Na putu od aerodroma Keflavik ka Rejkjaviku putnici stiču prve utiske o ovom ostrvu na krajnjem severu Evrope, čije ime (ledena zemlja) ne zvuči baš primamljivo. Tu i tamo para izbija iz dubina polja prekrivenih očvrslom lavom, a farovi vozila otkriju poneko drvo ili žbun. Vazduh oduzima dah, ne zbog hladnoće, već zato što je izuzetno čist. Maksimalne dnevne temperature u julu kreću se oko 20 stepeni. Uprkos raširenom verovanju, sneg nije uobičajena pojava na Islandu, i islandska deca mu se raduju baš kao u ostalim delovima Evrope. Ipak, treba poneti toplu garderobu, ali pored nje i obavezan kupaći kostim, za banjanje u geotermalnim izvorima nadomak glečera. Zbog blizine Severnog pola zime su duge, s vrlo malo sunčanih sati. Verovatno je to razlog što je stopa prirodnog priraštaja neuobičajeno velika za evropske standarde. Od 103.000 kvadratnih kilometara površine Islanda čak 80 odsto čini Centralna visoravan, prelepa, ljudskom rukom netaknuta pustoš, u koju i turisti i Islanđani retko zalaze.



Islanđani žive duž obala svog ostrva, a pored njih i brojne vrste arktičkih i evropskih ptica; tu se nalaze i različita čuda prirode, tako da nema potrebe da se previše udaljavate. Na jugozapadu ostrva je Rejkjavik, najsevernija evropska prestonica. To je tipičan skandinavski grad savršeno čistih ulica i šarenih fasada i krovova. Pored Prirodnjačkog muzeja, Instituta Arni Magnuson (gde su izloženi stari spisi), Nordijske kuće, Nacionalnog muzeja (s predmetima iz srednjeg veka i doba Vikinga) i Etnografskog muzeja (gde su izloženi objekti živi ljudi, predstavnici društvene grupe, obučeni u tradicionalnu nošnju pojedinog istorijskog perioda), nalaze se i brojne druge kulturne ustanove. Dok ste u Rejkjaviku, nemojte propustiti da pogled na njega bacite s vrha tornja Crkve svetog Halgrima, ni da se zavrtite u restoranu pod Biseroom (tako se zove kupola), koji se stalno lagano okreće i u čijem holu se nalazi fontana, replika gejzira.



Rejkjavik je čuven i kao grad s najluđim noćnim životom u Evropi, gde ćete u ponoć zateći poluprazne barove, zato što žurka počinje tek oko tri izjutra. Kada se dovoljno oraspolože, ljudi iz barova i klubova izlaze na ulice, gde okupljeni u grupe formiraju krugove u kojima se peva, igra i glupira do besvesti i vlada opšte veselje. Najbolje vreme da se oseti kako izgleda ta ludnica na ulicama Rejkjavika je Nova godina, kada svi izlaze zbog silnih vatrometa, zakonom dozvoljenih. Na jugu Islanda, u takozvanom Zlatnom prstenu, nalazi se Tingvelir, prirodni amfiteatar u kome je 930. godine održano prvo zasedanje islandskog parlamenta. Tu se nalazi i ogroman Zlatni vodopad s dvostrukim padom smeštenim u ponor, gde se skoro uvek može videti duga iznad vode.




Izvor: Krstarica

Takodje treba napomenuti da je Island jako skupa zemlja gdje u prosjecnom restoranu obrok za dvoje lagano moze da kosta 200-300 eura. Isto tako su visoke i cijene u kaficima, hotelima itd. Zurka pocinje u 3 obicno jer tad smrkava i(u adekvatnom godisnjem dobu) ko nije navikao imace problema sa spavanjem mada dvostruke zavjese pomazu . Islandjani (ima ih oko 300.000) su dosta gostoljubivi i u principu gledaju svoga posla. Ima dosta svirki i live bendova jer svi pokusavaju da budu Bjork...

Eto mali osvrt na Island iz persperktive posjete u 2006 godini..

