Ima osoba koje će konstantno da jadikuju nad svakakvim problemima, a neće ništa pokušati da učine da ih reše - i odabraće baš vas da vam jadikuju. Nekada u takvim situacijama pomaže metod koji češće upotrebljavaju muškarci nego dame, a to je da osobu koja jadikuje "iskulirate".

Ne kažemo da ne treba saslušati nekog ko želi da vam se požali na nešto - normalno je da dragu osobu saslušate. Međutim, ima onih sa kojima zapravo i niste toliko bliski, a iz nekog razloga su odabrali baš vama da se svaki čas žale (naravno, odbiju svaku vašu sugestiju kako da problem reše, ništa im ne valja kao rešenje). Za takve bi ovaj metod mogao da bude pogodan.

Metod se sastoji u sledećem: kad vam ta osoba izloži svoj problem, ukoliko niste zaspali do kraja njenog izlaganja, recite nešto u stilu: "Auh, pa to je baš gadno. Jesi li videla moje ključeve od kola (mobilni telefon, novčanik...)?" Ukoliko ta osoba ne shvati vaš ne baš suptilan nagoveštaj da nemate nameru da raspravljate o toj temi niti dalje da je slušate kako priča o tome, već nastavi sa istom pričom, recite da ste možda ostavile ključeve u samim kolima (mobilni u tašni i slično), i potražite tu stvarčicu. Ukoliko ta osoba i dalje ne shvata, nakon što nađete to što ste "tražile" pod nekim izgovorom idite (morate po decu pa da ih vozite nekud, stigla vam je hitna poruka pa morate odmah da idete...).

Postoji li opasnost da na taj način izgubite tu ne-baš-blisku prijateljicu? Postoji - u tom slučaju je od vas želela da joj budete publika za žalbe, pa ste prestale da je zanimate kad je shvatila da to odbijate da budete. Uz malo sreće, do toga ipak neće doći, već će ta osoba uvideti da je ipak nećete slušati kako se u beskraj žali, a ništa ne preduzima, i prihvatiće to.



Izvor: Krstarica

hahahahaha

kao sebe da slusam ..    ovo primenjujem vise puta dnevno 

Или то, или "смараш брате".

Neki ovaj problem pobijaju okretanjem vode na svoju vodenicu... tipa "Ma nije to nista, da vidis ste se tek meni desilo..."  Onda se uglavnom ovi prvi sami povlace... 

ima ja jednu ovakvu drugaricu iz odeljenja...  smarala ona, smarala, i ja joj rekla da prestane da me smara, da me zaista ne zanimaju njeni problemi... gledala me belo, kako to da necu da slusam... 

Ljudi koji kukaju najbolje prolaze u zivotu.
Bez zezanja.

Imam par slucajeva u blizoj porodici. Jako su iritantni, ali kod nekih cak i izazivaju sazaljenje, tako da im je napor u zivotu sveden na minimum...

Oni koji drze jezik za zubima i govore kako je sve u redu, cak i kad im se zivot rus,  nadrljaju kao zuti...

Kukam samo odredjenim bliskim osobama i one htele,ne htele ,moraju to da trpe .
Kad meni neko kuka ,potrudim se da mu dam malo podrske i skrenem paznju na osobine koje je zaboravio da poseduje ,ukoliko se kukanje nastavi ,gledam da izbegavam tu osobu 

ako nemam ljubavi u sebi, u cemu sam bolji od tih kuknjavica
jedno vreme sam psihoanalizirao druge, sada sebe u tudjem prisustvu

ili moja cuvena (pogotovo ako mi neko prica nesto jako vazno, a jako, jako neinteresantno) - "Zasto me opterecujes tim nebitnim desavanjima" 

Isti slučaj i kod mene  
Probala i ja da budem ko oni ali mrka kapa, nisam to ja ... pa nek se sruši život  
Mada mislim da je najbolji lek protiv takvih: kukaš i ti još više. Ako ne mogu inače, njima kukam ... pa oni "počnu da traže ono što su izgubili"