прошлост града
Историјски делови Истанбула*
Светска баштина Унеска
Држава    Турска Турска
Врста    културна
Критеријум    I, II, III, IV
Референца    356
Регија†    Европа
Историја уписа у светску баштину
Упис    1985.  (9. седница)
* Име као на звничној листи светске баштине.
† Регију је класификовао УНЕСКО.
Цар Константин Велики, мозаик из цркве св. Софија

Прву насеобину на овом месту основали су грчки колонисти из Мегаре 667. пне. и назвали су је Византион по свом краљу Бизасу. Током грађанског рата 196 године, Септимије Север га опседа и тешко разара, али га по доласку на власт обнавља и град се врло брзо опоравља од тога.

Константин Велики одлучује да на том месту подигне нову престоницу, пошто му се оно указало у сну, и 330. године оснива га под именом Нови Рим. Тај назив, међутим није ухватио корена и уместо тога све више се користио назив Константинов град тј. Константинопољ. Након распада Римског царства Цариград постаје главни град Источног дела који ће бити назван Византија тек у новије време. Никада у својој историји цар и поданици Источног Римског царства нису себе називали Византијци, нити су икада своју државу називали Византија. Они су били Ромеји током целе своје историје, док је антички назив града Византион био потпуно ван употребе.

Захваљујући доброј позицији на раскршћу главних копнених и морских путева, као и чињеници да је био престоница најзначајније државе у то доба Цариград се врло брзо развија и ускоро постаје највећи и најбогатији град ондашњег света.

Крсташи IV крсташког похода успевају да га освоје са морске стране и страховито га пљачкају 1204 (Пад Цариграда (1204)). Након тога Цариград бива седиште Латинског царства све док 1261 не бива ослобођен од стране никејског цара Михаила VIII Палеолога који обнавља Византијско царство.

Турски султан Мехмед II успева да, након дуге блокаде и опсаде, освоји град у последњем јуришу у уторак, 29. маја 1453, након чега је град претрпео огромно пљачкање и разарање, а у одбрани града погинуо је и последњи византијски цар Константин Драгаш (Пад Цариграда (1453)).

Цариград, као престоница Турске империје, доживљава велику промену из Византијског у Отомански град. Црква св.Софија (Аја Софија), као и још неколико цркава у граду, бива претворена у џамију. Широм града су подизане џамије, јер је сваки султан хтео да градњом џамије покаже своју величину. Најлепше су свакако: Сулејманова (која је и највећа у граду), Фатихова, Бајазитова и султан Ахметова.

Ред Суфита, који је раширен по целом исламском свету, основао је у граду велики број текија, а сматра се да их је у доба Турске империје било преко 100 оперативних у самом граду. Многе од њих су опстале до дана данашњег као џамије или музеји.

Оснивањем Турске републике 1923. престоница се сели у Анкару (Ангору), а град од 1930. добија званично име Истанбул.

Педесетих година 20. века турска полиција организује велике насилне анти-грчке нереде. Као последица тога велики број Грка напушта Истанбул, а некада бројна и напредна грчка заједница у граду бива драстично смањена. Аднанова влада је шездесетих година 20. века започела процес модернизације и индустријализације земље који није заобишао ни Истанбул. Цену модернизације платиле су неке историјске грађевине широм града. Као последица тога 1970их година почиње велики прилив становништва у град, првенствено из Анадолије, јер је рад у фабрикама нудио много бољи живот у односу на мукотрпно бављење пољопривредом у планинским пределима Мале Азије.

