Srdjan Sreckovic: Srpski pokret obnove (SPO) ima buducnost

Срђан Срећковић, министар за дијаспору у Влади Србије, потпредседник Српског покрета обнове. Млад човек, неоптерећен, практичан и коректан. Није сујетан, модерних схватања, човек који сматра да, када се мора, треба спојити могуће с практичним и не ићи, ако се баш не мора, главом кроз зид. Дакле, политичар модерног кова и један од оних из младог таласа политичких лидера чије време тек долази.

Сведок: Већ два месеца се води јавна расправа о закону о дијаспори. Какве ће промене у односу према дијаспори донети овај закон?
Срђан Срећковић: Суштина је да се питање дијаспоре постави накредибилни ниво у српском јавном мњењу и међу свима који на било који начин утичу на наш политички и економски систем. Мислим да у Србији не постоји довољна свест о значају и потенцијалу дијаспоре. Ако имамо у виду да три милиона наших људи живи ван граница Србије, што је више од трећине нашег становништва, и ако имамо у виду колики је њихов економски потенцијал – девизне дознаке наших људи из дијаспоре према проценама Светксе банке износиле 4, 9 милијарди долара, што је више од половине целокупног српског извоза - то показује и колико је у економском смислу дијаспора значајна.

Које су новине у овом закону?
Ми као модена европска држава имамо обавезу да водимо рачуна о нашем целокупном националном корпусу, без обзира да ли је реч о земљама бивше Југославије или Србима расејаним по целом свету. У овом закону се први пут дефинише да дијаспору чине сви држављани Србије који живе изван матичне земље, али и сви припадници српског народа, без обзира да ли су икада били држављани Србије, под условом да Србију доживљавају као матичну државу. Озбиљне политике нема без закона о дијаспори и зато верујем да је ово добар почетак и прекретница.

Да ли држава Србија има утврђену стратегију односа са дијаспором?
Мислим да полако почињемо ту стратегију да дефинишемо и у том смислу је овај закон добар корак. Држава Србија коначно показује одлучност да морамо започнр много озбиљнију, одговорнију и одлучнију политику према нашој дијаспори. За Видовдан ћемо имати скуп на којем ће главна тема бити утврђивање стратегије односа дијаспоре и матице. Очекујем да ове године заокружимо нормативну базу везану за вођење политике према дијаспори.

Да ли у коалиционим партнерима видите свест о значају постављања новог односа са дијаспором?
Са задовљством констатујем да сам успео да померим ствари у добром правцу.Када сам дошао на чело министарства рекао сам да је највећи проблем у односу дијаспоре и матице -узајамно поверење. Повратак поверења дијаспоре у матицу је дуготрајан и мукотрпан процес у коме морају да учествују сви надлежни органи а не само Министарство за дијаспору.

Колико су координисане активности дијаспоре и министарстава спољних послова и дијаспоре?
На томе се много ради и координација је много боља него у неким претходним временима, али увек мозе боље. На путу смо да направимо мрежу Министарства спољних послова, Министарства за дијаспору, дипломатских представништава и дијаспоре, где ће проток информација бити много бољи и где ће координација активности бити на вишем нивоу.

Наша дијаспора боји три милиона људи, међутим, једна од највећих потешкоћа је што је та популација претежно необразована. Да ли Министарство за дијаспору има евиденцију о образовној структури тих људи и шта чините да промените по питању ниске образованости дијаспоре?
Наша дијаспора је веома хетерогена али свима њима је заједничко да су напуштали Србију због погрешне политике која доводила до лоших услова живота и мањка демократских слобода.То се дешавало у неколико фаза – дијаспора настала након прогона 1945. године, талас седамдесетих и талас деведесетих година. Тај последњи талас дијаспоре за мене као министра је највећи изазов јер међу њима има пуно младих, образованих људи. Они су значајни јер би могли да помогну да транзициони процес у Србији тече брже и квалитетније а да при томе и сами задовоље своје пословне амбиције и добро зарађују. Надам се, када ова економска криза прође и када се буду назирали први знаци опоравка, да ће многи од ових млади људи донети одлуку да се врате у Србију.

