Sve glasniji ratnički bubnjevi iz Irana, čiji predsednik poziva Siriju na otpor zapadu

Teheran provocira rat

BEOGRAD - Novi iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad sve više se ponaša kao izazivač u bokserskom ringu. U nedelju, posle razgovora s predsednikom Sirije Bašarom Asadom, pozvao je Siriju da sa Iranom formira "zajednički front" kako bi se oduprli pritiscima sa Zapada. Ako Ahmadinedžad posle svog prvog državničkog susreta, otkako je stupio na dužnost, tako raspaljuje ionako poljuljane odnose između hrišćanske i islamske civilizacije, onda njegov mandat preti da dovede do novog rata.

Istina, obe zemlje su pod američkim sankcijama i optužbama da podržavaju militantne i terorističke organizacije. Brojni analitičari kažu da ove optužbe nisu isisane iz prsta - nebrojene činjenice ukazuju na to da je Iran najveća odgajivačnica i izvoznik terorista. Isto tako, tačno je i da sa sirijske strane u Irak ulaze razni ratnici islama - ali ne samo sa sirijske. Osim toga, SAD i druge zapadne zemlje smatraju da Iran namerava da napravi nuklearnu bombu. Teheran, sa svoje strane, osim ljutite retorike nije se pretrgao da ih uveri u obrnuto.
   
Asad, koji je prvi strani državnik u poseti Teheranu od kad je Ahmadinedžad inaugurisan, konačno je pokazao da kao političar neće baš sasvim izneveriti sortu "zoona politikona" kojoj je pripadao njegov pokojni otac Hafez koji je tokom iransko-iračkog rata 1980-1988. bio jedini arapski vođa koji je podržavao Iran. Treba li reći koliko je to pametno i dalekovido bilo? Sada je Asad mudro prokomentarisao samo da bi Iran i Sirija trebalo da stave naglasak na terorizam koji se širi u Bliskim istokom. Sirijski predsednik nedavno je povukao istorijski potez dostojan velikih političara - povukao je trupe iz Libana, u kojem su boravile decenijama. S druge strane, Iran bi uskoro mogao da plati cenu krajnje nesrećne odluke da za predsednika postavi jednog političara malog kalibra. To je suviše velika i važna država u veoma, veoma osetljivom regionu, da bi mogla da se ovako luksuzira.

Teza da se Iran suprotstavlja SAD - nije sasvim tačna; Islamska revolucija suprotstavlja se hrišćanskim zemljama. Da je tako govori i konfrontacija sa EU koja očajnički pokušava da izbegne zaoštravanje krize i da održi pregovore. Teheran je čak ucenio Brisel da će aktivirati delove svog zamrznutog nuklearnog programa ako Evropa vrlo brzo ne iznese predloge za rešenje diplomatskog zastoja u vezi s tim pitanjem. Taj ultimatum je u najmanju ruku neugodno iznenadio evropske diplomate.

Diplomatija sa Iranom sama je po sebi izazov, ali dosad je Teheran bio dovoljno pristojan da izbegava otvorenu konfrontaciju. Evropljani su učinili uslugu Iranu; bili su toliko uporni da su privoleli i Amerikance da ublaže tvrd stav i podrže pregovore i ponudu da EU snabde Iran nuklearnim gorivom ako Teheran odustane od programa obogaćivanja uranijuma. Kad se zna da su SAD do tada kategorično tražile da se slučaj iranskog nuklearnog programa nađe pred Savetom bezbednosti UN, onda je jasno da je to bio značajan zaokret. Ta kriza izbegnuta je početkom pregovora uz posredovanje evropske trojke (Nemačka, Francuska i Britanija).

