U Iraku počelo prebrojavanje glasova sa referenduma o novom ustavu

Čak i šiiti glasali protiv

Na kurdskom severu odziv birača bio je manji od očekivanog, dok su na šiitskom jugu, suprotno prognozama, mnogi odbili dokument

BAGDAD - U Iraku je počelo prebrojavanje glasova sa subotnjeg referenduma o novom Ustavu. Američki državni sekretar Kondoliza Rajs rekla je da je od "ljudi koji na licu mesta pokušavaju da prebroje glasove" dobila informaciju da je Ustav najverovatnije prihvaćen, ali zvanični rezultati biće poznati za pet do deset dana.

Ustav će biti odbačen ako ga ne prihvate glasači u tri od 18 iračkih provincija. Glasalo je oko 10 miliona birača od 15 miliona, što znači da je odziv bio veći nego na parlamentarnim izborima u januaru, kada je izašlo oko 58 odsto birača. Zvaničnici procenjuju da je u sedam od 18 iračkih provincija glasalo više od dve trećine birača - tu spadaju i tri provincije u kojima suniti čine većinu. Pošto su suniti protiv predloženog ustava, ako se potvrdi da je u njihovim provincijama dvotrećinskom većinom taj dokument odbačen, ustav neće biti usvojen. Suniti ne prihvataju predložena ustavna rešenja jer se plaše da će federalni sistem, koji se predlaže, dovesti do raspada zemlje.
      

Britance ubijaju bombe IRA

Britanski list Indipendent on Sandej piše da britanske vojnike na jugu Iraka ubijaju bombe koje je svojevremeno koristila Irska republikanska armija. Iako je vlada Tonija Blera optužila Iran da je preko Hezbolaha iračkim pobunjenicima dao tehnologiju za pravljenje tih bombi, jedan bivši britanski agent rekao je da je ta tehnologija na Bliski istok stigla zahvaljujući saradnji te organizacije s palestinskim grupama. Ironija je u tome što je IRA složenu tehnologiju pre više od 15 godina dobila od britanskih obaveštajaca.
      
   
   

Nacrt ustava podržavaju većinski Arapi muslimani šiiti. Isti je slučaj i sa Kurdima, koji čine 20 odsto stanovnika zemlje i skoncentrisani su na severu zemlje. S razlogom, jer prema Ustavu, te dve grupacije steći će autonomiju u regionima u kojima su većinsko stanovništvo, kao i pravo da ubiraju prihod od prodaje tamošnje nafte. Ali na kurdskom severu odziv birača bio je manji od očekivanog, dok su na šiitskom jugu, uprkos suprotnim prognozama, mnogi glasali protiv ustava. Glasanje je proteklo relativno mirno, napadnuto je svega nekoliko biračkih mesta, ali su tri iračka vojnika ubijena u bombaškom napadu severoistočno od Bagdada, dok su prevozili glasačke listiće.

Ako ustav bude prihvaćen, Iračani će 15. decembra izaći na nove parlamentarne izbore, a nova vlada trebalo bi da stupi na dužnost do 31. decembra. U suprotnom, parlament će biti raspušten i do 15. decembra biće održani izbori za novi privremeni saziv skupštine, čiji će zadatak biti da sastavi nov nacrt ustava i raspiše referendum o njemu do oktobra naredne godine.

Generalni sekretar UN Kofi Anan pohvalio je hrabrost Iračana koji su izašli na referendum.
"Drugi put ove godine narod Iraka bio je hrabar, uprkos uslovima u kojima živi i pretnjama nasiljem", navodi se u saopštenju iz njegove kancelarije. Američki predsednik Džordž Buš rekao je da je referendum "preloman korak unapred u maršu Iraka prema demokratiji".

- Irački narod glasačkim listićima zadaje snažan udarac teroristima i svetu šalje jasnu poruku - o budućnosti Iraka odlučivaće njegovi građani na izborima, a ne nasilje pobunjenika - rekao je Buš.
Ali, drugi upozoravaju da nasilje neće prestati dok se Amerikanci ne povuku iz Iraka. Ferid Sabri iz Islamske partije Iraka, jedne od najvećih sunitskih stranaka, rekao je da je u Iraku tokom referenduma bilo mirno zato što su pripadnici pokreta otpora želeli da suniti izađu na glasanje i odbiju ustav, a ne zato što su poraženi.

- Mislim da oni neće biti poraženi sve dok se Amerikanci ne povuku. Problem je u tome što Amerikanci ne shvataju da su okupirali jednu zemlju koju uništavaju. Sve dok se ne povuku, nećemo imati mir u Iraku - zaključio je Sabri.



Izvor: Glas Javnosti \ Pripremila V. Popovi