Iako ih je sve više, žrtve nasilja nekada nemaju kome da se obrate za pomoć
O zlostavljanima niko ne brine vikendom

SOS telefoni za žrtve nasilja rade samo radnim danima, a vikendom može da se ostavi poruka ili pusti faks u slučaju da se nije uključio aparat koji kaže da ste pogrešili broj

BEOGRAD - Svaki oblik nasilja kod nas se toleriše. Jedno od opravdanja za to, kako mi se čini, je da poslednjih više od deset godina živimo u nenormalnim uslovima. Nije bilo rata na našoj teritoriji, ali postojale su sve okolnosti koje su karakteristične za rat i stradanja. Tranzicija takođe doprinosi povećanju stepena nasilja koje je, kao i u susednim zemljama koje su kroz taj period prošle, u velikom porastu.

Mada nema zvaničnih statističkih podataka, porazno je da je povećan broj slučajeva nasilja u porodici - kaže Stanislava Otašević, lekar i predsednik organizacije "Autonomni ženski centar protiv seksualnog nasilja". Ovaj centar više se bavi ženama i majkama nego konkretno decom, ali zbog problema sa kojima se susreću u njihovom radu, pitanje krivičnog dela incesta veoma je zastupljeno.

- Kod nas dolaze žene koje su doživele seksualno zlostavljanje u detinjstvu, a da se posle toliko godina još nisu potpuno oporavile. Posledice ovog zlostavljanja, koje najčešće vrši nad ženskom decom neko od članova uže ili šire porodice, ili neko u koga dete ima poverenja poput učitelja, su dugotrajne - kaže Otašević, a posttraumatski sindrom koji nastaje posle ovog događaja objašnjava i deli u tri faze koje su iste bilo da se radi o deci ili odrasloj osobi.

Prva je, kako kaže, faza negiranja u kojoj okruženje, ako je upoznato, pokušava da minimalizuje ovaj događaj, a žrtva ujedno okrivljuje sebe za ono što joj se dogodilo. U drugoj fazi žrtva gubi samopouzdanje, samopoštovanje i povlači se u sebe. Pogotovo se, kako kaže, ovo odnosi na decu koja zavise od starijih i to upravo onih koji su izigrali njihovo poverenje. Treća faza su takozvani "flešbekovi" poput šuma, mirisa ili nečeg sličnog što žrtvu povremeno vraća u sam događaj, a ta faza može da traje do kraja života.

Rešenje ovog problema gospođa Otašević vidi u međusobnoj saradnji svih službi koje su zadužene za rešavanje ovih problema i to na najnižem, opštinskom, nivou.
- To su pre svega policija, pravosuđe, zdravstvo, centar za socijalni rad i školstvo u najširem smislu. Podjednako je neophodna i standardizacija projekta po kome će ove institucije da rade da bi ujedno znali šta je tačno čiji deo posla - objašnjava Otašević.

Nekoliko brojeva telefona, na koje deca mogu da se jave za pomoć u slučaju da su zlostavljana, uvršteni su u spisak važnih gradskih telefona, no problem je što na primer, "Grupa za podršku seksualno zlostavljanoj deci, žrtvama incesta i rata " radi samo radnim danima od 11 do 17 sati, a poziv će vam uzvratiti ukoliko ostavite poruku ili pošaljete faks.

Naprosto treba zamisliti dete koje vikendom pozove ovaj broj, ostavi poruku ili pošalje faks. Ako pozovete mobilni broj dečjeg SOS telefona, ljubazan ženski glas obavestiće vas da ste pozvali nepostojeći broj i da pozovete službu 988.
B. Bošnjak - J. Vujić - Glas - Javnosti