Ali uprkos tome nije postignut nikakav konkretan napredak u ključnim pitanjima.
Teheran i dalje uporno odbija da potpiše taj sporazum, tvrdeći da ima pravo na nuklearne aktivnosti u miroljubive svrhe. Inspektori Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) juče su došli u Isfahan, gde se nalazi to čuveno postrojenje za konverziju uranijuma, koje je, kao i ono za obogaćivanje uranijuma u Natancu, zatvoreno novembra prošle godine zbog sumnje da se koristi za proizvodnju goriva za nuklearno oružje. Inspektori su počeli da instaliraju novu opremu i prisustvovali uklanjanju pečata s postrojenja - zbog međunarodnog legaliteta. Oni bi trebalo da postave i dodatne kamere za nadzor, za šta im je potrebno nekoliko dana, ali Iran zahteva da to urade brže - izgleda da želi da postrojenja pusti u rad pre sastanka Saveta guvernera IAEA, koji je za danas sazvan na predlog Evropljana koji žele da upozore Teheran da se ne igra vatrom. Zato je šef francuske diplomatije Filip Dust-Blazi poručio Iranu da posluša glas razuma i upozorio da će, ako Teheran nastavi s nuklearnim aktivnostima, to pitanje sigurno izneti pred SB UN.

Najverovatnije će se to i desiti. Ipak, postoji još jedna šansa. Čini se da međunarodna zajednica ne gori od želje da okuje Iran u čelične sankcije, pa je moguće da će uvesti ograničene sankcije i ponovo pokušati da obnovi pregovore. Ali ne treba zaboraviti faktor Vašington koji će sigurno, ukoliko Iran nastavi nuklearne aktivnosti, ponovo razmotriti svoj stav o toj arapskoj zemlji sa "osovine zla". A to bi bio početak jedne agonije.
   

Konverzija uranijuma

Iran je juče obnovio proces konverzije uranijuma u fabrici kod Isfahana, i pored upozorenja EU da će to dovesti iransko nuklearno pitanje pred Savet bezbednosti UN i do mogućih sankcija.
"Postrojenje za konverziju uranijuma u Isfahanu počelo je rad pod nadzorom Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA)", rekao je novinarima u fabrici zamenik šefa iranske Organizacije za atomsku energiju Muhamed Saidi. Iran tvrdi da su njegove nuklearne ambicije isključivo miroljubive i da će koristiti svoja atomska postrojenja za proizvodnju struje, a ne bombi, javlja Beta.
      
   
Glas javnosti \ Vesna Popović
   

Teheran -- Novi iranski predsednik Mahmd Ahmadinedžad izjavio je da želi da nastavi pregovore sa EU o sprovođenju iranskog nuklearnog programa.

"Spremni smo da nastavimo pregovore (sa Evropljanima). Imam inicijative i nove predloge koje ću najaviti nakon formiranja moje vlade narednih dana" izjavio je Ahmadinedžad u telefonskom razgovoru sa generalnim sekretarom UN Kofijem Ananom. "Želimo da nastavimo pregovore, ali želimo da ih nastavimo u okviru pravila Medjunarodne agencije za atomsku energiju", rekao je novi iranski predsednik.

On je odbacio ponudu za saradnju koju su predstavnici evropskih zemalja izneli u petak, kako bi ubedili Iran da odustane od nuklearnih aktivnosti. "Evropljani govore kao da je iranski narod zaostao, kao da smo i danas u prošlom veku, kada su oni dominirali našom zemljom", kazao je Ahmedinadžad.

Iran je juče obnovio konverziju urana, a u Beču je tim povodom danas počela vanredna sednica Međunarodne agencije za atomsku energiju.

Zapad smatra da konverzija urana i njegovo obogaćivanje u Iranu predstavljaju rizik širenja nuklearnog naoružanja.

Prekinut sastanak IAEA

Vanredno zasedanje Saveta guvernera Medjunarodne agencije za atomsku ebnergiju na kome se raspravlja o Iranu, suspendovano je do sutra po podne, izjavila je portparol IAEA Melisa Fleming.

"Nadamo se da ćemo se ponovo okupiti sutra posle podne, ali sve zavisi od sastavljanja teksta (rezolucije)", izjavila je Flemingova, prenosi AFP.