Na Islandu se nalaze i mnogobrojni gejziri, uključujući i najčuveniji, po kome su svi ostali dobili ime. Dobri, stari Gejzir ponovo je postao redovan u skorije vreme i počeo da se oglašava, a vrelu vodu izbacuje na svakih pet minuta. Vulkan Hekla stari Islanđani su smatrali za vrata pakla, što se pokazalo kao tačno, zbog erupcija koje su više puta uništavale obližnja naselja. Najveće geotermalne aktivnosti su u Langdmanakuru, takođe na jugu, gde je priroda formirala pejzaž fantastičnih boja, od kojih najviše bode oči ružičasti riolit. Jedan od najlepših toplih izvora je Plava laguna, gde je voda beličasta od koncentracije soli, silicijumske kiseline i algi, a temperatura iznosi oko 27 stepeni.



Ako ste se kupali u Mrtvom moru, možete da naslutite kakav je osećaj banjati se u ovoj vodi, koja neverovatno prija koži. Na ostrvima Vestman česte su vulkanske erupcije; tuda je tekla i najveća reka lave svih vremena. Čuveno po poslednjoj erupciji, koja je trajala pet meseci, jeste ostrvo Hajmi, čije stanovništvo danas mirno ribari i skuplja ptičja jaja po bazaltnim grebenima. Sutsuri je ostrvo koje je počelo da se rađa 1963, po buđenju podvodnog vulkana, kada je vulkanski pepeo leteo po šest kilometara uvis. Na severu teritorije Islanda nalazi se malo ostrvo Grimsi, koje ulazi u Arktički prsten, stoga u ovom slikovitom naselju posetioci dobijaju sertifikat da su bili na Severnom polu. Od Rejkjavika se tunelom ispod fjorda Hvalv stiže do zapadnog dela ostrva, retko naseljenog ljudima, ali izuzetno bogatog ptičjom populacijom. Ovde je pravo mesto za ljubitelje životinjskog sveta; mogu da posmatraju kolonije islandskog jastreba, snežne sove i tupika, male crne ptice s klovnovskim, jarko obojenim kljunom.



Iz Ofalsvika polaze brodići koji vode do mesta na kojima se često pojavljuju kitovi, koji se inače češće nego bilo gde u svetu mogu videti u islandskim vodama. Island ima i tipičnu ponudu zimskih sportova, kao što su skijanje, hokej ili vožnja snoumobilom, ali po predelima retke lepote. Ovisnici o adrenalinu verovatno će uživati u splavarenju brzim i nepredvidivim planinskim rekama. Mirniji oblik zabave je jahanje čuvenih islandskih konja ili igranje golfa, naročito usred letnje noći na turnirima Island open i Arktik open, krajem juna.



Pored obilja mesa, Islanđani jedu veoma neobičnu hranu. Jelo koje se sprema za zimske praznike sastoji se od raže, koja se čuva nekoliko meseci u ceđi, ali se pri tom odvija i blagi proces truljenja, tako da je miris pri kuvanju, a i pri jedenju, uprkos brojnim začinima, grozan. Na Islandu se hrana često marinira u surutki pre dalje obrade. Kombinacija različitih ukusa nije im strana; naročito dobar ukus ima dimljena svinjska glava kuvana u vinu, potom pečena u rerni s prelivom od šećera i voća, servirana uz crveni kiseli kupus. Pihtije od svinjske i jagnjeće glave ili nogica dobro će leći ljubiteljima tradicionalne srpske kuhinje. Proslavljeni specijaliteti su meso ajkule, izgnječeni testisi ovna i bešika kita.

Ako putem sretnete Islanđanina koji neprijatno miriše, razlog tome često je hardfiskur, sušeni komadi ribe, koje oni nose sa sobom da grickaju uz put. Mlečni proizvodi su ukusni i često punomasni, a islandskim specijalitetom smatra se sira, zgrušano mleko koje podseća na kiselo mleko, a u stvari je sir. Hleb i testa nekad su bili retke i skupe poslastice, tako da se u različitim oblicima danas obavezno spremaju za vreme praznika. Tada se pije i tradicionalno zimsko piće severnih zemalja, glog, danas u skandinavskim zemljama najčešće mešavina kuvanog vina i votke u jednakim razmerama, začinjena đumbirom, karanfilićem, žutim šećerom i suvim grožđem (dve čaše ovog napitka dovoljne su da se osetite kao da hodate po oblacima); služi se uz kolačiće s đumbirom. Na ovom ostrvu ovaca ima dva puta više nego ljudi, što obezbeđuje vunu, meso i mleko, ali je njihova brojnost pretila da uništi ionako retke travnate površine Islanda.

