Novi fundamentalni element elektronike je konačno kreiran, nakon što se o njemu teoretisalo još od 1971. godine, kada je Leon Chua sa svojim timom na Berkli univerzitetu istraživao mogućnosti koje bi ovakav element doneo. Sten Vilijams, direktor Quantum Science Research odeljenja kompanije HP je saopštio da su u laboratoriji u gradu Palo Alto uspeli da dođu do rešenja i stvore prvi "memristor". Ovaj izraz predstavlja skraćenicu od "memory resistor", odnosno memorijski otpornik (otpornik sa memorijom itd.). Ovaj element će se pridružiti aktuelnom "svetom trojstvu" elektronike - kondenzatoru, kalemu i otporniku. Memristori bi mogli imati i značajnu ulogu u radikalnom menjanju IT tržišta kakvo danas znamo.

Memristori funkcionišu tako što menjaju otpornost između dva stanja (analogno nulama i jedinicama binarnog sistema), i zadržavaju stanje i nakon gašenja. Brzine koje se pri tome dostižu su ekvivalentne brzinama aktuelnih DRAM rešenja. Posledica ovoga dolazi u vidu mogućnosti objedinjavanja tradicionalnih DRAM i storage rešenja, ali i postepeno uklanjanje potrebe za korišćenjem optičkih medija. Očekuje se da bi memristori postepeno mogli da zamene sve uređaje i tehnologije iz pomenutih domena, objedinjavajući sve ono što se u teoriji zove kompjuterska memorija u jedinstveni sistem gde se koristi identična tehnologija (nasuprot današnjim "konvencionalnim" memorijama, hard diskovima, optičkim uređajima), eliminišući usko grlo u vidu storage sistema, omogućavajući računarima da "pamte" stanje u kom su bili i pre gašenja, te donoseći ogromnu korist serverskom, ali i svim drugim tržištima, uključujući i "obične" naprave potrošačke elektronike. U svakom slučaju, nakon 37 godina je tehnologija uspešno došla na svetlo dana u upotrebljivoj formi. Chua, teorijski zasnivač od koga je sve krenulo, je izjavio da očekuje da će veoma, veoma brzo u svim školama i univerzitetima memristori postati standardan predmet izučavanja, te da će doneti gotovo nemerljiv broj novih primena u svim oblastima elektronike.


Izvor: Benchmark