"... ДРЖAВA коjу сам сматрао отаџбином распала се у крви и огњу...", "... власт се срушила и претворила у срамоту...", "... моjа идеологиjа се данас назива злочиначком...", "...не признаjе ми се ни то што ме jе Тито одавно наjурио из власти...",... само су неке од реченица, коjе у новоj књизи Добрице Ћосића "Време власти 2" исписуjе његов главни jунак Душан Катић, човjек власти, коjег Тито свргава због смиjеха.

Због чега се Катић смиjао, прочитаћете у овом роману, а у интервjуу, коjи jе Добрица Ћосић дао за наш лист, дознаћете како се оваj писац и државник осjећао када jе увидио заблуде социjалистичке утопиjе, зашто се прихватио предсjедничке функциjе 1992. године, коjи jе узрок пораза српске националне политике, хоћемо ли изгубити "косовску битку" и постоjи ли пут спасења за Србе.

Нови Ћосићев роман jе свод пишчеве саге о Катићима, коjа jе започета jош "Коренима" 1954. године. У наjновиjем књижевном дjелу Тито, у коjег се некад заклињала циjела нациjа, одсликан jе као ненадмашни обмањивач и манипулатор.

? Да ли сте задовољни начином на коjи сте расвиjетлили власт Титове Jугославиjе?

- Сама чињеница да jе прва верзиjа овог романа била написана 1997. године и да вредносно ниjе задовољила мене и мог кућног критичара, супругу Божицу, па jе одбачена и недирнута до лета 2005, показуjе колику сам одговорност осећао за садржаj и форму, за истине у мом последњем роману. A задовољан сам напором уложеним у ту књигу, коjа jе идеjно полемична са првом књигом "Време власти". Успешност моjих напора и провера уметничких вредности "Времена власти" у компетенциjи jе њених читалаца и критичара. И времена! Jош смо близу том времену власти. A жив jе и његов писац.

? Колико храбрости jе требало да се педесетих година упустите у ово вишекњижjе, коjе jе и окончано Вашим наjновиjим романом?

- Много. У тих 16 књига романескног садржаjа и форме, уложио сам готово сав своj живот. Намера и амбициjа да напишем велики романсиjерски циклус о људским судбинама на српскоj земљи у 20. веку, виђеним кроз судбине две породице - Катића и Дачића - сада jе, схватам, била права духовна пустоловина, на коjу се, колумбовски амбициозан, могао да упусти само млад човек и неискусан писац.

? Стоjе ли оцjене да jе наjновиjи роман jош jедан Ваш лични обрачун са Титом?

- Писац сам и ни са ким, па ни са Титом, се не обрачунавам: трагам за истинама о људима и свету у коме пишем. Иако сам Титу био идеолошки и политички противник од 1966. године, о чему сведоче "Пишчеви записи", jа о њему говорим као романсиjер. У овом роману, у коjем jе Тито главни мотивациjски протагонист, мучио сам се за истину о тоj врло сложеноj и за судбину српског народа кобноj личности у другоj половини 20. века.

? Како сте се осjећали када сте увидjели све заблуде социjалистичке утопиjе?

- Иако никад нисам био фанатичан комунист, када сам 1962-63. схватио да се под Титовим вођством не може и неће остварити демократски социjализам, обузело ме разочарење. Одлучио сам да постанем противник титоизму и његовоj националноj и државноj политици. У тоj активноj опозициjи од 1966. године, са своjим истомишљеницима, заснивао сам нову визиjу реформисане социjалдемократске Jугославиjе. И борио се, трепећи клевете и прогоне.

? Били сте државник. Многи су вас називали "духовним оцем нациjе". Сматрате ли да сте их изневjерили, с обзиром да се Jугославиjа распала, а српски народ нашао пред понором?

- Нисам изневерио своj народ. Он се пред понором нашао после доношења Устава 1974. године. A jа сам се из патриотских и моралних разлога 1992. године прихватио дужности председника Савезне Републике Jугославиjе, са циљем да остваримо мир, да српско питање решавамо демократским компромисом и изведемо земљу из изолациjе и неподношљивих санкциjа. Залагао сам се за нову националну и државну политику, нормализациjу односа са бившим jугословенским републикама, а у априлу 1993. предложио сам усваjање Венс-Овеновог плана.

Такође, залагао сам се за српску аутономиjу у Хрватскоj, за териториjалну поделу Косова, као компромисно и траjно решење. Био сам поборник радикалне, али еволутивне промене титоистичког поретка и пута у Европску заjедницу. Нисам имао партиjу, ни подршку владаjућих странака, али ни опозициjе. Смењен сам Милошевићевим и Шешељевим пучем. Дакле, нисам успео да остварим циљеве због коjих сам пристао да привремено напустим књижевнички занат и вршим дужност председника Републике. На срећу, обjављени су "Пишчеви записи", коjе jе приредила моjа ћерка Aна, и у коjима jе исписана и моjа политичка активност, циљеви и исходи.

? Никад нисте jавно обjаснили узроке Вашег раскола са Слободаном Милошевићем?

- У "Пишчевим записима 1992-1993" обjавио сам разлике у политичким концепциjама Слободана Милошевића и мене. Нас двоjица нисмо били политички истомишљеници. Разлике између нас су биле непомирљиве и проузроковале су моjу смену са дужности председника Републике и коначни повратак тамо где ми jе и место: у политичку независност, у опозициjу свакоj рђавоj политици и непоштеноj власти.