Пошто имате сталне контакте са дијаспором, колико је стварна отвореност структура у нашој дијаспори за сарадњу, а колико је она декларативна и у ствари се своди на „србовање“?
Ја хоћи да ствари поставим на потпуно другачији начин. Не желим да позивам људе из дијаспоре да помогну Србији, ја их позивам да сарађујемо на партнерским основама на обострану корист. Ово је 21. век и све живитне активности су засноване на неком интересу, пре свега економском. Моја порука нашим људима у дијаспори је не да помажу Србију већ да у њој инвестирају и зарађују. Ми смо последњих година имали највећи раст друштвеног прозивода од свих земаља у окружењу, а степен конкуренције нажалост није велики на нашем тржишту, што је омогућило високе профитне стопе, веће него било где у Европо.

Стално говорите о значају развијања економске сарадње са дијаспором, ипак, на сајту Вашег министарства, у одлуци о суфинансирању пројеката у првој половини 2009. године нема готово ниједног пројекта који директно подстиче остваривање економске сарадње са дијаспором, већ се то више своди на ктурно-уметничка друштва и литерарне конкурсе!?
Тај конкурс је предвиђен претено за суфинансирање пројеката наших удружења и организација у самој дијаспори. Наши људи у дијаспори се најчешће окупљају око пројеката који су везани за одржавање културно-уметничких програма, фестивала... Ми немамо законску могућност да суфинансирамо неку инвестициону активност...

Али можете подстичете одржавање скупова на којима ће бити промовисано јачање економских веза са дијаспором.
То је свакако један од наших приоритета. Са Привредном комором смо већорганизовали два скупа о привредној сарадњи. Заиста се трудимо да свим потенцијалним инвеститорима из дијаспоре укажемо на конкретне инвестиционе могућности у Србији. У оквиру видовданских дана дијаспоре имаћемо посебан скуп на коме ћемо говорити о потенцијалима економске сарадње, посебно у условима економске кризе.

Колико је дијаспора уложила у Србију од када сте Ви на челу Министарства за дијаспору?
Директне стране инвестиције које потичу од наше дијаспоре од 2000. године до данас су око 500 милиона еура, што није мало али потенцијал је много већи и верујем у напредак Приметно је да су наши људи из дијаспоре највише окренути инвестирању у крајевима из коијх потичу.

„Највећа дијаспора“ коју имамо јесу Срби на простору бивше СФРЈ, који живе у тешким условима и налазе се под великим притисцима. Да ли држава има посебну стратегију за однос према њима?
Питање нашег народа у земљама у окружењу је веома важно али и врло специфично. Ја, као министар за дијаспору, чак избегавам да припаднике српског народа у земљама у окружењу у јавности називам дијаспором зато што то неко може да протумачи на погрешан начин, па и да се нађе увређеним. Не можемо поредити Србе у Аустралији и Америци са Србима у Републици Српској и Хрватској. Чињеница је да се мора посвети посебна пажња нашем народу у окружењу имајући у виду њихову тешку позицију, пре свега у Хрватској где се повратак, на један индиректан начин, стално опструира. Међутим, у том контексту је добро да су све земље из нашег окружења опредељене за улазак у ЕУ, а стандарди на којима ЕУ инсистира су и развој добросуседсјких односа и регионалне сардње уз поштовање људских и мањинских права. Што ми будемо ближи ЕУ, тако ће се поправљати и положај нашег народа у тим државама.

Ти услови су важили и када је Словенија примана у ЕУ, па ипак Србима, као најбројнијој мањини, нису призната мањинска права!?
Ту сте у праву али ситуација у Словенији јесте врло специфична. Морамо имати у виду да у тренутку када је Словенија приступала ЕУ, спољнополитичка позиција Србије је била веома лоша. Када говоримо о бризи за припаднике српског националног корпуса у земљама у окружењу, морамо да имамо у виду да то може да оствари само земља која је демократска, модерна,економски и политички јака и која има најмоћније државе света за своје савезнике. Министарство спољних послова улаже велики напор да Словенија призна статус националне мањине за припаднике српског народа. Што буде јачи кредибилитет наше земље то ће бити и веће шансе да се таква питања е реше.

Шта Ваше министарство конкретно ради на питању положаја Срба у околним земљама?
У оквиру наших ингеренција ми одржавамо врло блиску, свакодневну, комуникацију са свима њима.Подржавамо њихове конкретне пројекте и координирамо њихове захтеве и наступе према органима државе Србије али и иницирамо потезе наше спољне политике. Ипак,питање дијаспоре у земљама у окружењу је врло специфично и ту је, због врло „клизавог политичког терена“, већа улога препуштена Министарству спољних послова.

