Inzinjerijsko  vozilo VIU-55"Munja"
    Tokom 2004. Vojska Srbije, iz operativne upotrebe, zbog zastarelosti je povuceno 210 tenkova T-55. Namera je da se ovaj visak ponudi zemljama treceg sveta, sto je vrlo upitno zbog zasicenosti trzista ovim modelom, kao i relativno malom cenom. Takodje i konverzija u civilne gradjevinske masine je upitna zbog velikih troskova upotrebe i odrzavanja. U medjuvremenu na Vojnotehnickom Institutu, su za relativno kratko vreme razvili projekat pod radnim imenom "Munja" - konverziju tenka T-55 u inzinjerijsko vozilo.
     Jos pocetkom ratnih dejstava na prostorima bivse SFRJ, uvidelo se da bi i pionirske inzinjerijske jedinice trebale ici pod oklop. U pojedinim dejstvima inzinjerijske jedinice cinile su i do 22% angazovanog ljudstva, pa su na neke inzinjerijske masine ugradjene celicne ploce za zastitu od snajperske i minobacacke vatre. Prestankom ratnih dejstava, iskustva i ideje padaju u zaborav, a potreba za ovim vozilom se ponovo javlja tokom sukoba na Kosovu i izvodjenju zadataka u Kopnenoj Zoni Bezbednosti. No tek posle odluke o rashodovanju odredjenog broja tenkova, stvara se materijalna baza za projekat oklopnog inzinjerijskog vozila. Osnovna ideja da se sa sto manje finansijskih sredstava dobije univerzalno inzinjerijsko vozilo, koje bi moglo prevoziti jedno pionirsko odeljenje sa pripadajucom opremom i oruzjem. Proces konverzije obuhvatio je demontiranje sve nepotrebne borbene opreme i oruzja: kompletna kupola sa topom i instalacijama te drzaci municije. Na mesto kupole montirano je kutijasto nadgradje, sa ulazno - izlaznim otvorima za posadu, sa balistickom zastitom do kalibara 12,7mm, sto je za pocetnu fazu razvoja dovoljno. U tako dobijenom prostoru moze se smestiti ukupno 8 clanova posade - 5 pionira, komandir odeljenja, nisandzija i vozac. Dva pionira sede levo i desno uz bocne strane vozila, na preklapajucim sedistima, 3 pionira na preklapajucoj klupi kod pregrade motora, . Nisandzija je smesten levo iza i iznad vozaca, a desno je komandir. Vozilo ce biti opremljeno ralicom, koja se i do sada koristila na tenku T-55. Na zadnjem delu  montirani su sanduci, u kojima   se smesta sva oprema koju koriste pionirske jedinice. Vozilo ce nositi ukupno 14 kompleta inzinjerijske opreme, plus ralica M-67 (komplet za miniranje i razminiranje, komplet za rusenje i diverzije, komplet pionirskog alata, komplet za izvidjanje, komplet opreme za pozicioniranje u prostoru, mobilni komplet za maskiranje, motorni busac, minoistrazivac, masina za aktiviranje EDK, mala i velika, kalem za kabel minerski, motorna testera, izvidjacki camac, spoljni reflektor sa kablom od 15m i alat i pribor za odrzavanje vozila). Deo inzinjerijskog kompleta (minoistrazivac, mala i velika masina za aktiviranje, elektricno paljenje kalema i kabal, i minerski izvidjacki camac) su smesteni u sanduku do prgrade motora u unutrasnjosti. Deo opreme je smesten u rotirajucim sanducima na zadnjem delu vozila, a ostatak opreme u sanducima levo i desno iznad gusenicne ploce. Komplet pionirskog alata smesten je desno, na bocnim plocama nadgradnje. Oklopna zastita tela je ista kao kod T-55, s tim sto su sa strane  montirani  protiv-kumulativni ekrani 'suknjice", izradjeni od nezapaljive, viseslojne gumeno - tekstilne trake, koja redukuje probojnost PO sredstava za 50-60% (pri uglu od 30 stepena), uz povecanje mase vozila za samo 100kg. Prednja ploca moze biti ojacana domacim reaktivnim oklopom. Zastitu cine i sistem bacaca dimnih kutija, kojim je obezbedjena zastita u bliskom i srednjem IC opsegu. Dimne kutije su kalibra 82mm, sa daljinom izbacivanja od 150m i pocetkom efekta maskiranja za 10-12s. Veliki koncepcijski nedostatak je cinjenica da su ulazno / izlazni otvori sa gornje strane vozila, sto je nepovoljno resenje. Naoruzanje  cini automatski bacac granata 30mm, M-93,koji je ugradjen u turelu tenka sa poljem dejstva od 360 stepena. Pomocno oruzje je mitraljez  M-84. Postoje i dve bocne puskarnice . Motor je V-55, sa tenka T-55, snage 427kW, cija snaga moze biti povecana na 470kW ugradnjom pumpe visokog pritiska IMP-P505 (1000 bar-a). Moguca je i ugradnja integralne pogonske grupe IPG-780, od 570kW, za samo 30min. Vozilo moze savladati uspone od 32%, rov sirine 2,8m i prepreku visine 1,8m. Bez pripreme moze gaziti do 1,4m dubine i nagibe od 30% Posebna novina je ugradjeni GPS sistem sa digitalnom kartom kao podlogom. Sredstva veze cini radio uredjaj RU-R-123, ali u perspektivi planira se savremenije sredstvo. Vozilo ce imati maskirni premaz, koji se usvaja za sva sredstva KoV-a, kao i maskirni komplet, koji ce omuguciti visoki stepen zastite u svim spektrima elektro magnetnih talasa. Plan je da ovaj projekat posluzi i kao komandno vozilo za sistem daljinskog razminiranja "Bozena", koji treba da se uveze. Takodje "Munja" ce posluziti i kao nosac lansera sistema za daljinsko miniranje "Pljusak", koji je takodje razvio VTI. Smatra se da ce po usvajanju ovog vozila u naoruzanje, steci uslovi za sledeci stepen razvoja, gde ce ugraditi radikalno drugacija sredstva i oprema. Pararelno sa ovim u razvoju je jos jedno vozilo sa istom namenom ali kao tockas, koje ce biti pogodno za eventualne mirovne misije i predstavljace sjajnu dopunu gusenicnoj verziji. Pocetkom 2006. god vozilo bi moglo uci u serijsku proizvodnju.


Tip / poreklo   VIU-55 "Munja" / SiCG
Borbena masa   32.000kg
posada   2+6
duzina   6,20 m, bez ralice
sirina   3,27 m
visina   oko 2.05m
motor   V55,
snaga motora   427 kw, pri 2.000 obr/min
specificna snaga   13,3 kW/t
maks. brzina po putu / van puta   50 km/h / 28km/h
zapremina rezervoara   680l + 400l
Borbeni radijus   545 - 320km
naoruzanje   Automatski bacac granata M-93 30mm, mitraljez  M-84 7,62mm
borbeni komplet   174 granata 30mm i 750 metaka 7,62mm
Oklopna zastita   oklopno telo na nivou tenka T-55, nadgradje od kalibra 12,7mm, pancirno zrno