Polupansion u hotelu košta između 50 i 150 evra, ali može se naći i jeftiniji smeštaj, naročito na farmama ili u kampovima.


Izvor: Krstarica

Ja sam nacuo da su zitelji jako ljubazni i da na primer ne zakljucavaju svoje stanove i kola dok su na parkingu...nama nezamislivo...

Pa u odredjenim gradovima to i dalje ne rade jer jednostavno kultura je takva da kradje ne postoje. S druge strane Islandjani veoma paze da govore Islandski koji je jako tezak tako da do skora nije ni bilo nekih manjina. Tek od skora su tu Poljaci, Cesi, Litvanci a sa njima i sitan kriminal. Mada sve u svemu jedna od najbezbjednijih zemalja (ako izuzmemo gejzire, vulkane itd:)

Island (1)



Dragomir Vlajsević 13.08.2008.

Verovatno se pitate kako je to živeti u zemlji u kojoj nema vojske, u kojoj donedavno policija nije nosila pištolje, u kojoj se proizvode banane (zahvaljujući staklenicima i geotermalnim izvorima), u kojoj vlada stopostotna pismenost, u kojoj se štampa knjiga po glavi stanovnika više nego bilo gde na svetu, i u kojoj su stanovnici najzadovoljniji na svetu svojim životnim standardom. S tim pitanjima moraćete da se obratite stanovnicima Islanda, kojih je 300.000, a od tog broja njih 170.000 živi u Rejkjaviku. Na ovom ostrvu većina putovanja počinje i završava se u Rejkjaviku. Pored lepih i jednostavnih građevina, klime koja se stalno menja – stara poslovica kaže da za novu promenu vremena treba pričekati pet minuta - Rejkjavik je poznat po preko 50 muzeja i galerija, simfonijskom orkestru i preko stotinu odličnih restorana. Iako ovaj grad možete prepešačiti s jednog kraja na drugi za samo sat i po, odvojite malo vremena i obiđite Alting (Althing), najstariji parlament na svetu, ili naučite nešto o islandskoj istoriji u Nacionalnom muzeju. Grad je poznat i po bučnom i veselom noćnom životu, a za sve to trebaće vam i prilično novca.

Stari grad prepoznaćete po šarenim kućama: crvenim, plavim, žutim... Valjda su stanovnici hteli da se otmu sivilu dana i noći ili vulkanskog kamenja koje ih okružuje. Ovaj deo grada naziva se starim, jer se tu nastanio prvi doseljenik na ovo ostrvo - Ingolfur Arnason, u 9. veku nove ere, na obalu jezera Tjorn (Tjörn). U sledećim vekovima pa sve do 1806. godine tu je živelo samo 300 stanovnika. Mala zajednica živela je od ribolova, gajenja stoke i trgovine. U starom delu nalazi se i stara katedrala, Domkirkjan.

Domkirkjan je vrlo stara bela katedrala. Sagrađena je između 1788. i 1796. godine. Reč je o luteranskoj crkvi, a to je i državna religija. U njoj je crkva prvi put blagoslovila i pismeno priznala nezavisnost Islanda. U ovoj crkvi je prvi put 1874. godine i otpevana islandska nacionalna himna. Od 1845. godina članovi Parlamenta i ministri skupljaju se u njoj na bogosluženju pre nego što počne godišnje zasedanje Parlamenta.

Tjörn je jezero u centru Rejkjavika. Fantastično je mesto za posmatranje ptica ili za laganu šetnju. Tjörn, što na islandskom znači "ribnjak", dom je različitim vrstama ptica, uključujući i arktičke čigre, koje se ovde vraćaju kako bi ulepšale letnju sliku grada. Crkva Hallgrímskirkja je verovatno najpoznatiji i najimpozantniji islandski spomenik. Suvereno se izdiže iznad svih ostalih zgrada u Rejkjaviku. Vidi se s preko 20 kilometara od grada. Visoka je 73 metra, a u njoj može u isto vreme da sedne preko 1.200 ljudi. Sagrađena je 1974. godine, a njena je gradnja trajala oko 30 godina. Nazvana je po islandskom pesniku Halgimuru Petursonu (Hallgrímur Pétursson). Ispred crkve se nalazi spomenik Lejfuru Eriksonu (Leifur Eiríksson), prvom Vikingu za koga se smatra da je otkrio Ameriku, još 1000. godine n. e. Kada se popnete na vidikovac na tornju crkve, videćete celi grad. Ulaz na vidikovac košta 200 islandskih kruna