Због чега још увек није профункционисао споразум о паралелним везама са Републиком Српском?
Односи са РС су на вишем нивоу него икада до сада. Треба имати у виду да у контексту регионалне сарадње и опредељења свих околних држава за прикључење ЕУ, функционисање билатералних споразума који на било који начин доводи у неповољнији положај неке друге државе није нешто што ЕУ подржава. Чињеница је да РС и Србија могу веома блиско да сарађују и без Споразума о специјалним везама иако је постојање тог Споразума значајно јер показује политичко опредељење и жељу Србије да са РС гаји најближе могуће односе.

Рекли сте да „ЕУ не подржава споразуме који доводе у неповољан положај неке државе“. Шта ће пресудно утицати на опредељење Србије по том питању – интерес јачања веза са РС или став ЕУ?
С. С:Свака врста помоћи и подршке РС која не нарушава медјународне односе је искрено опредељење Владе Србије. Чини ми се да је актуелна влада у РС најозбиљнија од свих до сада и да иду крупним кораком ка међународним интеграцијама не угрожавајући опстанак РС. Веома је добро што на челу Владе у РС имамо људе који имају кредибилет пред међународном заједницом да, заступајући интересе РС, могу да добију подршку за наставак реформи.

Колико политика релевантних међународних фактора угрожава опстанак РС?
Србија не може да се меша у унутрашње ствари БиХ. Али, ћемо увек као потписница Дејтонског споразума подржавати уставно-правни статус РС који је дефинисан тим споразумом. Мислим да ћемо инсистирањем на формално правној позицији РС заједно дочекати улазак у ЕУ када ће ситуација бити много релаксиранија и за нас као народ повољнија

Колико сте Ви задовољни положајем Вашег министарста у Влади?
Моја позиција у Влади је врло специфична јер сам потпредседник једне од странака која је коалициони партнер, притом сам једини министар те странке у Влади и још додатно имам задатак да се борим за што већи утицај СПО. Што је наш утицај у Влади јачи, Влада ће боље функционисати,ја у то искрени верујем. Борећи се да се увећа значај политике према дијаспори заиста верујем да ћемо на крају ове Владе моћи да кажемо да је СПО дао свој допринос у раду и резултатима Владе који је већи од политичког утицаја који је био на почетку, када је Влада формирана.

На почетку интервјуа сте рекли да Влада жели да направи озбиљну стратегију према дијаспори и да створи знатно озбиљнији приступ. Колико то заиста стоји када је буџет Министарства за дијаспору свега 150 милиона динара?!
Буџет Министарства за дијаспору заиста јесте занемарљив. Ових дана када причамо о буџетским уштедама, ја у разговору са пријатељима истичем да немам никакав проблем,јер је толико мали да се не би осетило и да га се у потпуности одрекнемо. Нисам хтео да користим своју политичку позицију као јединог представника СПО у Влади, па да у ситуацији светске економске кризе захтевам ултимативно да се финансијска средства повећају. Кренуо сам управо супротним путем. Желим да прво усвојимо закон о дијаспори који ће повећати надлежности Министарства, а онда верујем и да ће наредних година буџет Министарства бити већи и да ће постојати подршка свих коалиционих партнера за то. Мислим да би у овом тренутку било врло некоректно и непристојно са моје стране да сам инсистирао на већем буџету Министарства за дијаспору, али то не значи да о томе нећемо разговарати у времену које је пред нама.

Да ли Вас или икога из СПО-а Ваши коалициони партнери консултују око мера за сузбијање економске кризе?
Врло се интензивно разговара ових дана у Влади. Имамо јако добру комуникацију,пре свега са ДС-ом и увек смо добро информисани. Ја учествујем у тим разговорима, с обзиром да сам по професији магистар економских наука и да је економија моје приоритетно опредељење.

Ко спрема те мере?
Практично сви сектори који се баве економијом у Влади, експерти са стране, као и свако од нас минастара који жели да да свој допринос. Суштина целе приче је да ми мо да уравнотежимо приходе и расходе а. То подразумева смањивање трошкова државне администрације и целокупне јавне потрошње уз одредјено повећања прихода по основу раста неких индиректних прихода. Постоји договор и унутар Владе и са ММФ-ом, да у јавност не излазимо са конкретним мерама док све не буде усаглашено. Мислим да није добро што се ових дана у јавности се појављивало толико калкулација јер су грађани помало збуњени.

