Manjifiko
HIR AJ GO, SRBIJO!
Najveća slovenačka pop zvezda kaže da mu je važniji koncert u Beogradu od onog u Milanu

Najpopularniji slovenački muzičar Robert Pešut, poznat pod pseudonimom Manjifiko, zakazao je svoj prvi beogradski koncert za 2. decembar u SKC-u. Do tada će se posvetiti promotivnim aktivnostima, mada mu to baš i nije neophodno, s obzirom na to da je njegova pesma "Here I come, here I go" trenutno jedna od najslušanijih u Italiji, Grčkoj, pa i u Srbiji. Čitaocima Kurira se predstavio ovako:

- Rođen sam, odrastao i još živim u Ljubljani. Još u detinjstvu sam pokazao interesovanje za muziku, ali sam veoma kasno odlučio da budem muzičar, tek kad sam shvatio da ništa drugo ne mogu da budem. Ložio sam se na neki normalan život, hteo da živim kao moji matori, da imam neki posao... Studirao sam ekonomiju, ali je nisam završio. Prvi album snimio sam tek u 25 godini. Do pre godinu dana radio sam na lokalnom nivou, sa poslednjom pločom se desilo nešto veće, pomalo i neočekivano.

Čuli smo da je tvoje interesovanje za muziku počelo kada te je otac jednog dana poveo u kupovinu, ali umesto planiranih cipela, vratili ste se kući sa gitarom...
- Jeste, ali on je to kupio sebi, a ne meni. Znao je neka dva akorda, pa je kupio gitaru i mislio da će tako sebi da produži mladost. Verovatno je planirao da me s tim "napali" na muziku, međutim gitara je stajala u ćošku i ja je nisam takao nekoliko godina. U jednom trenutku mi je nešto puklo i pomislio sam: "Svirati, kako je to super!"

Tvoji nastupi se opisuju kao energični, pomalo ekscentrični. Da li si i u prirodi takav ili je to samo posao?
- Nisam ekscentričan, samo volim da zabavljam ljude. Kad bi pitala moju ženu, rekla bi ti da sam privatno užasno dosadan, da ne skijam, ne volim putovanja, ne idem nigde... Slobodno vreme provodim kod kuće ili u jednoj kafanici u komšiluku, gde uveče odem sa prijateljima i to mi je super. Uživam u dosadi i ne dam da me pogađaju teški istorijski momenti.
   
      

Kavali odlepio na moju pesmu

Da li je istina da se tvoja muzika svidela i jednom od najpoznatijih modnih magova današnjice, Robertu Kavaliju?
- Kavali je koristio moju pesmu "Here I come, here I go" na svojoj poslednjoj reviji koja je emitovana na Fashion TV. Verovatno se i njemu privatno to jako dopalo, jer je kasnije, u jednom intervjuu, pričajući o reviji pomenuo moju muziku i rekao da je pronašao u njoj svežinu koja se odlično uklopila uz njegove modele.
      
      
      
   

Tvoj album je u Grčkoj i Italiji doživeo zavidan uspeh. Da li si namenski radio tekstove na engleskom jeziku da bi lakše osvojio evropsko tržište?
- Normalno da sam pomalo razmišljao o tome. Uostalom, ploča mi se zove "Edžport - Import". Hteo sam da sa svojim znanjem engleskog jezika napravim nešto jednostavno. Ali, ozbiljno računati na veći uspeh u Italiji ili negde drugde je glupost.

Nastupao si u Italiji. Kakav su utisak na tebe ostavili Žabari?
- Mislim da su Italijani dosta povodljivi. Ono što vide na TV ili pročitaju u novinama, to je za njih zakon. Ne kontaju oni da je to neka specifična, slovenska, balkanska muzika, oni samo osećaju dobar ritam. Arapsko, grčko, slovenačko, srpsko, njima je sve jedno. U svakom slučaju, mnogo im se dopalo to što ja radim.

Od raspada SFRJ, da li si kontaktirao sa prijateljima iz Srbije?
- Naravno! Jako sam dobar sa Rambom Amadeusom, sa Bajagom takođe, a u Ljubljani sam se najčešće sretao sa glumcem Bogdanom Diklićem. Inače, imam familiju u Vojvodini, u jednom selu kod Bačke Topole.

Da li imaš tremu pred beogradski koncert?
- Pre bih to nazvao uzbuđenjem, a ne tremom. Mnogo mi više znači koncert u Beogradu, nego, na primer, u Milanu. Tamo mi srce ne igra toliko.

JOVANA BOGDANOVIĆ