IN < - Ispovest bivseg sektasa - >LO
(1/3) > >> :: Odgovori!
ISPOVEST BIVSEG SEKTASA
DIV - May 07, 2002 03:14 (195.198.*)
KAKO sam "upao" u sektu - pita se sada 48- -godišnji Radiša Ivkovic iz Beograda? - Na moju veliku žalost, ja sam bukvalno "upao" u Pentekostnu crkvu. To je pocelo ovako: Na jednoj sedeljci, krajem 1995. godine, kod mog prijatelja Dejana, razgovaralo se o svemu, a najviše o politici.
Baš tih dana bio je potpisan Dejtonski sporazum i svako je to, na svoj nacin, komentarisao. Jedan komentar je bio u stilu: "Tako je to, kada smo mi Srbi postali duhovno slabi i bezbožni, pa nije ni cudo što nam se ovakve istorijske nedace dogadaju". U jednom trenutku u razgovor se umešao, do tada cutljivi, Sveta i vrlo elokventno branio svoje stavove citirajuci Sveto pismo.
Moram da priznam da me je te veceri, u tom trenutku, taj govor zaista impresionirao. Ali, odjednom, naš domacin Dejan kvari utisak koji je ostavio njegov prethodnik, recima: "Dosta je Sveto, nemoj da ovde vrbuješ ljude i prevodiš ih u svoju sektu! Ti dobro znaš da mi imamo svoju Crkvu i svoju pravoslavnu veru!"
Moram da priznam da su te veceri moje simpatije bile na strani ovog neobicnog gosta. Odmah sam upitao Dejana ko je Sveta i zašto je bio tako grub prema njemu. Dejan mi je odgovorio da je to njegov kolega sa fakulteta, koji je, inace, revnosni pripadnik Pentekostne crkve. Bio je grub, kaže, jer je postao izuzetno napadan u propagiranju svoje verske zablude, a on to u svom domu nece dozvoliti jer je to bogohuljenje.
DIV - May 07, 2002 03:15 (195.198.*)
OTIŠAO sam kuci razmišljajuci usput sve vreme o Svetinom nastupu i Dejanovim recima. Sveta me je fascinirao svojim znanjem, a opet, s druge strane, i Dejan je bio u pravu govoreci da mi imamo svoju Srpsku pravoslavnu crkvu. I zato sam odmah sutradan otišao u jedan poznati pravoslavni hram sa velikom željom da pronadem nekog sveštenika koji bi mogao da mi odgovori na mnoga znacajna pitanja vezana za našu veru. Nažalost, nisam pronašao nijednog sveštenika jer su bili zauzeti u parohiji. To me je razljutilo. Okrenuo sam se i otišao.
Iz ljutnje, ili iz inata, otišao sam na adresu pentekostalaca, koju mi je sinoc došapnuo Sveta. Bilo je to na prelepoj lokaciji, u samom centru Beograda, Simina 8, a na ulazu je pisalo "hram Sv. trojice". Ušao sam unutra i zaprepastio se koliko je zgrada velika. Pitao sam gde mogu da pronadem Svetu, pa mi je ljubazni N.N. rekao da udem u jednu ovecu prostoriju i da ga tu sacekam, a on ce ga, vec, obavestiti. Sveta je došao nasmejan, rukovao se i rekao mi "da se raduje novopridošlom hrišcaninu koji je spoznao istinu i samim tim pronašao pravu Crkvu". LJubazno me je zasuo hrpom casopisa i brošura, koje su bile besplatne i sugerisao mi da ih proucim.
Kao da sam se opio i izgubio moc zdravog rasudivanja. Kod kuce sam procitao celokupni materijal i došao do zakljucka da su pentekostalci jedina prava vera, a da svi ostali, a najviše Srpska pravoslavna crkva, plivaju u zabludama. Pošto sam sada bio na "pravom putu" jedva sam docekao sledeci dan da se ponovo vidim sa Svetom.
Preneo sam mu svoje pozitivne utiske o Pentekostnoj crkvi, a Sveta se vidno obradovao.
- Znao sam - kaže - da ceš ti znati šta je "pravo". Prepoznao sam to još one veceri, jer ti znaš šta hoceš, za razliku od Dejana. - Nije bilo razloga da sada poteže svoj sukob sa Dejanom, ali sam mislio da je to ljudski i da se može i razumeti i oprostiti.
