intervju : Nedeljko Jovanović
Ne razmišljam o penziji
Naš proslavljeni as govori za Start o rukometu, devojkama, karijeri, reprezentaciji...

Čim pronađem ženu koja će biti zadovoljna mnome, oženiću je! - bilo je prvo što je za Start otkrio legendarni srednji bek rukometne reprezentacije Nedeljko Jovanović. Velikog asa velikog srca, čiji se potezi i dan-danas prepričavaju, sreli smo u Beogradu, gde je sa porodicom proslavio novogodišnje i božićne praznike.

Nedeljko je, uz neki minut zakašnjenja, stigao u prelepi ambijent restorana "Bekstejdž", i intervju je mogao da počne. Evo šta je u opuštenoj atmosferi prvotimac španskog Aratea, ispričao samo za čitaoce Starta.


* Vreme je da i vi, kao i vaši saigrači, "stanete na ludi kamen"?
Još malo, pa će i to doći na red. Iako imam 35 godina, nije još došlo vreme da me "neka smiri".

* Da li sada imate devojku?
Imam raznih simpatija. Sve su mi drage - sa osmehom i pomalo zbunjen kaže Neđa.

* Da li su simpatije naše devojke ili su Španjolke?
Ha, ha, ha... Neću da otkrivam. Ima ih i tamo i ovde. To je dovoljno, bar za sada.
   
      
Pao mi mrak zbog Matovića

Sada ste član Aratea, španskog prvoligaša. Stigli ste na polusezoni, posle čudnih događaja u slovenačkom Gold klubu. Posle napisa u novinama da ste "nokautirali" saigrača Vladimira Matovića, napustili ste Sloveniju. Šta je prava istina?
- To se sve desilo na utakmici protiv Pivovarne Celje na prijateljskom duelu, tačnije posle završetka. U svlačionici je Matović "držao predavanje" jednom mladom rukometašu. Nisam mogao da prećutim jer smo svi loše odigrali. Rekao sam mu: "Ma pusti dete, svi smo krivi". Ušli smo u konflikt i ošamario sam ga. On mi je rekao nešto što nije za novine, što me je strašno naljutilo. Pao mi je mrak, a onda su svi igrači skočili, i to je to. Uprava me je suspendovala i poslala mi pismo na 30 kucanih strana. Ja sam im odgovorio da se ne slažem sa tim što je napisano i shvatio da moram da menjam sredinu. Snašao sam se brzo i evo me ponovo u Španiji.
      
      
      
   

* Skoknuli ste u Beograd na kratko. Kako vam izgleda rodni grad?
Moram da priznam da, kada dođem ovde, imam duševni mir. To se ne može opisati. Ma, volim ovaj grad, kafiće, restorane... Obišao sam, što se kaže, "parohiju", mesta na koja sam nekada svakodnevno odlazio, sreo prijatelje, poznanike... Beograd ima nešto što onaj ko nije rođen u njemu ne može da oseti... Dosta je bilo intimnih pitanja, daj malo i rukometa. Šta ste, bre, navalili na ženidbu, devojke.

* Da li razmišljate da se posle završetka karijere vratite u Partizan na neku od funkcija?
Ne. Kako sada stvari stoje, neću biti u sportu. Planiram da se bavim biznisom.

* Kojim?
Neka vrsta uvoza-izvoza. Ali, moram da priznam da imam ponuda da se bavim trenerskim pozivom. Probaću, pa šta bude. Alheseiras, klub u kom sam prošle godine igrao, zvao me je da se naredne sezone vratim i obavljam dvostruku funkciju - da igram i vodim ekipu.

* Do kada ćemo vas gledati na rukometnom terenu?
Ne razmišljam još o penziji. Dobro se osećam, a imam i ponuda.

* Letos ste bili na korak do velike Barselone?
Bio sam ponosan što je Barsa želela da me angažuje. Takva ponuda se ne odbija. Čekao sam da mi se jave u dogovoreno vreme, ali poziva nije bilo. Spakovao sam se, odleteo u Sloveniju i potpisao za Gold klub.

* Za čim Nedeljko Jovanović žali igrajući za reprezentaciju Jugoslavije, pa onda Srbije i Crne Gore?
Samo za jednim prvim mestom. Za jednom zlatnom medaljom, koju nismo uspeli da osvojimo. Moja generacija i ja kao da smo bili pretplaćeni na bronzane medalje. Ta treća mesta su mi draga, ali zlato je zlato. Bili smo blizu na Svetskom prvenstvu u Parizu, pa u Egiptu... Ali, nije se dalo! Bila mi je čast nositi plavi dres, slušati himnu i biti deo tima u kome su bili Dejan Perić, Dragan Škrbić, Nenad Peruničić, Vladan Matić, Predrag Peruničić, Zoran Đorđić... - rekao je na kraju Nedeljko Jovanović.
S. Vuković

Izvor: Start