Dogovori o rezoluciji povodom iranskog obnavljanja procesa obogaćivanja urana se nastavljaju. Jedan diplomata blizak IAEA rekao je Frans presu da se dogovori nastavljaju izmedju Evropljana, Rusa, Kineza i nesvrstanih.

b92

Na Bliskom istoku oživele stare pretnje, zapad strahuje

Nuklearka u punom pogonu

Oči međunarodne zajednice ponovo su uprte ka Iranu koji je odlučio da nastavi sa nuklearnim programom. Iranski zvaničnici su juče uz dozvolu Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) uklonili katance i pečate na postrojenju za preradu uranijuma, koje se nalazi u Isfahanu. Dozvola je izdata nakon što su iranske vlasti pristale da se instaliraju kamere za nadgledanje postrojenja, ključnog za iranski nuklearni program.

- Svi katanci i pečati su uklonjeni i fabrika će uskoro biti u operativnoj upotrebi - rekao je portparol IAEA Mark Gvozdecki.

To je potvrdio i Muhamed Saidi, zamenik šefa iranske organizacije za atomsku energiju.

Obnavljanje iranskog nuklearnog programa izazvalo je veliku zabrinutost međunarodne zajednice. SAD tvrde da će Teheran obogaćeni uranijum iskoristiti u vojne svrhe. Istovremeno, pregovori Irana sa tri najveće zemlje EU, Velikom Britanijom, Francuskom i Nemačkom, o stopiranju programa nisu urodili plodom. Članice EU su ponudile mnogobrojne povlastice koje je Teheran odbio tvrdnjom da će nuklearna energija biti iskorišćena isključivo u mirnodopske svrhe. Juče je u Beču održana i vanredna sednica članica IAEA na kojoj su London, Pariz i Berlin pokušali da ubede 35 članica međunarodne organizacije da upozore Iran da ne obnavlja nuklearni program.

Po svemu sudeći, ovaj slučaj će biti iznet pred Savet bezbednosti UN. Očekuje se da bi Savet bezbednosti mogao da uvede trgovinske sankcije Iranu.

Zvanični Teheran je prošlog novembra suspendovao sve aktivnosti na nuklearnom programu, pošto su međunarodni inspektori pronašli oružje sa obogaćenim uranijumom.

Sigurnosne kamere bi, prema mišljenju IAEA, trebalo da budu osiguranje da obogaćeni uranijum neće biti odnet u vojna postrojenja.

Prema sporazumu o neširenju nuklearnog naoružanja, čiji je Iran potpisnik, Teheran može da nastavi sa procesom obogaćivanja uranijuma, ali isključivo za proizvodnju energije.

Vlada u Berlinu juče je pozvala iranske zvaničnike još jednom da detaljno razmotre ponudu koju su uputile evropske države jer se radi o „izuzetno osetljivom“ pitanju:

„Zahtevamo od iranske strane da se vrati na status kvo i da u potpunosti suspenduje ceo nuklearni program“, stoji u saopštenju.

Neimenovani evropski diplomata je Rojtersu izjavio da SAD, Rusija i Kina podržavaju ideju da se donese oštra rezolucija protiv Irana, ali da se tome protive zemlje poput Indije i Brazila. Zbog toga je popodnevni deo sastanka zakazan za juče otkazan bez dogovora.

Zvanični Teheran tvrdi da će električna energija dobijena iz nuklearke u Isfahanu doprineti uštedi na potrošnji nafte i gasa, koji će biti preusmereni na izvoz od čega će zapadne zemlje imati koristi.

Nedavno izabrani predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad podržao je obnavljanje rada nuklearke. Međutim, on je izjavio da Teheran želi da nastavi pregovore sa članicama EU kako bi se rešila kriza:

- Imam nekoliko novih predloga i predstaviću ih kada moja vlada stupi na dužnost. Iran nije uradio ništa nezakonito uklanjanjem katanaca i pečata sa postrojenja - rekao je Ahmadinedžad u razgovoru sa Kofijem Ananom, sekretarom UN.

