Janko Lazarević, v. d. predsednika Vrhovnog suda Srbije, o pravosudnoj mafiji
Sudije nisu podmićene,
samo greše iz neznanja
Ne tvrdim da korupcije nema, ali ogromna većina ljudi u pravosuđu je časna i poštena. Svestan sam da je teško otkriti primanje mita. Za proteklih godinu dana bilo je oko 15 slučajeva da su sudije primile mito, kaže Lazarević

Sudija Janko Lazarević, v. d. predsednika Vrhovnog suda Srbije, posle objavljivanja teksta o pravosudnoj mafiji u Srbiji, inicijator je razgovora o korupciji u pravosuđu i nezavisnosti sudija. Navode u tekstu pod naslovom "Ubice na slobodi za 100.00 evra", doživeo je kao kritiku na račun najviše sudske instance u kojoj trenutno radi i ponudio, kako kaže, bitne statističke podatke koji to demantuju.

- Ne tvrdim da korupcije nema, ali ogromna većina ljudi u pravosuđu je časna i poštena. Svestan sam da je teško otkriti primanje mita. Za proteklih godinu dana bilo je oko 15 slučajeva da su sudije primile mito. Dva slučaja su vezana za Trgovinski sud u Beogradu, gde su sudije tražile veću sumu novca, dok su u ostalim cifre zanemarljive, od 100 do 200 evra.

Da li se Vrhovni sud Srbije osetio prozvanim tekstom o uticaju pravosudne mafije i nezvaničnoj tarifi za kupovinu slobode?
- Jeste. Međutim, Vrhovni sud Srbije nije predstavljen u pravom svetlu. Tvrdnje da pravosudna mafija ima uticaja na veća Vrhovnog suda prilikom odlučivanja o vanrednom ublažavanju kazni nije tačna. U ovom trenutku nemam nijedan podatak da je neki sudija Vrhovnog suda umešan u slučaj u kome je bilo podmićivanja.

Šta je najveća slabost pravosuđa?
- Najveća rak-rana srpskog pravosuđa je neažurnost, koja je, na neki način, posledica neznanja. Ako neki sudija, recimo, za pet godina ne može da reši slučaj zbog nerada i neznanja, a pritom nema čak ni indicija da je podmićen, onda se od tog nerada i neznanja stiče privid da je korumpiran. Ima slučajeva da sudija jedva dočeka neki razlog za odlaganje suđenja, zbog trenutne nespremnosti, pa onda ispadne da je korumpiran.
   
      

Građani, šaljite prijave

Na kraju razgovora, sudija Lazarević je pozvao advokate i građane da im dostave prijave, u kojima se konkretno navodi ko je, kada i pod kojim okolnostima dao mito.
- Preduzeću sve mere da se protiv tog sudije odmah pokrene postupak. Vrhovni sud kontroliše rad Okružnih sudova, po pravilu, jednom godišnje. Ako uočimo neke propuste odmah obaveštavamo predsednika suda i tražimo da ih otkloni - ističe Lazarević.
      
      
      
   

Koliko je kazni ublaženo protekle godine?
- U 2003. godini od 1.398 zahteva za vanredno ublaženje kazni usvojeno je 90, dok je 1.308 odbijeno. Brojka o vanredno ublaženim kaznama je simbolična, a odluka je doneta zbog teškog zdravstvenog stanja ili drugih vanrednih okolnosti, koje u vreme postupka nisu bile poznate. Ovaj neumitni statistički podatak demantuje tvrdnje da su sudije korumpirane.

Koliko je kazni preinačeno u protekloj godini?
- Prema žalbama na prvostepenu presudu, Vrhovni sud je u 2003. potvrdio 1.274 presude. Kazne su preinačene u 631 slučaju. Od 631 slučaja, 400 presuda je povećano, dok je svega 231 ublažena. I ovaj podatak ukazuje da je u Vrhovnom sudu pooštrena kaznena politika.

