Plava izjelica

Severnoameričke šume i parkovi u letnjim mesecima odzvanjaju od pesama ptice pod nazivom plava šojka. Visoka oko 25 cm, ova ptica izdvaja se bojom svog perja - plavoljubičastom ćubom i plavkastosivim krilima. Grudi i stomak su joj beličasti, a oko vrata ima crnu ogrlicu. Kljun, noge i oči su joj crni. Plava boja je u stvari optička varka - u perju plave šojke nema pigmenta, već je zadivljujuće plavetnilo posledica prelamanja svetlosti. Kad se pero ove ptice slomi, njegova struktura se menja i plava boja nestaje.

Upadljiva i glasna, plava šojka se oglašava zviždanjem i kliktanjem, peva i brblja, a dobar je i imitator. Ume da podržava zvuk zvona, a kada treba oterati uljeze od gnezda, nepogrešivo će ispustiti krik potpuno isti kao zov gladnog jastreba. Često više ptica udruži snage kako bi glasnim kreštanjem uplašile grabljivice. Međutim, u gnezdu, dok leži na jajima i brine se o ptićima, obuzdava svoj pevački talenat i utišava glas kako ne bi privukla grabljivce.

Gnezdi se na visini do šest metara, i na četinarskom i na listopadnom drveću. Ponekad se useljava i u prazna gnezda ptica selica. U gnezdo od grančica, obloženo travom, ženka snese do šest jaja, na kojima leži dve i po nedelje. Kad se ptići izlegu, hranu im donose oba roditelja. Posle tri nedelje mladi su spremni da napuste gnezdo. Već naredne sezone potražiće svog partnera, s kojim će provesti ostatak života.

Ova plava ptica je prava proždrljivica. Snalažljiva i prilagodljiva, kad je gladna, ne bira hranu. Njen snažni crni kljun stalno je zauzet. U pitanju su crvići, insekti, miševi, žabice, žirevi, orasi, seme trava, žitarice, voće, bobice, jaja, ptići drugih ptica, kikiriki, hrana za ptice, parčići mesa, mrvice hleba - sve se to nalazi na njenom jelovniku. Koštunjave plodove jede tako što ih pridržava nogama i kljunom razbija ljusku da bi došla do jezgra. Višak hrane skladišti pod korom drveća ili zakopava u zemlju. Veoma je agresivna kada treba da sačuva svoju teritoriju i hranu.

Plava šojka je ptica stanarica i ne udaljava se mnogo od gnezda. Jedino se ptice koje žive u severnim delovima Kanade krajem leta i u prvim danima jeseni okupljaju u jata i kreću na jug. Inače bučne, tada se umire. Lete danju, na velikim visinama, u potpunoj tišini.

Izvor: Krstarica