Blic

Rezolucija IAEA protiv Irana

Stopirati nuklearni program

Upravni odbor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) doneo je rezoluciju kojom se poziva Iran da prekine sve radove na obnavljanju nuklearnog programa u Isfahnu.

“Rezolucija je doneta koncenzusom bez glasanja i svih 35 članica Upravnog odbora su podržali tekst rezolucije”, izjavila je Melisa Fleming, portparol IAEA.

U rezoluciji se od od direktora IAEA Muhameda el Baradeja zahteva da do 3. septembra preda izveštaj o iranskoj implementaciji sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja.

U dokumentu se navodi da “nerešena pitanja u vezi sa iranskim nuklearnim programom tek treba razmotriti i da agencija još nije u mogućnosti da donese zaključak o tome da li postoji neprijavljeni materijal ili aktivnosti u Iranu”.

SAD tvrde da Iran obnavljanjem nuklearnog programa pokušava da dođe u posed atomskog oružja.

U rezoluciji se ne navodi da li će slučaj biti predat Savetu bezbednosti UN, koji ima oblašćenje da Iranu uvede ekonomske sankcije.

Iran je oštro odbacio izglasavanje rezolucije kao kršenje ranije potpisanih sporazuma:

“Rezolucija je neprihvatljiva i mi je odbacujemo. Smatramo da s prekršeni dogovori o neširenju nuklearnog naoružanja “, rekao je Muhamed Saidi, iz Iranske organizacije za atomsku energiju.

Blic

GO­VO­RE­ĆI na star­tu svo­je pred­iz­bor­ne kam­pa­nje u Ha­no­ve­ru, ne­mač­ki kan­ce­lar Ger­hard Šre­der po­zvao je pred­sed­ni­ka SAD Džor­dža Bu­ša da voj­nu op­ci­ju kao re­še­nje spo­ra s Ira­nom oko atom­skih po­stro­je­nja "pot­pu­no uklo­ni sa sto­la". To se do­go­di­lo ne­po­sred­no po­što je Ame­rič­ki pred­sed­nik iz­ja­vio da ne is­klju­ču­je mo­guć­nost oru­ža­ne in­ter­ven­ci­je.
Šre­der je po­zvao "pri­ja­te­lje u Evro­pi i Ame­ri­ci" na stva­ra­nje za­jed­nič­ke čvr­ste po­zi­ci­je za pre­go­vo­re s Ira­nom, ne bi li ta­mo­šnje vla­sti ube­di­li da se od­rek­nu raz­vo­ja po­stro­je­nja ko­ja mo­gu omo­gu­ći­ti pra­vlje­nje atom­ske bom­be. Ali, voj­na in­ter­ven­ci­ja ne do­la­zi u ob­zir i Ne­mač­ka, ako on po­no­vo bu­de iza­bran, sa­svim si­gur­no ne­će u to­me uče­stvo­va­ti. Po­ka­za­lo se da oru­ža­ne ak­ci­je ni­su ko­ri­sne, do­dao je Šre­der.
Kan­ce­la­ri­ja je bez­re­zer­vno po­dr­žao Jo­ška Fi­šer, mi­ni­star ino­stra­nih po­slo­va i glav­ni kan­di­dat Ze­le­nih na iz­bo­ri­ma u sep­tem­bru. Voj­ne in­ter­ven­ci­je no­se ri­zik ne­kon­tro­li­sa­ne eska­la­ci­je, re­kao je on. Fi­šer je ina­če bio naj­va­tre­ni­ji za­go­vor­nik in­ter­ven­ci­je NA­TO pro­tiv Ju­go­sla­vi­je.
Opo­zi­ci­ja je od­mah op­tu­ži­la Šre­de­ra da ko­ri­sti za­plet oko Ira­na u pred­iz­bor­noj agi­ta­ci­ji, ali se ta­ko­đe iz­ja­sni­la pro­tiv voj­ne pret­nje Te­he­ra­nu.

novosti

Teheran upozorio Buša da će odgovoriti na eventualni napad

Iran i SAD zveckaju oružjem

TEHERAN - Iran je zapretio da će odgovoriti ukoliko ga SAD vojno napadnu, što je mogućnost koju predsednik Džordž Buš nije isključio kao način da Islamska Republika bude sprečena u pribavljanju nuklearnog oružja.