[уреди] Знаменитости

Истанбул је град у коме се сусрећу многе цивилизације и чији су трагови видљиви широм града.
Султан Ахметова џамија
Левент, модерни пословни део Истанбула

[уреди] Зграде, Споменици и Стадиони

    * Топкапи двор
    * Црква св. Софије (Аја Софија)
    * Султан Ахметова или Плава џамија
    * Сулејманова џамија
    * Улица Иштикал
    * Цистерна Базилика
    * Бугарска црква св. Стефана (позната и као Бугарска гвоздена црква)
    * Галата кула
    * Принчевска острва
    * Долмбахчи двор
    * Арапска џамија
    * Фатихова џамија
    * Музеј Мозаика
    * Цариградски бедеми
    * Олимпијски стадион Ататурк

[уреди] Тргови,квартови и пијаце

    * Трг Таксим
    * Бејоглу
    * Бебечки рибљи ресторани
    * Велики Базар
    * Пијаца зачина
    * Залив Златни рог

[уреди] Опасност од земљотреса

Истанбул се налази близу Северноанадолијског раседа који је одговоран за неколико разорних земљотреса у скоријој историји. Истраживања показују да постоји велика вероватноћа да ће Истанбул и околину задесити страховити земљотреси у наредним деценијама.[1][2] Близина Мраморног мора доноси и опасност од цунамија ако дође до земљотреса. Лош квалитет градње већег дела модерног града прети да евентуалне земљотресе претвори у разарајуће катастрофе.[3]

[уреди] Образовање
Капије универзитета

Град је седиште многих универзитета, који су претежно државни, али се последњих година отворио и један број приватних.

    * (Bahçeşehir University)
    * (Boğaziçi University)
    * Фатих универзитет
    * Галатасарај универзитет
    * (Işık University)
    * (İstanbul Bilgi University)
    * (İstanbul Technical University)
    * (İstanbul University)
    * (Koç University)
    * (Marmara University)
    * (Sabancı University)
    * (Yeditepe University)
    * (Yıldız Technical University)

[уреди] Градски превоз
Босфорски мост
   За више информација погледајте Градски превоз у Истанбулу

Истанбул има развијен систем градског превоза али је и поред тога свакодневно суочен са великим саобраћајним застојима на прилазима граду и главним градским саобраћајницама.

Градски превоз у Истанбулу чине аутобуси, минибусеви, лаки метро, бродићи и трајекти. У граду се налази и цивилни аеродром.

[уреди] Клима

Клима Истанбула је умерено-континентална.

[уреди] Градске четврти
Капали чаршија

Адалар, (Avcılar), (Bağcılar), (Bahçelievler), (Bakırköy), (Bayrampaşa), Бешикташ, Бејоглу, (Büyükçekmece), (Beykoz), (Çatalca), (Eminönü), Ејуп, (Esenler), Фатих, Газиосман Паша, (Güngören), (Kadıköy), (Kağıthane), Картал, Кучукћемекче, (Maltepe), Пендик, (Sarıyer), (Silivri), (Sultanbeyli), (Şile), (Şişli), Тузла, (Ümraniye), Искидар, (Zeytinburnu)

[уреди] Братски градови

Истанбул је збратимљен са 26 градова широм света:

    * Алмати, Казахстан
    * Аман, Јордан
    * Барселона, Шпанија
    * Бусан, Јужна Кореја
    * Драч, Албанија
    * Дубаи, Уједињени Арапски Емирати
    * Jeddah, Саудијска Арабија
    * Johor Bahru, Малезија
    * Казањ, Татарстан
    * Каиро, Египат
    * Картум, Судан
    * Келн, Немачка
    * Констанца, Румунија
    * Мари, Туркменистан
    * Одеса, Украјина
    * Ош, Киргизија
    * Петроград, Русија
    * Пловдив, Бугарска
    * Рабат, Мароко
    * Рио де Жанеиро, Бразил
    * Сарајево, Босна и Херцеговина
    * Скопље, Македонија
    * Хјустон, Тексас, Сједињене Америчке Државе
    * Џакарта, Индонезија
    * Шангај, Кина
    * Шимоносеки, Јапан

[уреди] Спољашње везе
Викизворник
Викимедија остава има још сродних мултимедијалних датотека:
Истанбул

    * Званични градски портал
    * Гувернорат Истанбула
    * Туристичка презентација


IP sačuvana
social share

Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Trenutno vreme je: 29. Mar 2024, 06:08:19
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.065 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.