У јавности се стиче утисак да Влада сама са собом није начисто шта и како да ради.
Са једне стране, важно је да се не додатно не угрози социјално најугроженији становништва, а са друге стране да не додје до уравниловке која је трајала педесет година и која нас је довела на сам руб економске пропасти. Нама је потребна конкуренција, али нам је потребна и озбиљна и одговорна држава која води рачуна о социјално најугроженијим. Зато ће се Влада трудити да својим финалним решењима равномерно распореди терет кризе. Очекујем да у наредних седам, најкасније десет дана Влада коначно изађе са комплетним пакетом економских мера иза кога ће, сигуран сам, стати сви коалициони партнери. Верујем да ћемо након тога са једним дигнитетом кренути у решавање проблема.

Ако је комуникација у Влади толико добра и на одговарајућем нивоу, како Ви кажете, како онда објашњавате да протеклих дана чујемо дисонантне тонове из Владе по питању економских мера?!
Питање економске кризе је нешто што заокупља целокупну светску па и српску јавност. Нормално је да медији инсистирају на конкретним одговорима и конкретним решењима одмах и што пре. Важно је да се све детаљно изаналитира и да се донесу праве одлуке које ће очувати наш привредни потенцијал и радна места.

Који је највећи проблем који онемогућује Владу да се ефикасно суочи са кризом?
Највећи проблем је што се на плану реформе јавног сектора није урадило довољно од демократских промена. Оно што је један од ретких позитивних ефеката ове кризе је да ће све нас који се бавимо политиком натерати да се реформом јавног сектора позабавимо на много озбиљнији начин него што је то случај био до сада. Уверен сам да ћемо приликом изласка из кризе, имати и много ефикаснију и рацоналнију државну администрацију.

Колико је реално да коначно дође до смањења министарстава у Влади?
Ми са коалиционим партнерима о смањењу броја министарстава нисмо разговарали. Желим да разговарамо о суштини а не о форми. Питање рационализације и уштеде не сме да буде дневно политичко или маркетиншко питање, већ питање озбиљног односа државе према својим трошковима. Ништа се неће добити уколико се неко министарство укине а притом се све службе и сви запослени припоје неком другом министарству. Јасно је да морамо да смањимо број запослених у целој државној администрацији. Ту се не мисли само на министатсва, већ и на јавна предузећа, на агенције, дирекције... Тим људима који буду остајали без посла морамо пружити одговарајући социјални програм. СПО сигурно неће бити сметња доношењу решења која доводе до смањења јавне потрошње.

Да ли сте спремни да се одрекнете министарства?
Апсолутно! Ја као појединац немам никакав проблем у томе да не будем министар, али очекујем да политички утицај СПО у Влади буде онакав какав је утврђен коалиционим споразумом.

Да ли бисте Ви прихватили да будете секретар за односе са дијаспором у МИП-у?
Ја лично сигурно не.

Прошло је неколико месеци од када је СПО усвојио Платформу европске српске деснице. Утисак је да од тада ништа није урађено на том плану?!
Врло озбилно и врло интензивно радимо на томе. Јавност ће врло брзо бити упозната са нашим конкретним плановима и. Наш циљ је да окупимо све појединце и организације које Западну цивилизацију, а ту подразумевам ЕУ и НАТО, виде као наше крајње одредиште, које притом желе да воде политику која ће очувати наш национални идентитет, а да притом гајимп породицу и веру као темељ дражве и нације. Мислим да је то велики политички простор за СПО, као и за све људе који желе заједно са нама ту политику да спроводе.

У тој Платформи СПО себе види као стожер и предводника те деснице. На основу чега то видите, када СПО не може да пређе ни цензус на изборима?
Идеја деснице у Србији је злоупотребљавана више од педесет година, посебно последњих 18 година. Десница у Србији без сумње има кризу идентитета, посебно када је реч о модерној европској десници. Треба имати на уму да је ЕУ пројекат десничара и да су десничари по правили одлучнији и бржи од левичарау спровођењу реформи. У овом тренутку на политичкој сцени сем СПО и неких мањих странака заиста не видим ни једну странку која жели да води и спроводи такву политику.

А шта је са Г17, ДСС-ом и СНС-ом?
Народњаци, иако програмски јесу европска десница, својом вољом су одлутали у политику самоизолације. Мени је заиста жао због тога иако сматрам да и у ДСС и НС има људи који имају капацитета и уверења да Србија треба да иде у правцу евроатлантских интеграција. Можда ће се и они једног дана поново вратити на тај пут, у овом тренутку то не видим.
Када је реч о Г17, њих заиста не доживљавам као странку десне провинијенције.
Што се тиче напредњака, мислим да се они још увек нису довољно профилисали и да још увек нису направили довољан отклон према политици коју су водили 18 година. Не може неко једног дана да се пробуди и каже да сад хоће да заборави све што се претходних 18 година радио. Подржавам вољу свакога да се трансформише, модернизује и прилагоди чињеници да је Србија у 21. веку. Можда и једног дана они испуне минимум услова да их можемо сматрати за једну десну проевропску опцију. Сада их не видим тако.

