„Blic“ vam pomaže
Kako da prebrodite vrelo leto

Dugo leto sa tropskim temperaturama ne prija svima. Određene kategorije ljudi mogu se naći u velikoj opasnosti zbog toga što su izloženi povećanom riziku od pregrevanja organizma koje nastaje zbog dugog izlaganja suncu. Najugroženija su sasvim mala deca, stariji ljudi, hronični bolesnici.

Kratkotrajni gubitak svesti, vrtoglavica i nesvestica najčešći su simptomi koji mogu da se pojave zbog visoke temperature. Zbog toga lekari savetuju da se u periodu od 10 do 17 sati ne izlazi na ulicu kako bi se bar nekako zaštitili.

- Hronični bolesnici koji, inače, teško podnose ovakvo vreme, redovno treba da koriste terapiju koju im je prepisao lekar. Najugroženije su osobe koje imaju hipertenziju jer pri tropskoj temperaturi dolazi do širenja krvnih sudova i samim tim do pada krvnog pritiska. Zbog toga može doći do kolapsa. Da bi se to sprečilo, pre uzimanja terapije osobe moraju da izmere pritisak i ukoliko je ispod normale, dozu leka treba da prepolove. Starije osobe koje imaju problema sa cirkulacijom ne treba da se utopljavaju jer će to dodatno pogoršati stanje organizma - objašnjava dr Nada Macura iz Hitne pomoći.

Zdravstveni saveti

Za zdrave osobe, nastavlja doktorka, takođe važi da se ne izlažu suncu od 10 do 17 sati, a ako baš moraju napolje nek ne izlaze bez kačketa i zatamljenih naočara. Prostorije u kojima borave često treba da se provetravaju. Ako se neko, pak, odluči da ceo dan provede na plaži, u vodu ne sme da ulazi naglo jer dok se sunčamo krvni sudovi se šire a hladna voda ih skuplja, pa može doći do kolapsnog stanja. U vodu se ne sme ulaziti punog stomaka, kao ni pod dejstvom alkohola.

Kada su dani topli važno je rashlađivati se, uzimati što više tečnosti i jesti laganu hranu. Specijalista za ishranu dr Jagoda Jorga savetuje da ishrana treba da bude bogata voćem i povrćem.

Način ishrane

- Voće treba unositi do pola kilograma dnevno, ali zato treba povećati unos povrća. Poželjno je unositi što više minerala jer ih gubimo prilikom znojenja. Ne treba jesti ništa prženo, pohovano, a izbegavati mleveno meso koje se lako može pokvariti usled visokih temperatura. Ipak, najznačajnije je unositi tečnost. Dnevno treba piti od dva do dva i po litra rashlađene vode. Treba izbegavati napitke koji sadrže kofein, kao što je „koka-kola“, čajevi, kafa, jer visoka temperatura dovodi do ubrzanog rada srca a kofein to dodatno stimuliše. To sve opterećuje organizam - savetuje dr Jorga.

Pošto se narednih dana živa u termometru neće spuštati ispod 30 stepeni, treba znati da se usled visokih temperatura mogu javiti sunčanica i toplotni udar. Nastanak tih bolesti može pospešiti i garderoba, koja mora da bude adekvatna za tople dane. Poželjno je da to bude lagana garderoba, napravljena od prirodnih materijala kao što je pamuk, kako bi koža mogla da diše.

- Sunčanica je veoma ozbiljna i nastaje kada se glava direktno izlaže suncu, a to znači da je mogu dobiti svi oni koji se dugo sunčaju ili borave na otvorenom prostoru, kao što su saobraćajci, građevinski radnici... - objašnjava dr Macura.

Sunčanica pogađa zdrave ljude, srčane, moždane bolesnike i osobe sa sistemskim oboljenjima, nastavlja doktorka. Ona počinje jakom glavoboljom koja se javlja posle nekoliko sati, nakon čega osoba oseća mučninu, nagon na povraćanjem, a može doći i do kratkotrajnog gubitka svesti.

Toplotni udar

- Osobi sa takvim simptomima potrebno je brzo dati da popije tabletu protiv glavobolje, iza vrata joj treba staviti hladnu oblogu, raskomotiti je i, ukoliko je moguće, davati joj što više tečnosti, najbolje hladnu limunadu. Takva prva pomoć dovoljna je kod lakših slučajeva a kod težih je potrebno potražiti pomoć neurologa - kaže dr Macura.

Toplotni udar može da bude i fatalan. Kod toplotnog udara nastaje slom sistema cirkulacije. Sve dok se organizam znoji taj sistem funkcioniše, ali kada organizam doživi toplotni udar znojenje i hlađenje organizma prestaje, tako da čovek više nije u mogućnosti da kontroliše temperaturu organizma.

- Tada može doći do veoma visoke temperature a da pri tome ne možemo da se odbranimo od refleksnog grčenja mišića (zbog gubitka soli i minerala) pa tako organizam vrlo lako može doći u stanje šoka. Osobu koja je doživela toplotni udar treba preneti u hladovinu i raskomotiti je. Preporučljivo je i staviti je u kadu sa ledom. Takav pacijent mora brzo da se odvede u najbližu zdravstvenu ustanovu da bi primio infuziju i neki sedativ - ističe dr Macura.



Izvor: Blic \ Sonja Todorović