? Да ли сте некад зажалили због Вашег политичког ангажмана?

- Никад нисам зажалио што сам се свом снагом трудио да служим слободи и добру свог народа.

? У своjим књигама говорите о моралноj чистоти. Да ли jе прошло вриjеме часних људи?

- Ово jе време безначаjних и опасних људи. Aли и време одговорности часних људи.

? Зашто jе наша интелектуална елита затаjила, с обзиром да нису нашли и jош увиjек не налазе одговоре за друштвени суноврат?

- Aко неког заиста занима шта мислим о српскоj интелигенциjи у титоизму, то може прочитати у моjим књигама. A о данашњоj интелигенциjи, генерално мислим негативно: пасивна jе и подложна манипулациjама. Медиjски простор препуштен jе странчарима и лумпенинтелектуалцима. Мислећи људи, они са знањем и визиjом, немаjу значаjниjу улогу у савременом српском друштву.

? Коjи jе главни узрок пораза српске националне политике?

- Jугословенство и бољшевички социjализам, преображен у бирократску, брионску монархиjу, дошли су нам главе. И обоготворење вође, Великог Обмањивача, о чему пишем у "Времену власти 2".

? "Aко желимо да опстанемо и напредуjемо, морамо наjпре да победимо себе", записали сте. Са коjим грешкама, заблудама и гриjеховима се српски народ мора суочити?

- Морамо наjпре савесно, храбро, истинито да сагледамо читав своj 20. век. Корени наше несреће су jош у балканским и Првом светском рату. У Другом светском рату, на идеолошким заблудама и грађанском рату, покушали смо да створимо нову Jугославиjу и социjалистички поредак. Нисмо успели, jер Jугославиjу нису хтели Словенци, Хрвати, муслимани и Aлбанци.

A преостали - и судбински - комплекс српских грешака и узрока великих националних пораза налази се у нашем неразумевању света у коме живимо и коjи нам кроjи судбину. Срби нису имали политичаре способне да спасе народ од пораза и несрећа, коjе су га снашле у времену великих промена.

? Хоће ли Срби у 21. виjеку изгубити "косовску битку"?

- Изгубиће jе, jер jе од Првог светског рата до дана данашњег Срби воде неразборито и са трагичним заблудама.

? Зашто и како сте успjели да одбиjете свjедочења у процесима пред Хашким трибуналом?

- Нисам хтео да будем сведок у хашкоj судници, jер Хашки суд не сматрам судом правде.

? Могу ли се хашки процеси поредити са московским или голооточким?

- Могу условно. У московским процесима жртве су били поjединци, а у хашким процесима, упоредо са ратним злочинцима - коjи су национално неравноправно "процесуирани" - суди се и читавом српском народу. Србима се суди кривотворењем њихове историjе, њихових националних циљева, подметањем одговорности за распад Jугославиjе и ратове на њеном тлу, за шта српски народ не сноси кривице и одговорност, коjе му се приписуjу. Чак jе и функционер Хашког суда, Флоренс Aртман, у своjоj књизи изрекла неке истине, коjе правно и морално доводе у питање хашку оптужницу против Србиjе.

? Постоjи ли пут спасења за Србе?

- Разуме се да постоjи. Срби су стари, историjски народ, коjем ова криза ниjе прва. Jа сам уверен да ће он у себи изнаћи снаге, воље, памети и упорности да надживи поразе и свесно крене у спокоjниjу будућност.

? Траже ли данас политичари у Србиjи Ваше савjете?

- Не траже, нити им jа нудим. Сматрам да jе моjе време минуло. Ново доба захтева и нове људе у политици. Био бих спокоjниjи но што jесам, ако би им искуство - садржано и у моjим књигама - искуство мог нараштаjа, послужило за конципирање нове, овом времену адекватне националне и државне политике, у коjоj би мање грешили од политичара мог нараштаjа.

Разговарала

Бранка СТЕВAНДИЋ

ТРAНЗИЦИJA И ГЛОБAЛИЗAЦИJA

? Како Ви гледате на процесе у друштву, коjе често - и погрешно - називамо транзициjа и глобализациjа?

- "Транзициjа", у нашем случаjу, jе рушење титоистичког друштвеног поретка и његов jош увек неуспешан и од међународне заjеднице ометан и оспораван преображаj у ново друштво, у коjем би било више слободе и рада и живело се богатиjе и цивилизованиjе.

Међутим, у тоj "транзициjи" настали су пљачкашки капитализам и партитократска држава, са феудализованом владавином партиjа, коjе већински представљаjу људи, чиjа jе основна квалификациjа припадност и верност своjоj партиjи и вођи. Неколицини способних, поштених и патриотских политичара коjе имамо, биће потребно много напора и времена, али и нових идеjа и знања, да остваре неопходан преображаj српског друштва. Да у томе успеjу, неопходна jе и промена политике Европске униjе и СAД према српском народу. Од деведесетих година прошлог века до сада та политика jе била погрешна и катастрофална по српски народ. Не даjем себи право да ту политику процењуjем у име осталих народа бивше Jугославиjе.

У "транзициjи" се збиваjу и битне промене у књижевности на српском jезику. О тим променама не осећам се сада позваним да говорим. Настаjе нова књижевност, у коjоj су жене изразити писци.

A о самоj глобализациjи, као светском процесу, имам критичко мишљење. Ниjе оваj разговор прилика за размишљање о судбини света, коjу наговештаваjу глобализациjа и идеологиjа глобализма.
glas srpske