- Neka Buš ima u vidu da su naši kapaciteti veći od američkih - upozorio je portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Hamid Reza Asefi, dodajući da vlasti u Teheranu "ne misle da će SAD počiniti takvu grešku" i napasti Iran.

Asefi je kazao ne samo da Iran neće prihvatiti rezoluciju koju je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) usvojila 11. avgusta i zatvoriti postrojenje za preradu uranijuma u Isfahanu nego je upozorio EU da će od njenog budućeg ponašanja zavisiti odluka Teherana da li će otići dalje u obnavljanju nuklearnih aktivnosti. Obnavljanje konverzije uranijuma "nije nešto o čemu će se pregovarati", rekao je Asefi novinarima i dodao da vlasti još nisu donele konačnu odluku o eventualnom obnavljanju procesa obogaćivanja uranijuma, što je još osetljivije pitanje.

- Naredni dani biće odlučujući, zavisno od stava i postupaka Evropljana - rekao je Asefi.
Iran je takođe optužio SAD i Veliku Britaniju da su podstakli nedavne nemire u pograničnim oblastima sa Irakom, naseljenim arapskim i kurdskim stanovništvom. U proteklih nekoliko meseci u provincijama Huzistan, u kojoj su većinsko stanovništvo Arapi, i Kurdistan, u kojoj dominiraju Kurdi, kao i u zapadnim delovima susednog Azerbejdžana, bilo je nekoliko incidenata u kojima je više osoba poginulo.

U Teheranu je novi iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad predložio kabinet, čiji sastav ukazuje da se Islamska Republika udaljava od umerene politike koju je vodio dosadašnji šef države, reformista Mohamad Katami. Asošijeted pres ocenjuje da nijedan od 21 predloženog ministra nije poznat po prodemokratskim opredeljenjima i da su svi sledbenici vrhovnog iranskog vođe, ajatolaha Ali Hameneija. Analitičari kažu da će ta vlada, ukoliko bude odobrena u predloženom sastavu, zauzeti mnogo agresivniju politiku prema EU, koja pokušava da ubedi Iran da odustane od nuklearnog programa. Da bi parlament odobrio predložene ministre, svaki od njih treba da dobije prostu većinu u parlamentu koji broji 290 članova.

Glas javnosti \ Pripremila V. Popović

Bas me zanima kao ce uncle george da neutralise ovu mlecku nuklearnu pretnjicu 

Koliko nuklearnih bombi moze da ima Iran -- ako ih uopste ima?

I kojeg su dometa? Iz Severne Koreje moze sasvim sigurno da se unisti Seattle, a mozda i Los Angeles.

Iz Irana ne mzoe da se gadja cak ni Tel Aviv -- dokel mozda mogu da dosegnu -- jer bi time bili unisteni i njihovi prijatelji Palestinci, a ceo sunitski muslimanski svet bi se okrenuo protiv iranskih siita.

Dakle, tesko oni mogu da odgovore Amerima.

A Severna Koreja moze. Zato se i ponasa tako komotno. Ne preti nikome i radi sta hoce, a Iranci mnogo reze, ali nemaju zube.

