MOJE DRUGO JA: Vladan Batić, advokat, predsednik Demohrišćanske stranke Srbije i bivši srpski ministar pravde
Oči u oči s Fernandom Alonsom
U Hokenhajmu je miris benzina i guma osetio iz prve ruke, jer je trku gledao direktno sa staze, kao gost Nemanje Vidića, pratio utakmicu Mančester - Seltik, a u Barseloni se zatekao baš kad je Barsa slavila titulu prvaka Evrope

Dok većina srpskih političara dan počinje kafom i cigaretama, Vladan Batić, predsednik Demohrišćanske stranke Srbije, čim otvori oči sedne na bicikl i provoza se po rodnom Obrenovcu nekoliko krugova. Zatim ode na plivanje, a potom, ako od silnih obaveza uspe da nađe vremena, svrati i do saune. I tako već godinama. Jer, od brojnih hobija, koje je tokom godina izmenjao toliko da ih je teško nabrojati na prste obe ruke, ovim "sportskim" je, nekako, ostao najverniji.

- Sport mi je dobra odbrana od stresa, pa mi zato svako jutro počinje nekom vrstom treninga. Trudim se da vodim zdrav život - vozim bicikl, plivam, šetam... Ponekad odem u teretanu, mada baš i nisam neki ljubitelj, a u poslednje vreme sa mojim mladim vučjakom šetam uveče bar triput nedeljno. Imamo i svoju trasu, pa tako pređemo oko sedam kilometara. Nekad vodim i kokera. Strpam ih oboje u kola, pređem na nasip pored Kolubare ili Save, pa onda šetamo uz reku i uživamo u prirodi - priča Batić, koji, kao i većina Obrenovčana, dosta slobodnog vremena provodi na Savi.

Hvali se da je čamac, kojim se vozikao po reci, imao još od malih nogu.

- Baš su mi nedavno ukrali jedan, sa ona dva vesla. Sad imam neki mali, motorni, koji sam skoro prefarbao. Inače, leti sam često na reci. Volim da pređem na onu sremsku stranu, pa da trčim. Tamo, preko puta Zabrežja, postoji divan rezervat s divljim životinjama - pa onda gledam divlje svinje, jelene, srne, sure orlove... Volim prirodu, ali ove godine, nažalost, nisam imao mnogo vremena za to. Mada, verovatno sam s godinama postao malo hedonista, jer od kad nisam ministar, imam više vremena da se posvetim nekim svojim zadovoljstvima - priča Batić, ali ne zaobilazi i, jedno vreme glavnu životnu pasiju, fudbal.

Pre 25 godina je, kako skromno kaže, bio jedan od preteča "delija", jer je još tada pratio omiljeni tim, Crvenu zvezdu, na skoro svim utakmicama. Sada redovno igra mali fudbal sa drugarima iz Obrenovca i Beograda.

- Iako nikad nisam imao nikakvu funkciju u Radničkom iz Obrenovca, trudio sam se da pomognem koliko sam mogao - potrošio za uređenje stadiona deo svojih para, nalazio im sponzore... I, to je dalo rezultat, jer je u to vreme Radnički bio u Prvoj ligi - prvi i jedini put. Eto, hteo sam da ih podržim, jer Obrenovac ima dugu fudbalsku tradiciju, koja datira još od Bore Kostića. S druge strane, to je grad sa najvećim procentom narkomanije u Srbiji, mnogo je tu bilo ličnih tragedija i porodičnih drama. A, kako sam pobornik one devize "u zdravom telu zdrav duh", rešio sam da uradim sve što mogu da tu decu nekako okrenemo sportu. I zaista su mnogi klinci počeli da treniraju. Ali, ja sam brzo video da na naš fudbal ne vredi gubiti vreme, pa sam digao ruke. Sad pratim samo evropski - priča nekadašnji srpski ministar pravde.

Sad, odustao je on od fudbala, ali nije fudbal od njega. U septembru je, recimo, bio u Engleskoj na nekom poslovnom sastanku, a onda mu je Nemanja Vidić, nekadašnji igrač Crvene Zvezde, obezbedio karte za utakmicu Mančester - Seltik. Nije sadašnji igrač Mančestera zaboravio je baš Batić nekada bio najveći fan "crveno-belih".

- Imao sam sreću i da se zateknem u Španiji baš one večeri kad je "Barselona" pobedila "Arsenal" i postala prvak Evrope. Utakmicu sam odgledao u nekom pabu u Barseloni, a posle prisustvovao i onoj velikoj gužvi, kad je ceo grad, uz muziku i vatromet, titulu slavio na ulicama - hvali se Batić.
      

PETUNIJE, BEGONIJE...

Čim grane prolećno sunce, Vladan Batić se "baca" na sređivanje bašte, u kojoj je, samo ove godine, posadio više od 1.000 raznih cvetova. Znalački nabraja - ruže, dalije, muškatle, begonije, lepog jovu, petunije... LJubav prema cveću je, kako objašnjava, nasledio od pokojne majke Olge.
- Ipak, kad idem kod nekoga u goste, cveće kupujem u cvećari, jer to tamo lepše aranžiraju, a cveće iz svoje bašte nosim samo na grob svojih roditelja, koji obilazim svake nedelje - priča Batić.