Како мислите да створите нову десницу у Србији када и Ви и Вук Драшковић стално говорите да је будућност у сарандји са ДС-ом, која је партија левице?!
Моја претпоставка је да ће политичка сцена у Србији у наредних неколико година изгледати отприлике овако – имаћемо демократску левицу коју предводи ДС, једну европску српску десницу у којој ће СПО имати значајну улогу и имаћемо реторградне снаге које Србију не виде као чланицу ЕУ и НАТО.

Да ли десница може да се развије у Србији ако за свог главног партнера види водећу партију левице?
Ја немам илузија да ће европска српска десница имати педесет одсто гласова ни за годину, ни за пет година иако бих то волео. Нама су потребни партнери за демократизацију земље. Чињеница је да је демократска левица, предвођена ДС-ом, јача од демократске деснице али и чврсто верујем да треба да будемо стратешки партнери.

Да ли би СПО био присутан на политичкој сцени данас, да нисте на прошлим изборима били у коалицији са ДС-ом?
СПО би свакако био присутан на политичкој сцени.Ипак,бићу крајње искрен – ДС је помогла СПО да се врати у политички живот. Заузврат СПО је дао значајан допринос изборном успеху ЗЕС-а и ми овај период користимо да се модернизујемо и утремо себи пут да у Србији будемо значајан фактор за период који је пред нама.

О СТАТУТУ ВОЈВОДИНЕ
Аутономија искључиво у оквиру уставних решења

Какав је став СПО о предложеном статуту Војводине?
Ово питање је веома важно и добро је што се нису тражила брза решења, већ се праве додатне анализе. Став СПО-а је да Војводина треба да буде мотор економског развоја читаве Србије и да треба да има аутономију, али искључиво у оквиру Устава Србије. Ми смо против решења која ће било коме давати основ да помисли да Војводина може једног дана да буде ван Србије. Са друге стране желимо да у складу са европским принципима децентрализације и стварањем еврорегиона дамо подршку Војводини, пре свега у економском смислу јер Војводина треба да буде мотор и европског и економског развоја. У том смислу, сигуран сам да ће људи који се баве овим питањима врло пажљиво и озбиљно одмерити и да ћемо на крају наћи право решење.

Наш интерес је да будемо чланица НАТО
- Моја процена је да ће се око уласка у НАТО дуго и озбилно ломити копља и да ће то бити најзначајнији тренутак за Србију. СПО се не устеже да као и до сада о томе јавно и отворено говори. Наш интерес је да будемо чланица НАТО да бисмо смањили безбедносни ризик и да бисмо убрзали наш пут ка ЕУ. Сви морају бити свесни чињенице да ни једна земља бившег комунистичког блока није ушла у ЕУ а да претоходно није постала чланица НАТО. Заиста се надам да долази време у којем ће се политика у Србији водити на рационалан и одговоран начин без ирационалних страсти и да ћемо се руководити пре свега нашим интересима. Да смо били у НАТО, сигуран сам да не бисмо били бобардовани, нити би Косово прогласило независност. Уколико желите да чувате своје државне и националне интересе, морате за партнере и савезнике да имате најмоћније земље.

Питање уласка у НАТО је ипак питање референдума.
Апсолутно. Сигуран сам да ће се о томе грађани Србије изјашњавати и верујем да ће се изјаснити позитивно када за то додје време.

Постојали су многи у ДОС-у који су учинили све да СПО не буде део коалиције

СПО-у је 2000. године на изборима нуђено 40 одсто мандата да уђете у ДОС, а ви сте тада тражили 60 одсто. Где би СПО био данас да је ту понуду прихватио?
Постоје субјективне и објективне околности због којих СПО није био у тој изборној коалицији иако је ДОС формиран у просторијама наше странке. Са једне стране, ми нисмо добро проценили политичку ситуацију, то је очигледно; а са друге стране постојали су многи у ДОС-у који су учинили све да СПО не буде део коалиције, што се на крају и догодило. Најважније од свега је да наша погрешна политичка процена није угрозила пад режима Слободана Милошевића.