Kako da spremate hranu za male ranoranioce, a kako za noćobdije
Ishrana prema bioritmu deteta
Autor: CDC/JS | Foto:Northfoto | 08.01.2009. - 05:00


Naučnici su odavno otkrili da bioritam mališana utiče i na njihovu ishranu. Oni kažu da mali ranoranioci ne mogu da jedu isto što i njihovi vršnjaci spavalice. Razlikuje im se, naravno, i vreme obroka.

Sistem za varenje dečaka i devojčica ranoranilaca spreman je da radi punom parom već od ranog jutra. Oni se bude čili i sveži i odmah su gladni. Njihova jetra uveliko proizvodi žuč, enzimi pankreasa su spremni da rastvaraju masne kiseline i pospešuju apsorpciju masti, tako da oni čim ustanu mogu s apetitom da pojedu obilan doručak. Spremite im omlet ili pahuljice s jogurtom i sirom. Male noćobdije su sasvim druga priča. Oni ujutru najradije ne bi ni ustali da ne moraju u školu, ali zato su im oči širom otvorene do kasno uveče. Takva deca se teško rasanjuju, ujutru su usporena i neraspoložena i ništa im se ne jede. Njihov sistem za varenje se sporo aktivira. Dovoljna količina žuči se proizvede tek oko podneva. Ali i male „sove“ treba da doručkuju, jer doručak štiti probavni sistem od bolesti i daje organizmu snage.

Doručak

Šta da rade roditelji mališana koji tvrde da ujutru ne mogu ni da zinu, a kamoli nešto progutaju? Da biste mu probudili želudac, dajte mu prvo da popije čašu mineralne vode ili svežeg soka. Zatim ga istrljajte mokrim peškirom ili stavite pod tuš. To će ga razbuditi, osvežiti i povećati apetit. „Sovama“ odgovara takozvani francuski doručak: hleb s džemom i šolja mleka ili kakaoa, ili musli s voćnim jogurtom. Ako vaš mezimac ipak nije u stanju da pojede ni parče onoga što ste mu spremili, nagovorite ga da popije čašu toplog čokoladnog mleka ili kakaoa. Poslužite se lukavstvom i napravite mu pravi milkšejk: izmiksajte pola banane s malo limuna i šoljom mleka. I najveće maze tome ne mogu da odole.
Međutim, tih nekoliko jutarnjih zalogaja ne mogu da zamene potrebu organizma za dobrim doručkom. Kroz nekoliko sati i „sova“ će ogladneti. Zato je bitno da takvo dete ima mogućnosti da jede u školi. Ukoliko škola nema svoju menzu ili organizovanu ishranu za najmlađe, spakujte mu sendvič i jogurt da ne bi kupovalo razno pecivo ili potpuno bezvredne grickalice.

Večera

Po pravilu, male spavalice ručaju i večeraju sat i po do tri sata kasnije nego ranoranioci. U vreme ručka njihov obrok se već ne razlikuje po sastavu. A uveče? Iako se „sovin“ apetit budi upravo predveče, ne treba im davati meso za večeru. Meso i riba treba ipak da budu na trpezi za ručak. Životinjske belančevine se dugo vare i doprinose razdražljivosti deteta u večernjim satima. Zato im treba ponuditi obilnu, ali smirujuću večeru. To su pre svega ugljeni hidrati: bareno ili zapečeno povrće, krompir, kačamak, testenina, pirinač u kombinaciji s nekom salatom. Ugljeni hidrati takođe utiču na proizvodnju serotonina, hormona zaslužnog za dobar san.

Posebna ishrana za mlade u pubertetu

U vreme polnog sazrevanja organizam dečaka zahteva obilne obroke, jer on mora da izgradi jači skelet i veću mišićnu masu nego devojčica. Zato momke u tom uzrastu ne treba ograničavati u jelu, čak i ako mislite da imaju koji kilogram viška .Dešava se čak da male debeljuce u pubertetu smršaju zbog naglog rasta.

Ishrana dečaka i devojčica

Devojčice s druge strane treba da budu na oprezu. Njihov organizam u vreme polnog sazrevanja može da nagomila previše masnih ćelija. A one zauvek ostaju u organizmu. I stalno traže hranu! Neće nikada nestati, mada će se skupiti ako devojka bude pazila na telesnu težinu. Zato se mladim damama savetuje da se više kreću i ne preteruju s ugljenim hidratima, to jest slatkišima koji se pretvaraju u masne naslage.
Organizmu dečaka je neophodan cink, jer od njegove količine zavisi buduća seksualna aktivnost muškarca i njegova sposobnost da ostavi za sobom potomstvo. Cinka ima u krastavcima, nemasnoj junetini i ćuretini, u mahunarkama i žitaricama, kao i u semenkama suncokreta i bundeve.
Da bi se zaštitile od anemije, devojke na trpezi treba da imaju hranu koja sadrži gvožđe i omogućava njegovu bolju apsorpciju. Gvožđa ima u mesu, džigerici, integralnim žitaricama, sočivu, cvekli, jabukama i uopšte u crvenim i narandžastim namirnicama.

Izvor: Blic