Kablovski i internet provajder SBB zatražio je od Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL) licencu za kablovsku fiksnu telefoniju, čime je i zvanično postao najveći konkurent "Telekomu Srbija"! SBB, naime, očekuje da kablovskom telefonijom u narednom periodu preuzme trećinu tržišta telekomunikacija. Reč je o linijama koje građanima donose besplatne razgovore u okviru mreže, neograničen broj telefonskih priključaka, identifikaciju poziva, kreiranje "profila" i druge prednosti koje u klasičnoj fiksnoj telefoniji nisu dostupne.

Direktor SBB-a Dragan Šolak kaže za Press da je ta kompanija tehnički spremna da svim građanima pruži kvalitetne usluge fiksne telefonije.

- Osećamo da je sada pravo vreme za takav zahtev jer je i stav Ministarstva za telekomunikacije da je u oblast fiksne telefonije neophodno uvesti konkurenciju. Zahtev za licencu predali smo u petak, a prema proceduri, republička Radio-difuzna agencija prvo mora da se obrati nadležnom ministarstvu za uputstvo na koji će se način ponuditi licenca. RATEL bi onda trebalo da organizuje tender, na kome ćemo mi svakako učestvovati, ali očekujem da se pojave i druge kompanije - kaže Šolak.

Prema njegovim rečima, kablovska fiksna telefonija, koja već funkcioniše u svim zemljama u okruženju, nosi višestruke prednosti i za državu i za građane.

Fakti

* SBB je osnovan u Kragujevcu 2000. pod imenom KDS, a maja 2002. dokapitalizovao ga je investicionog fonda "Southeast Europe Equity Fund" (SEEF)

* Krajem 2002. i tokom 2003. kablovski distributeri širom Srbije integrisali su se pod imenom "Serbia Broadband - Srpske kablovske mreže". Tako je stvoren jedini nacionalni kablovski operater

* U junu ove godine kontrolni paket SBB-a po ceni između 170 i 200 miliona evra kupili su investicioni fond "Mid Europa Partners" (MEP) i Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj

* Godišnji prihod SBB-a iznosi oko 3,5 milijardi dolara, zapošljava 650 radnika i ima 700.000 korisnika.

- Prva prednost jeste to što se time uvodi konkurencija u oblast fiksne telefonije i građanima se pruža alternativa u odnosu na sadašnju fiksnu telefoniju. Dakle, nijedna porodica neće više dobiti odgovor tipa "nema tehničkih mogućnosti", već će moći da ima najmanje dve digitalne linije. Uz njih ide identifikacija i prosleđivanje poziva, konferencijska veza, zabrana određenih poziva, brzi pristup internetu... Pošto se kablovska telefonija u svetu prodaje u takozvanim "flet paketima", građani će moći uz određenu mesečnu nadoknadu da biraju da li će, na primer, neograničeno da razgovaraju sa inostranstvom ili sa nekom mobilnom mrežom - kaže Šolak.

On dodaje da usluge u paketu i cene tih paketa umnogome određuje država.

- Sve je u rukama države, jer od nje zavisi način na koji će licenca biti prodata. Ako država bude dozvolila, možemo kao svuda u svetu u okviru sistema SBB-a da uvedemo besplatne pozive. Pozivi prema "Telekomovoj" mreži zavisili bi od cene pristupnog impulsa, ali smatram da bi i ti razgovori mogli da budu drastično jeftiniji. Primera radi, naši građani imaće mogućnost da po ceni od 10 do 15 centi za minut razgovaraju sa celim svetom - objašnjava Šolak.

Dragan Šolak kaže da SBB uslugu kablovske fiksne telefonije može da ponudi odmah za oko 700.000 korisnika, ali da je cilj te kompanije da sa kolegama iz branše preuzmu dve trećine tržišta fiksne telefonije.

- Sam SBB mogao bi da pokrije trećinu tržišta, a nadamo se da će i drugi "kablaši" poći našim stopama i da možemo da uzmemo dve trećine tržišta, jer realno nudimo kvalitetniji proizvod - kaže Šolak.

Inače, Komisija za konkurenciju donela je odluku da se SBB-u ograniči rast dok im se konkurencija ne približi po broju korisnika. SBB se žalio Vrhovnom sudu, a presuda još nije izrečena.
SBB je osnovan u Kragujevcu 2000. pod imenom KDS, a maja 2002. dokapitalizovao ga je investicionog fonda "Southeast Europe Equity Fund" (SEEF)

Krajem 2002. i tokom 2003. kablovski distributeri širom Srbije integrisali su se pod imenom "Serbia Broadband - Srpske kablovske mreže". Tako je stvoren jedini nacionalni kablovski operater

U junu ove godine kontrolni paket SBB-a po ceni između 170 i 200 miliona evra kupili su investicioni fond "Mid Europa Partners" (MEP) i Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj

Godišnji prihod SBB-a iznosi oko 3,5 milijardi dolara, zapošljava 650 radnika i ima 700.000 korisnika.

 

A koliki su im rashodi?

 

bice to kao njihov cuveni net od 5mb  tako ce i voip da im radi.....

Meni ova prica nije toliko zanimljiva sto je SBB najavio da ce biti drugi operater fiksne telefonije koliko to da su se ljudi iz Telekoma narodski receno us*ali jer ce time verovatno izgubiti ogroman deo kolaca... kako i sami kazu ko ce da otplacuje kredit od preko 600 miliona EUR koji su podigli da bi kupili Telekom RS... a sto su ga dizali i kupovali kad ni u svojoj 'kuci' nije sve na svom mestu... a jos pojedini analiticari pricaju kako ce Telekom morati da podigne cene usluga sto ce pogoditi one korisnike koji nece imati uslova da koriste usluge SBB-a ili nekog drugog operatera jer ce razgovor sa inostranstvom biti visestruko jeftiniji i svi koji mogu da predju kod drugog operatera iz tog razloga ce i preci, a obicni korisnici po vuko*ebinama ce morati sve to da finansiraju tako sto ce cena razgovora skociti...

Da se ja licno pitam, sve te drzavne firme bi odavno zatvorio, direktore i celne ljude javno spalio i doveo strane ili domace privatne firme da rade taj posao bez monopola i preteranog ucesca drzave...

 
slazem se u potpunosti!! 

I ja se slazem  ! 

NenadS za predsednika     

Cini mi se da je taj podatak o 3,5 milijardi dolara nije tacan. Radi se o dinarima!