Kako objašnjavate tvrdnje advokata da postoji uigran sistem kojim se kupuje sloboda?
- Ti koji plasiraju takve priče to ne rade slučajno. Njihov cilj je da diskredituju krivično odeljenje Vrhovnog suda uoči odlučivanja u slučajevima vezanim za organizovani kriminal. Upravo smo dobili jedan predmet vezan za organizovani kriminal, a predstoji nam, pretpostavljam, veliki broj.

Zašto bi neki advokat blatio sud bez razloga?
- Smatram da te glasine plasiraju pojedini advokati da bi opravdali visoke honorare, koje uzimaju od klijenata. Branjenicima govore da od honorara, navodno, treba da odvoje za sudiju i tužioca. Međutim, time čine medveđu uslugu svima, pa i sebi. I Vrhovni sud odlučuje u većima od tri, pet i sedam članova. Dosta je teško podmititi celo veće, i zato te priče gube smisao. Zalažem se da se korupcija iskoreni u celom pravosuđu, ali imajući u vidu životnu realnost ne isključuje se njegovo postojanje.

Šta je rešenje?
- Neće samo povećanje plate doneti poštenje, ali će smanjiti mogućnost da sudija u nekom kriznom trenutku poklekne i primi novac. Povećanje plate je jedan od motivacionih činioca, ali je podjednako važno i stručno usavršavanje sudija i savestan odnos ostalih učesnika u jednom postupku.

Kako objašnjavate činjenicu da suđenje inspektorima beogradske policije, optuženima da su na smrt pretukli Dušana Lukića iz Velike Moštanice, osam godina nije okončano i da trojica sudija koji su vodili postupak baš uoči donošenja presude bivaju unapređeni, a slučaj, po sili zakona, kreće iznova?
- Kada je slučaj težak i zapadne za oko javnosti, dešava se da sudija nastoji da izbegne da donese odluku. U ovom slučaju je splet okolnosti da su sudije unapređene u sudije Vrhovnog i Specijalnog suda.

Ubeđen sam da nema manipulacije i slučaj dobija novi sudija, jer je njegov prethodnik otišao na novu funkciju. Pristalica sam ideje da se teški slučajevi rešavaju odmah, tako sam radio dok sam bio sudija Okružnog suda. Sudije greše što ih ne rešavaju ubrzano. Sada sam predsednik Trećeg krivičnog odeljenja u Vrhovnom sudu i sa ponosom mogu da kažem da nemamo nijedan predmet iz 2003. godine.

Da li je uobičajeno da Vrhovni sud ukine maksimalnu kaznu od 15 godina, okrivljenom za pedofiliju i dozvoli mu da se brani sa slobode, kao što je slučaj sa Brankom Đorđevićem, čije suđenje mediji redovno prate?
- Postupak je u toku i ne mogu da komentarišem taj slučaj. Mogu samo da kažem da je veće Vrhovnog suda imalo razlog, zbog koga je takva odluka doneta.
   
      

Milost za štampu

Sudija Novica Peković, predsednik Krivičnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije, ubeđen je da je tekst o pravosudnoj mafiji napisan po nalogu.
- Kada tužilaštvo i štampa budu nezavisni, onda će i sudstvo biti slobodno. Sudije nemaju institucionalnu ni društvenu podršku. Osećaju da su ostali sami u borbi protiv kriminala. Štampa bi mogla da žigoše prave pojave, umesto što neguje kriminal i kohabitira sa njim. Stoga - tražim milost za štampu.
Na kraju opaske o temama u novinama, sudija Peković je, aludirajući na tvrdnje neimenovanog beogradskog advokata o cenovniku za kupovinu slobode, dodao:
- Čuo sam da naručeni tekst u novinama košta 100 evra. Rekao mi je jedan novinar, čije ime ne mogu da otkrijem.
      
      
      
   

Snežana Dž. Stojanović