Kako se žive stanovnici Islanda, najpoželjnije države za život po izveštaju UN
Obećana „zemlja patuljaka“
Autor: L. Joksimović | 29.11.2007 - 06:00


Island je posle šest godina zbacio Norvešku sa pozicije najbolje zemlje za život, po kriterijumima Ujedinjenih nacija, koji se odnose na indeks ljudskog razvoja. Državica sa svega 313.000 stanovnika na krajnjem severu Evrope tako je ponela laskavu titulu najbolja za ljude, iako se to zbog severne klime i polarnih noći ne bi reklo na prvi pogled.

Zbog velike udaljenosti od kontinentalne Evrope i veoma nepovoljne klime, Island je uglavnom neprivlačan za svetske putnike i ljude koji tragaju za boljim životom. Ali, oni koji su posetili zemlju gejzira, fjordova i vulkana oduševljeno pričaju o egzotičnoj prirodi, muzici i jeziku. Ono što ovu, najslabije naseljenu nordijsku zemlju takođe čini specifičnom, jesu izuzetno niska stopa kriminala i gotovo nestvaran saldo od svega četiri-pet saobraćajnih nesreća godišnje.
Island je bio veoma siromašan do Drugog svetskog rata. Po završetku rata, zemlje je dobila ratnu odštetu, jer je na njenoj teritoriji bila nemačka baza. Pošto im država nije bila razorena ratom, Islanđani su novac uložili u izgradnju fabrika za preradu ribe i aluminijuma, i od tada su sve bogatiji.
Island je poznat i kao zemlja patuljaka, a priče o njima i danas žive među Islanđanima. Studija koju je uradio Fakultet za društvene nauke Islandskog univerziteta, pokazala je da veliki broj Islanđana veruje u patuljke i duhove, gotovo u istom procentu kao i 1974. godine. Profesor Teri Gunel, koji je nadgledao istraživanje kaže: „Čini se da su Islanđani u odnosu na druge nacije mnogo otvoreniji za fenomene kao što su maštanje o budućnosti i sujeverje.“
Islanđani čak izbegavaju da grade put, ako veruju da u obližnjem brdu žive patuljci. Jedna od glavnih turističkih atrakcija jesu obilasci staništa patuljaka, ali i mnogobrojni gejziri.
Maja Berić, koja je član organizacije „Mladi istraživači Srbije“, to je i posvedočila u izjavi za „Blic“, budući da je 2003. živela u Rejkajviku, tako da je imala priliku da kampuje u podnožju aktivnog vulkana i oseti blagodeti mnogobrojnih gejzira.
„Kupala sam se na otvorenom bazenu, na nula stepeni Celzijusa“, kaže ona za „Blic“ i ističe da zemlja obiluje otvorenim bazenima i termalnim banjama.
Ono na šta se mnogi teško prilagođavaju jesu dugi dani tokom letnjih meseci, koje je Berićeva imala prilike da doživi.
„Mnogi turisti i stranci ne mogu da spavaju, ali ja sam se navikla“, kaže ona i dodaje da je tokom dana atmosfera nalik zalasku sunca. Zimi je, pak, teže, jer je najveći deo dana mrak.
U prestonici Rejkjaviku, na jugozapadu zemlje, živi više od 117.000 ljudi i on predstavlja srce Islanda kada je reč o ekonomskim i državnim aktivnostima. Električna energija je jeftina zbog prirodnog bogatstva gejzirima i pristupačne geotermalne energije. Najveći broj gradova se nalazi duž obale, jer je unutrašnjost zemlje hladna, negostoljubiva i uglavnom prekrivena ledom i lavom.
Maja Berić kaže da se glavna ulica u prestonici, po imenu Lojga vegur zimi greje sistemom cevi kojima prolazi topla voda. Ističe da je Rejkjavik veoma bogat kulturnim dešavanjima:
„U kultnom klubu ‘Sirkus’ može da vam se desi i da sretnete pevačicu Bjork, ako imate sreće.“
Islanđani su, kao i ostali Nordijci, uglavnom povučeni i retko pokazuju emocije, svedoči naša sagovornica. Ali to, naravno, nije pravilo. Ono što joj je odmah upalo u oči jeste da puno rade. „Uglavnom imaju po dva posla“, ističe Maja i dodaje da je u zemlji veliki broj razvoda, te da su samohrane majke ono što ćete sigurno primetiti na ulici. Na Islandu ne postoji železnica, a glavno prevozno sredstvo su autobusi i avioni. Islanđanima nije teško da sebi priušte čarter-letove kada idu na sever zemlje, a „džip predstavlja statusni simbol“.
Godišnjim izveštajem UN o indeksu ljudskog razvoja rangirano je 175 država članica UN, uz Hongkong i palestinske teritorije, ali, zbog manjka podataka, nije uključeno 17 zemalja, među kojima su Srbija, Crna Gora, Irak, Avganistan i Sudan. Izveštaj rangira zemlje na osnovu više kriterijuma, među kojima su prosečan životni vek, nivo pismenosti, prosečna zarada po glavi stanovnika, sa posebnim osvrtom na blagostanje dece. Na dnu liste su se ponovo našle zemlje podsaharske Afrike, koje se bore sa sidom i siromaštvom.

Izvor: Blic

Ma na Islandu kazu da je nadrkano strasno,mozda malo klima zajebava ali sve drugo je OK!Ljudi rade po dva posla!!Ovde kod nas ne mozemo da nadjemo ni jedan a kamoli dva posla da radimo!

kas si spomenuo 2 posla setio sam se Hjartarsona on je igaro za reprezentaciju Islanda fudbal a istovremeno je igrao sah takodje za repku

Pametni ljudi...........Zamisli 4-5 saobracajnih nesreca u toku jedne godine!U Beogradu za vece bude 100 saobracajki,sto znaci da Islandjanima treba u proseku oko 20 godina da bis stigli samo za jedno vece!