Tanjug

U prošloj godini ukupno je izdato 100 uvoznih dozvola za uvoz naoružanja i vojne opreme (NVO) u Srbiju u vrednosti od 12,52 miliona dolara, navodi se u godišnjem izveštaju o realizaciji spoljnotrgovinskog prometa kontrolisane robe prezentovanom na jučerašnjem seminaru o pravilima EU u izvozu oružja.

U poređenju sa 2005. godinom broj izdatih dozvola povećan je za oko 69 odsto, a vrednost uvezenog oružja i opreme za oko 2,5 puta. Prema podacima iz izveštaja, Srbija je najviše oružja uvezla iz Bosne i Hercegovine (8,93 miliona dolara), Belgije (1,19 miliona), Češke (0,4 miliona), Austrije (0,36 miliona) i Francuske (0,2 miliona).Na ovih pet tržišta izvezeno je robe u vrednosti od 11,08 miliona dolara, što predstavlja 88,5 odsto vrednosti ukupno izdatih dozvola u ovom periodu.

Kada je reč o izvozu u 2006. godini iz Srbije je izvezeno NVO u vrednosti od 71,25 miliona dolara, što je znatno manje od ugovorene realizacije koja je bila 346,33 miliona dolara. Najveća vrednost izvoza ostvarena je sa Libijom gde je izvezeno NVO u vrednosti od 11,4 miliona dolara, sa SAD – 9,75, Mjanmarom – 8,37, Izraelom – 3,2, Francuskom – 2,4, Indijom – 2,1, Kiprom – 2,01 miliona dolara.

Kako se navodi u izveštaju naš potencijalno najveći spoljnotrgovinski partner prema zaključenim ugovorima i izdatim dozvolama su SAD, bez obzira što podaci za 2006. godinu pokazuju da je u SAD izvezeno samo 14 odsto od ugovorene vrednosti izvoza, jer je kontinuitet i porast izvoza uočen jedino kod američkog tržišta.

U izveštaju je navedeno da je u Srbiji registrovano oko 95 preduzeća koja se bave spoljnotrgovinskim prometom, među kojima su i „Jugoimport”, „Rutel”, „Pupin-Telekom” iz Beograda, „Zastava oružje” iz Kragujevca, „Prvi partizan” iz Užica...

Srbija je prvi put napravila godišnji izveštaj o realizaciji spoljnotrgovinskog prometa kontrolisane robe za 2005. i 2006. godinu i taj izveštaj su sa stanovišta transparentnosti i sadržajnosti na seminaru veoma pozitivno ocenili predstavnici EU.

Na seminaru je sugerisano da je neophodno da izveštaj bude dostupan nevladinim organizacijama, članovima parlamenta i organima za izdavanje dozvola, kao i da parlamenti organizuju raspravu na kojoj će se diskutovati o njegovom sadržaju. Državni sekretar u ministarstvu ekonomije Luka Andrić rekao je da bi seminar trebalo da doprinese budućem razvoju sistema kontrole izvoza oružja iz Srbije.

On je podsetio da je 2005. godine donet set zakona koji je ustanovio sistem kontrole naoružanja u Srbiji, a posebnom odlukom usvojen je dokument o pravilima ponašanja EU u izvozu oružja.

Namenska industrija bi mogla da bude jedna od profitabilnijih grana srpske privrede. Ova cifra od 71,25 miliona $ je smešna, mi imamo potencijala u toj oblasti, samo treba pronaći sredstva za pokretanje proizvodnje masivnijih vojnih sredstava, npr. tenkova ili oklopnih vozila. Bivša SFRJ je bila među prvih 10 izvoznika oružja na svetu.

Problem je ko je vlasnik preduzeća namenske industrije? Ako je vlasnik država, onda država treba da finansira razvoj i proizvodnju oružja. Ako se ta preduzeća privatizuju i prepuste tržišnim principima, onda država mora da na minimum smanji svoj uticaj na poslovanje tih preduzeća. Te tzv. kvote, kao i restriktivni zakoni o oružju samo ograničavaju pristup slobodnom tržištu firmi iz tog sektora.

Možda treba prekopirati američki model gde je namenska industrija privatna i posluje tržišno, a sistem kvota je max. liberalan tj. američki Stejt department ima samo mali broj zemalja na svojoj "crnoj" listi.

Kod nas imamo smešnu situaciju da "Zastava oružje" ne može da izveze oružje u Gruziju jer bi to oružje moglo biti "upotrebljeno" protiv naših saveznika Rusa ili njihovih saveznika u regionu. Sa druge strane, radnici Zastave zavise od državnog budžeta, a država im svojim odlukama ograničava poslovanje i zarađivanje svojih plata. Da nije tragično, bilo bi smešno.

Namenska je bila temelj mnogih fabrika u Srbiji. Na žalost to je učinilo kompletne fabrike legitimnim, čak strateškim metama tokom bombardovanja 99. Nedopustivo je ubuduće da se mešaju namenska i opšta industrija.

Nema potrebe da drževe bude vlasnik namenske. Samo treba jasna regulativa o načinu kako privatnik može da vodi namensku. Mile Dragić ima već veliki pogon ali su u pitanju sredstva koja nisu pod strogom kontrolom države.