Sve u svemu, nadrljali su Iranci kako god da urade. A Amerikancima nikad dosta rata 

Da se razumemo ne postoji ni jedna sila na svetu koja moze da se odupre Amerima,ali zato postoje one koje mogu bar malo da je zagrebu.Nema potrebe da se gadja Amerika .....to je suludo i glupo i kad bi imali prekokontinentalne projektile.Ali zato Iran komotno moze sa svojim raketnim sistemom da samelje baze u Saudiskoj Arabiji (130.000 vojnika) da gadja njihove polozaje u Iraku (30 do 35 hiljada) ,da gadja 100.000 u Kuvajtu, 25.000 u Avganistanu .
Ima Iran dovoljno meta i sto je najgore ima i sredstva da to ispuni.Takve udare da dobiju Ameri to bi bio uzas ...mozda bi razmisljali i o upotrebi nuklearnog oruzija...ko ce ga znati.Ali Iran je mnogo velika teritorija koja bas i ne moze da se pregazi kao i Irak.A ono sto je najbitnije oni do dan danas imaju 3 Ruske baze sa kompletnim flotama tako da bi bilo jako zeznuto gadjati sve ostalo ,a njih ne pogoditi.....secate se primer Kineske ambasade u BG-u.

 

Ne verujem da su ipak toliko Iranci daleko dogurali sa naoruzavanjem. Mada, sve su to spekulacije. Videcemo uskoro sta ce biti. Americko javno mnjenje je i podeljeno na one koji misle da je rat OK ako se donosi "bolji" zivot ugnjetenima a druga polovina misli kao i Evropljani da rat ne resava nista. Ali narod se ni ovde nista ne pita posto prodju izbori tako da to nema nikakve veze, ako jastrebovi u W.-ovoj administraciji procene da im rat koristi, bice ga.

Mnogo su se Ameri potresli zbog toga. Narocito ih je uplasio ostar protest kineskog predstavnika u ujedinjenima nacijama, bez cijeg odobrenja su vodili tolikor atova.



Inace mislim da Iran uopste nema nuklearnu bombu, vec da pokusava tek da je napravi. To moze da trazje godinama, tako da ako Ameri misle da ih napadnu, nema sanse da stignu da je zavrse, a neki drugi nacin suprostavljanja, soim terorizma, mislim da nema poente.

Da napadnu SAD i pobede ih mozda i ne -- mada ni to nije sigurno -- ali da se itekako odupru napadu na svojoj teritoriji: sasvim sigurno Kina, verovatno Indija, a mozda cak jos uvek i Rusija.



Gresis. Naprotiv, sa stanovista ocajnicke drzave (tipa Severne Koreje) koju SAD eventualno napadnu, to bi bilo upravo najpametnije resenje.

A SAD najverovatnije zbog pritiska kod kuce ipak ne bi bacala nuklearne bombe u Severnu Koreju cija granica je na jedva 40 km. od osmomilionskog Seoula, glavnog grada Juzne Koreje, americkog najodanijeg i najboljeg prijatelja u Istocnoj Aziji.

Rusi sigurno mogu da se suprotstave Amerima - ne potcenjujmo moc nuklearki.

Iran bi pruzio mozda duplo otpora koliko je Irak pruzio i to bi bilo to. Mada, ako imaju bombu onda Iran moze da rizikuje i da napravi znacajnu stetu, ali to bi im potpisalo smrtnu presudu prakticno.

Nepetost zbog nuklearnog programa

Teheran nudi pregovore EU

Iran je spreman da nastavi pregovore s Evropskom unijom oko svog nuklearnog programa „u svim mogućim okolnostima“, izjavio je ministar inostranih poslova te zemlje Kamal Harazi.

„Spremni smo da pregovaramo s Evropljanima u svim okolnostima, ali ukoliko bi pitanje koje nas interesuje bilo poslato pred Savet bezbednosti uz političke konotacije, to bi nas sputalo u pregovorima“, rekao je Harazi. Harazi je dodao i da „hrabri narod Irana, naviknut na strane pretnje i pritiske, nikad neće odustati od svojih legitimnih prava“, javila je zvanična iranska agencija Irna. Iran je upozorio EU da će njen budući stav biti „odlučujući“ za iransku odluku da nastavi rad na osetljivom nuklearnom programu i na obogaćivanju uranijuma.