Mnogo znacajnije je bilo slušati njegovo tumacenje Biblije, istorijskih i aktuelnih dogadaja. Govorio je u pravom verskom zanosu i vrlo cesto je u negativnom kontekstu pominjao SPC. Ja sam mu priznao svoje razocaranje u SPC, jer nedavno nisam našao sveštenika u hramu, a on kao da je samo to cekao, otpoceo je pricu, bolje reci napad na SPC. Ja sam tada toliko bio zaslepljen njegovom recitošcu i sugestibilnošcu, da nisam ni primetio da je on mnogo više pricao protiv srpskog naroda i SPC, nego o Hristu i hrišcanstvu.
Opasna zamka
DIV - May 07, 2002 03:17 (195.198.*)
NEKOLIKO meseci kasnije pozvao me je telefonom Dejan i izgrdio me zašto mu nisam javio da sam se preselio i da sam promenio broj telefona. Vrlo oštro mi je prebacio i da sam zanemario svoje roditelje, koji su mu se, u meduvremenu, javljali jako zabrinuti.
- Pravi je verski fanatik koji ne želi da shvati pravu istinu, iako je ona ocigledna - zakljucio je Sveta optužujuci Dejana. Pozvao me je na vecernje predavanje u tom hramu, koje je trebalo da održi gost iz SAD, koji ce nam pomoci da upoznamo Svetog duha. Predavanje je bilo katastrofalno!
Predavac je napadao i omalovažavao sve što je srpsko i pravoslavno, i ja, kao da sam se probudio iz nekog sna, tek sada sam postao svestan toga i kriticki sam posmatrao fanaticnu grupu "vernika" u hramu u hipnotickom transu. Te veceri sam iz hrama u Siminoj 8 izašao u užasnom raspoloženju.
Sve više sam poceo da shvatam da sam upao u opasnu zamku, koja sa iskrenom verom u Boga nema mnogo veze. Shvatio sam da mi je pravi prijatelj bio Dejan, koji me je upozoravao pravovremeno i iskreno da cu zastraniti od svoje vere. Konacno sam, ipak, smogao snage da pozovom Dejana i zamolio ga da porazgovaramo. Sreli smo se i razgovarali satima. Ali, ja i dalje nisam znao kako da pronadem sebe u pravoj veri.
Dejan me je pozvao da sutra, tj. u subotu, podem na jedno predavanje u hram sv. Aleksandra Nevskog o svetom Vladiki Nikolaju Velimirovicu i pravoslavnom patriotizmu, koje je održao gospodin Nebojša Krstic.
Jednom recju, te veceri sam, u najpozitivnijem smislu, bio iznenaden živom recitošcu i ogromnim znacenjem gospodina Krstica. On je dva i po sata govorio reci istine o svojoj veri i o našem duhovnom i istorijskom idenitetu. Dejan me je posle predavanja predstavio predavacu, a ja nisam mogao da izdržim, nego sam ga odmah zamolio da porazgovaram sa njim o onome što me muci.
Iako umoran, gospodin Krstic je ljubazno prihvatio da razgovara sa mnom o svim mojim duhovnim nedoumicama. Razgovor je okoncao tako što mi je preporucio da obavezno potražim sveštenicki savet od starešine crkve Sv. Aleksandar Nevski. Starešina me je primio ocinski, iz prave ljubavi kao zabludelog sina i izveo me na pravi, hrišcanski put. Bogu hvala što mi je poslao Dejana, Nebojšu Krstica i oca LJubu Petrovica. Bez njih ja bih sigurno bio u kaljugi pentekostalne jeresi - zakljucuje Radiša Ivkovic.
Grube optužbe
NEKOLIKO dana kasnije, u Pentekostnoj crkvi susrecem Svetu i ispricam mu šta sam razgovarao sa Dejanom. Sveta je, za mene, tada neocekivano reagovao. Grdio je Dejana da je srpski nacionalista i pravoslavni fundamentalista, netolerantan prema drugim nacijama i religijama. Pokušao sam da odbranim svog prijatelja jer sam ga dugo poznavao i rekao da je on, možda, grub, jer uvek kaže ono što misli, ali da nije ni nacionalista ni fundamentalista.
Nemam nista protiv ostalih crkvi (ili sekti), ali se gnusam satanizacije SPC (pa i ostalih), ali mozda su i same religije krive za pojedine sekte.