Izvor: Krstarica

Perlan je sigurno jedan od najprepoznatljivijih simbola grada Rejkjavika. Ova multifunkcionalna zgrada ujedno je vidikovac, restoran, kongresni centar i turistička atrakcija. Srebrnkasto staklo Perlana privlači magičnom moći svakog ko se zatekne ispred zgrade. Reč je o četiri ogromna rezervoara od po četiri miliona litara vode, od čega je svaki prosečne temperature od 85 stepeni Celzijusa. U njima se skuplja topla voda za grejanje grada. Ručajte (jako, jako skupo) u restoranu na vrhu koji se okreće, ili se, ako ste za jeftiniju varijantu, poslužite čajem ili kafom u kafiću na istom spratu. S balkona se vidi Rejkjavik i luka. Postavljeni teleskopi imaju snimljene informacije na engleskom, norveškom, nemačkom i francuskom jeziku, pa ćete čuti kratku priču o pogledu ispred vas.



Árbaer Open-Air Museum je narodni muzej, a ujedno i najveći muzej na otvorenom. Predstavlja razvoj društva u Rejkjaviku i na Islandu od njegovih početaka pa sve do danas. Muzej ima 27 zgrada koje prikazuju autentične scene iz života Islanđana. Autentičnost je takva da se u štali stare farme, odakle počinjete posetu muzeju, oseti miris krava koje su držane u njoj. Iako su opisi na islandskom, možete se poslužiti audio vodičima, koji će vam na vama razumljivom jeziku objasniti gde ste i šta gledate. Sam muzej se nalazi desetak minuta od samog centra grada, ali ćete do njega, verovatno, doći ili automobilom ili autobusom. Sjajan početak otkrivanja islandske kulture.



Videy Island nalazi se pet minuta brodom od severnog dela Rejkjavika. To je divlje ostrvo, pravi raj za ptice i cveće, a bilo je nenastanjeno sve do četrdesetih godina prošlog veka. Na njemu ćete naći najstariju zgradu na ostrvu - Videujarstofa, koja je sagrađena 1752. godine, crkvu iz istog vremena i interesantnu skulpturu poznatog vajara Rikarda Sere (Richard Serra). Mont Esja je brdo koje se nalazi van grada, a do kojeg se stiže laganom šetnjom. S njegovog vrha (918 m) pruža se fantastičan pogled na grad. Sundlaugar Reykjavíkur je ogroman vulkanom grejan prirodni bazen. On je vrlo važno mesto za socijalni život Islanđana, koji se tu rado brčkaju u vodi na 44 stepena Celzijusa - i leti i zimi. Ako se ne kupaju, onda se barem druže. Plivanje je u životu Islanđana vrlo važno. Na Islandu je plivanje obavezan školski predmet i studenti ne mogu da završe školovanje ako nemaju diplomu koja potvrđuje da znaju da plivaju.



Plava laguna je jedinstven geotermalni spa centar na polju lave. Zamislite da se kupate na prostoru gde voda izvire iz dubine od 2.000 metara i šiba prema površini ispunjavajući prostor toplom vodom prepunom minerala. Plava laguna je pravo osveženje i leti i zimi (zamislite da se kupate u toploj vodi dok je oko vas sneg i led). Bazeni od lave, termalno blato i geotermalna plaža čine ovaj kompleks spa čarolijom. Sama Plava laguna za Islanđane i njihove goste nije samo mesto relaksacije već i mesto banjskog turizma (osobe s psorijazom ovde mogu proći vrlo dobre tretmane koji vode ka izlečenju od ove bolesti) i poslovni centar u kojem se održavaju kongresi, sastanci itd. Plava laguna je i kozmetički brend, tako da ovde možete kupiti odlične preparate na bazi algi, minerala i termalnih voda.

Izvor: Krstarica

jako zanimljiva zemlja

Mislim da su najzanimljiviji po tome sto imaju Bjork...

Veoma zanimljiv jezik, i steta sto nema ljudi kod nas koji ga pricaju islandski.... A mnogo bih volela da naucim, ovo preko inerneta uciti je smesno... S: Imaju lepu muziku, ko gotivi njigovu muziku nek poslusa Sigur Rós, Múm, Pétur Ben, Mugison.... I meni je bilo zanimljivo kako oni dobijaju prezimena