Otvara se tehnološki centar „Komtrejda“ u Beogradu

Otvara se tehnološki centar „Komtrejda“ u Beogradu

Uslovi rada kao kod Bila Gejtsa

Prilikom posete novoj zgradi „Komtrejda“, čije je otvaranje zakazano za poslednji dan januara, potpredsednik „Majkrosofta“ Valid abu Hadba svoje impresije izrazio je rečima: „Pa ni mi u Sijetlu nemamo ovakve uslove za rad.“ Ovakvom priznanju prethodilo je ulaganje od 12 miliona evra koliko je utrošeno u izgradnju tehnološkog centra u kom se odvija trenutno najveća proizvodnja softvera u Istočnoj Evropi.

Nakon 15 godina prisustva na srpskom tržištu, Veselin Jevrosimović, inače stopostotni vlasnik firme, rešio je da napravi ultramodernu inteligentnu zgradu u kojoj je čitavo poslovanje na onlajn režimu. Ideja je ostvarena na mestu gde se nalazila stara zgrada Brodogradilišta „Beograd“, koja je do temelja srušena i, po projektu arhitekte Miše Dimitrijevića, izgrađen je jedinstven objekat.

- Zgrada nije samo tehnološki već je i komunikacioni centar sa više od 17.000 mrežnih kablova i isto toliko utičnica. Ovde radi 350 ljudi od kojih je preko 70 odsto visokokvalifikovanih, a ima dosta naših ljudi povratnika iz inostranstva, pa čak i stranih konsultanata. Kapacitet je od 550 do 600 ljudi i mi ćemo to, kako se razvijamo, vrlo brzo popuniti - kaže za „Blic“ Veselin Jevrosimović.
Znači li to da dobro plaćate?

- Sigurno da dobro plaćamo. Da nije tako, oni sigurno ne bi imali motiv da se vrate u Srbiju. Ako hoćete da zadržite ljude, morate da im date uslove približne onima u inostranstvu. Da imaju i motiv ali i perspektivu. A perspektiva je u velikom poslu koji ovde dolazi.
Koji to poslovi dolaze?

- Danas se nijedno domaćinstvo i nijedna poslovna institucija ne mogu zamisliti bez kompjutera. I država mora imati sluha za ovu oblast. Po meni, informatika mora biti infrastrukturna delatnost i mislim da nam je potrebno posebno ministarstvo koje će se baviti informatikom. Pogotovo što mi imamo tehnološki zaostatak. A time se niko ozbiljno ne bavi.
Da ste vi ministar prosvete, dilema - veronauka ili informatika očigledno ne bi postojala?

- Naravno, informatika treba da bude nastavni predmet od prvog razreda osnovne škole. Ali iz države još nikad niko nije došao da se s nama konsultuje o bilo kom pitanju.
Čudno kada se zna da imamo velikih problema sa uvođenjem softvera u nekim oblastima, na primer u zdravstvu?

- Taj projekat u zdravstvu je na vrlo dugom štapu. Jednostavno, to nema ko da organizuje i da sprovede. Ja, hvala bogu, nisam učestvovao u tome. Jer svaki projekat koji je neko probao da izvede u zdravstvu u samom je startu doživeo kolaps zbog raznih lobija koji ne dozvoljavaju da se pruži šansa ljudima koji znaju. Jer, u zdravstvu politiku kreiraju ljudi koji ne znaju.
Hoćete da kažete da ima namernih opstrukcija?

- Kako da ne. Sećam se da se svojevremeno donacija za neke apoteke dve godine razvlačila jer nisu mogli da se dogovore kome će da daju posao. I donacija je propala. U 90 odsto slučajeva imamo situaciju da gubimo poslove od firmi za koje niko nikada nije čuo i koje su formirane samo da bi dobile neki veliki posao. Ali to je već problem nepostojanja strategije. Ako ovoj državi ne trebaju tehnološke zone, nema problema. Napravićemo je negde drugde.

Izvor: Blic \ Branislav Krivokapić