FADO RITAM

Kad je u Madridu bio gost Đorđa Mijalkovića, našeg otpravnika poslova, rešio je da skokne do Lisabona i uživo sluša fado muziku.
- Edo, službenik naše ambasade u Lisabonu, jedan sjajan tip, odveo me je u najpoznatiji restoran fado muzike. U velikoj sali je bila gužva, pa su nam dali sto u nekom foajeu, gde su gitaristi štimovali instrumente. Kad sam ih pitao ima li neka pevačica koja je dostojan naslednik Amalije Rodrigez, odgovorili su da ima jedna koja se povukla iz javnog života. Fernanda Marija. Rekli su nam da ona nekoliko puta godišnje svrati u restoran i otpeva nešto za svoju dušu. Uglavnom, svi su pevušili, slušali muziku, a kad je posle ponoći u salu ušla jedna starija gospođa, odjednom su zanemeli. Onda nam rekoše da je to Fernanda Marija. A, kad se sala skoro ispraznila, gospođa je počela da peva... I, to sa toliko emocija da, iako ne znate jezik, suze same počnu da vam naviru - priseća se Batić.
      
   
   

Priznaje da mu je, uz fudbal, jedan od novijih hobija i praćenje trka Formule jedan - što preko sajtova i televizije, što uživo. Ove godine je, tako, bio na trci u Katalunji, na Velikoj nagradi Španije, zatim u Hokenhajmu, na trci za nagradu Nemačke...
- Iako sam imao karte i za Monte Karlo, nisam uspeo da uskladim obaveze. U Španiji sam bio kod prijatelja koji živi blizu Barselone, on mi je uzeo kartu, pozajmio auto, a mene je koštala samo karta do tamo. Posle smo otišli kod nekih zajedničkih prijatelja u Palma de Majorku, a stigao sam čak do Valdemose, gde su živeli Šopen i Žorž Sandova. U Hokenhajmu sam bio gost auto-moto kluba Nemačke, imao sam čak i propusnicu za boks, trku pratio sa staze i video sve uživo... Čak mi je i Fernando Alonso dao autogram. I, osećaj je bio fantastičan. Kad jednom tako odgledate trku, posle vam se više ne gleda sa tribine. U pitanju je čitav ambijent, cirkus, zvuk, miris benzina, taj džet-set - priča predsednik Demohrišćanske stranke Srbije.

Što poslovno, što privatno, svet je proputovao uzduž i popreko, i nikakvih neprijatnosti na brojnim putovanjima dosad nije imao.
- Uglavnom idem kod prijatelja, a imam ih u maltene svakoj zemlji. Jednostavno, takav sam - otvoren, komunikativan i negujem svoja prijateljstva. I lako sa svakim nađem talasnu dužinu i kroz razne životne slučajnosti stičem prijatelje. A sticajem okolnosti, ove sam se godine baš naputovao. U aprilu sam sa ćerkom bio u četvorodnevnom obilasku Sirije, Jordana i Libana, zahvaljujući ljubaznosti Gordane Aničić, našeg sjajnog ambasadora. I, svašta sam video na tom putu. Recimo, u Libanu smo bili u Biblosu, gradu koji se pominje u Bibliji, u Balbeku, u Bejrutu, po drugi put... Naravno, pre ovih sukoba. U Siriji smo obišli hrišćansko svetilište Malula, brdo Kasjun iznad Damaska, na kom su, prema predanju, živeli Kain i Avelj, a zatim i brdo Nepo u Jordanu, sa koga je Mojsije ugledao zemlju... Sa njega se pruža pogled na Mrtvo more, a kad je lepo vreme i na Izrael. I sve to za samo četiri dana. Srećom, imali smo dobrog vodiča Ismaila, koji nam je sve to pokazao - seća se Vladan Batić svojih putničkih avantura.

Suđenje na Kipru, na kom je tokom juna morao da svedoči o "onim" parama, iskoristio je da malo obiđe okolinu, pa je imao priliku da vidi Apolonov hram i Afroditino mesto rođenja. A, odlutao je čak i do turskog dela Kipra, do "avetinjskog grada" Famaguste.
- Posle sam sa kćerkama opet bio u Španiji na odmoru, odande prevezao se nekoliko hiljada kilometara po Španiji i Portugalu.
Šta ćete, ćerke su mlade, pa vole da putuju - kaže Vladan Batić.

Tvrdi da, kad bi mogao da bira gde bi, osim Srbije, živeo, to bi svakako morao da bude Mediteran - Italija, Francuska ili Španija.
- Mediteran mi je, nekako, u srcu. Mnogo sunca, pozitivne energije, topline i istorije. Mada, nisam nikad razmišljao o tome da živim negde drugde. Jednostavno, verovao sam u budućnost Srbije, a sad sam u nekoj meri razočaran. I decu sam vaspitavao tako da ostanu ovde, iako više nisam siguran da li sam bio u pravu - pita se Vladan Batić.
Aleksandra Klarić-Žak


Izvor: Glas Javnosti