Ovo je film za najveće fanove P.T.Andersona, veselih sedamdesetih i buduće fanove H.Feniksa koji je nešto najbolje što je snašlo ovaj film. Sa tim svojim Volverin izgledom i glumom on je ono po čemu ću zapamtiti ovaj film koji sam uspeo uz veliki napor da ispratim do kraja zbog dosta zamršenog scenarija koji zahteva maksimalnu pažnju.
  Glavni junak Sportelo je stalno drogiran ili blizu hemijskih supstanci dok kao privatni detektiv ispituje slučaj. Problem je što se sve to prati njegovim očima, očima jednog narkomana koji ima svoju verziju stvarnosti u kojoj zbog njegovog posla gostuju raznorazni ljudi koji sa sobom povlače niz novih imena i likova. Kao Otprilike kao kad se kamen baci u vodi i kad napravi svoje koncentrične krugove, tako mi sve to izgleda. Rezultat je dobra ali tragikonična situacija o ludom i zbunjenom koji ipak nekako na kraju otkriva ko tu pije a ko plaća.