„Ponovno otpočinjanje aktivnosti na obogaćivanju uranijuma nije nešto o čemu se može pregovarati“, izjavio je u Teheranu portparol Ministarstva inostranih poslova Hamid Reza Asefi.

Međunarodna agencija za nuklearnu energiju (IAEA) usvojila je u četvrtak rezoluciju u kojoj zahteva od Irana da u potpunosti obustavi sve aktivnosti na obogaćivanju uranijuma.
Tanjug

Zvanični London tvrdi da se Teheran meša u iračku krizu

"Iran snabdeva pobunjenike"

BEOGRAD - Iran je odbacio optužbe Velike Britanije da je odgovoran za snabdevanje pobunjenika na jugu Iraka, u čijim je napadima ovog leta poginulo i osam britanskih vojnika, i zatražio da London pokaže kakve dokaze ima za tako nešto, prenosi Bi-Bi-Si.

Visoki britanski zvaničnik, koji je insistirao na anonimnosti, rekao je na brifingu za novinare u Londonu da Iranska revolucionarna garda tehnološki obezbeđuje šiitske grupe na jugu Iraka. Osmorica britanskih vojnika poginula su u eksplozijama sofisticirano dizajniranih bombi koje sadrže projektile koji mogu da probiju čak i oklopna vozila, a britanski zvaničnik tvrdi da su te bombe stigle iz Irana. Borci terorističke grupe Hezbolah u Libanu koristili su slične bombe protiv izraelskih oklopnih vozila, a sugeriše se da je Iranska radikalna garda koja je aktivna na jugu Libana podržala transfer tog oružja u Irak, javlja Bi-Bi-Si.

 
  To je laž!

- To je laž. Britanci su uzrok nestabilnosti i krize u Iraku. Lansirajući ovakve scenarije oni pokušavaju da pronađu saučesnika u svojim zločinima - rekao je portparol iranskog MIP-a Hamid Reza Asefi.
   
 
 
 
Iako su britanski zvaničnici i ranije ukazivali na vezu između pobunjenika u Iraku i Irana, ovo je prvi put da je Iran optužen za nešto konkretno. Bi-Bi-Si izveštava da je taj neimenovani zvaničnik jasno i glasno optužio Iran posle sastanka s premijerom Tonijem Blerom, što daje dodatnu težinu njegovim rečima. On je kazao je da je moguće da su se Iranci (pri čemu je mislio na Revolucionarnu gardu) "jednog jutra probudili i odlučili da nisu zvono da bi ih cimao ko kako hoće" i napomenuo da bi sve možda moglo da bude povezano s nukleranim aktivnostima Teherana što izaziva još veću zabrinutost. Na pitanje da li bi vlada Irana mogla da bude umešana, samo se nasmejao i rekao da ne može to da komentariše, izveštava Bi-Bi-Si.

Prema nekim ocenama, Britanija možda smatra da su joj odnosi s Iranom toliko narušeni zbog iranskog nuklearnog programa, da nema šta da izgubi. Bi-Bi-Si konstatuje da Iran već dugo vremena ima jak strateški interes na jugu Iraka koji je pretežno naseljen šiitima, ali postavlja pitanje kako je London povezao događaje s Hezbolahom? Stvar je u tome što Britanija nema iskustvo u Libanu, pa kako onda zna da se bombe korišćene u južnom Iraku mogu povezati s bombama koje je koristio Hezbolah?

Analitičar Bi-Bi-Sija smatra da se u odgovoru na to pitanje verovatno spominju Izraelci i Amerikanci - ko bi drugi znao kako Hezbolah pravi bombe? Malo je verovatno da su pripadnici te grupe dali Londonu recept. To može dovesti do interesantnih zaključaka, između ostalih da su ovih dana, sa ili bez Amerikanaca, odnosi između britanskih i izraelskih obaveštajnih službi veoma bliski. Nagađajući ko će biti sledeći posle napada "koalicionih snaga" na Avganistan i Irak, neki analitičari su pominjali Iran.

Bez obzira na ove prve zvanične britanske optužbe, dotle se još nije došlo. Ali retorika je zasigurno postala znatno tvrđa, što ukazuje na to kako će se razvijati diplomatija. Pri tom bi trebalo imati u vidu da Iranci stvarno nisu zvonce.



Izvor: Glas Javnosti \ Vesna Popović

Sve mi ovo nesto poznato...kao da pripremaju teren

Teheran uveren da će izbeći sankcije

PARIZ, LONDON - Američki državni sekretar Kondoliza Rajs nije uspela da dobije podršku ruskog predsednika Vladimira Putina da pitanje iranskog nuklearnog programa bude izneto pred Savet bezbednosti UN ukoliko zvanični Teheran odbije da ponovo pregovara o tome, javio je juče radio Frans Internasional.

Rajsova je u subotu iznenada otputovala u Moskvu kako bi, kako je preneo pariski radio, ubedila ruskog predsednika da podrži njenu ideju da pitanje iračkog nuklearnog programa bude izneto pred SB, ali Putin je ostao pri stavu da je na Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) da pregovara sa Iranom. SAD sumnjiče iranske vlasti da, pod izgovorom razvoja nuklearnog programa u civilne svrhe, u stvari rade na pravljenju nuklearne bombe.
      

Iran za bombaški napad optužuje Veliku Britaniju

Iranski zvaničnici veruju da je Britanija umešana u prekjučerašnji dvostruki bombaški napad u većinski arapskom gradu Ahvazu, u kome je poginulo pet ljudi, a povređeno više od 100.
- Imajući u vidu da su britanski vojnici stacionirani duž naše granice, verujemo da su umešani u eksplozije u Ahvazu - rekao je Aledin Borudžerdi, šef iranske parlamentarne komisije za inostrane poslove.
- Imamo informacije o njihovoj ranijoj umešanosti u nemire u Kuzestanu. Eksplozije u Ahvazu nose britanski pečat - izjavio je šef iranske dobrovoljne milicije Basidž Mohamed Hedžazi.
      
   
   

S druge strane, londonski Sandej telegraf piše da penzionisani oficiri ruske vojske tajno pomažu Iranu da ovlada tehnologijom proizvodnje raketa dometa oko 3.500 kilometara, koje bi mogle da dosegnu zapadne prestonice. Pozivajući se na zapadne obaveštajne izvore, taj konzervativni list tvrdi da su Rusi posrednici u ugovoru iz 2003, vrednom nekoliko miliona dolara, po kome Severna Koreja snabdeva Iran raketnom tehnologijom. Na osnovu tog ugovora, Iran u redovnim intervalima preko ruskih kanala dobija isporuke super tajne raketne tehnologije, tvrdi Sandej telegraf. List zahteva da se iransko pitanje iznese pred SB UN jer je to poslednja prilika da se rat.

Rajsova je u Londonu tražila podršku britanskog premijera Tonija Blera za stav Vašingtona.
Mada je iranski ambasador u Velikoj Britaniji Sejed Mohamed Hosein Adeli u subotu na jednom skupu o nuklearnom razoružanju izjavio da je njegova zemlja spremna da obnovi pregovore o nuklearnom programu sa evropskim pregovaračkim timom (Nemačkom, Velikom Britanijom i Francuskom), Teheran je juče saopštio da neće ponovo u potpunosti da zamrzne nuklearne aktivnosti i izrazio uverenje da može da "izbegne" SB UN.

Šef iranske diplomatije Hamid Reza Asefi rekao je da Iran neće prekinuti konverziju uranijuma, što znači da najverovatnije neće ni nastaviti pregovore sa evropskim timom uoči narednog sastanka IAEA u novembru, na kojem bi pregovarači mogli da ceo slučaj prebace SB UN.




Izvor: Glas Javnosti