Ako je ovo tacno onda nam cica Draza postade i zlocinac!

Nažalost, veoma je tačno.

Mislio sam da Hrvati mrze Mihajlovica samo iz ciste zavisti jer su oni imali ustase, kad evo imaju i opravdanog razloga da ga mrze.

Uopste nisam iznenadjena. Ako se bolje pogleda, jasno se vidi da je ovde vise izrazen bio gradjanski rat, nego sukob globalnih razmera... Partizanima su veci protivnici od Nemaca bili cetnici, a cetnicima veci protivnici partizani... I jos kad dodas onu startu "Ko nije sa nama, taj je protiv nas", dobijes ono sto si mogao da procitas u gorepomenutom pismu... 

pa tipicno, kako se koljemo medjusobno.

Hhhhhhhhhmmmmmmmmmm, nisam bas siguran da je sve tako. Nova drzava uopste ne odgovara onom sto je u tom dokumentu, bar sudeci po svim drugim dokumentima. Drazina cela arhiva je sasvim slucajno zarobljena krajem rata i pitanje je sta je sve iznetou javnost i na koji nacin. Znam za sigurno [!!!!!] iz razgovora sa bivsim pripadnicima Vojske Kraljevine u Otadzbini, ukljucujuci i jedinog prezivelog iz staba Draze Mihajlovica, porucnik Milan Danicic, da takve stvari nisu radjene. Cak je i u vise slucajeva vrseno spasavanje komunista. Npr. cuveni operski pevac Miroslav Cangalovic, clan KPJ, bio je cuvan i skrivan od strane pripadnika Temnickog korpusa vojske Kraljevine u otadzbini. To je samo jedan primer.

E da ne zaboravim- mnoge ustase i pripadnici Handzar divizije su bas i dolazile iz krajeva u gore pomenutom dokumentu. Ali elem- u Raskoj je bila skroz druga prica, po svedocenju jednog narednika Vojske Kraljevine u Otadzbini, oni su se svo vreme rata bavili svercom robe. Cak su imali i kamione!!! I uspevali su da prodju sve nemacke barijere. neverovatno ali su uspevali da Srbiju snabdevaju nekim neophodnim stvarima.

Ja sam pripadnik mlađe generacije, ali ipak dosta sam sam čitao i iz raznih izvora pokušavao da pratim elaboraciju istorijskih događaja, u vezi sa partizansko-četničkim sukobom(građanskim ratom). Prilično je istinito da pobednici pišu o istorijskim događajima u kojima su sudelovali, kad dođu na pozicije vlasti. Ipak, to nikako ne mora da znači i izmišljanje događaja "da bi se podmetnula noga ideološkom protivniku". Ravnogorsko-četnički pokret(JVO) je imao brojnu vojnu arhivu. Nju su vodili i sami četnici, ali i njihovi patroni(Nemci i Italijani) od 11.novembra 1941. godine, pa sve do konačnog poraza i likvidacije Dražinog Štaba(i ostataka njegove vojske) na Zelengori, 1944. godine. Evo jedan dokument WH-443/42(izveštaj nemačke Komande za Srbiju) u kome piše:" Naročito treba naglasiti ulogu nacionalističkih vojnih formacija(četnika i ljotićevaca) u završnim operacijma čišćenja terena od komunističkih bandita, posle povlačenja njihovih vođa i banditske gerile u Bosnu. Nacionalističke formacije drže najveći deo terena u unutrašnjosti, naravno uz stalnu kooperaciju sa našim snagama. Posebno treba istaći završne operacije u: Zapadnoj i Srbiji, gde su i poslednji delovi banditskih odreda i njihovih pomagača likvidirani. Ipak, napominjemo i određene teškoće u vezi sa delovanjima specijalnih odreda u okviru četničkih formacija, koje primenjuju krajnje primitivne, varvarske metode, prilikom operacija čišćenja ovog terena od komunističkih bandi. Mi svakako nećemo imati milosti prema banditima, u skladu sa poslednjom Firerovom naredbom, kao ni prema onima koji ih pomažu. Ipak, smatramo da ovakve varvarske metode odmažu našem krajnem cilju, koji podrazumeva pre svega smirivanje civilnog stanovništva. Posebno drastičan primer navodimo od 10.2. ove godine u mestu Požega i Kosjerić. Prilikom akcije čišćenja ovog terena, četnički odredi majora Ajdačića i kapetana Mašana Radonjića počinili su bestijalna iživljavanja nad zarobljenim banditima i njihovim pomagačima. Klali su ih noževima. Ukupno 76 ubijenih, u starostnoj dobi od 17-55 godina...." Ovo je zvanični izveštaj nemačkog glavnog zapovednika za Srbiju, general-pukovnika Dankelmana, dostavljen nemačkoj komandi za jugo-istok, 13.2.1942. godine.

Posle ovog Ravnogorskog skupa smucili su mi se svi cetnici, da se nose u tri vise. Zivimo u dobu kada treba da resavamo buducnost, tako sto se treba baviti osnovnim zivotnim problemima, treba resavati pitanje Kosova, treba izvrsiti niz reformi ka putu u Evropu i NATO, treba poboljsati uslove zivota, a ovde se pod pokroviteljstvom drzave organizuje skup postovalaca bednika i izdajica. Mladiu ljudi napustaju zemlju zbog losih uslova i zbog male vere u bolju buducnost, a sef diplomatije se bori da se izjednace partizani sa ravnogorcima, i da im se povecaju penzije nekim mumijama tamo, a mladi ljudi oskudevaju pre svega. Taj Ravnognorski skup pod hitno treba zakonski zabraniti, zbog tih bradatih 8udala od antifasisticke nacije postacemo fasisticka.

Konačno kapiraš ono što sve vreme govorim u vezi ove tematike.

Moram prvo da priznam da nisam bio upucen u to da je Mihajlovic presao na stranu Nemaca. I tek posto sam proverio par pouzdanih izvora onda sam se uverio, i onda su mi se zgadili. Slag svega je bila ova Ravnagora 2005. Opsta sramota.

Da, nažalost prešao je. Pazi, nisu ni svi četnici bili loši ljudi, nisu svi bili zločinci. U osnovi to je bio sukob sa KPJ, sa komunizmom kao ideologijom. Četnici su bili nacionalisti. Ne znam koliko ti je poznato, ali nisu svi članovi Dražinog Nacionalnog Komiteta(četničke Vrhovne Komande) bili monarhisti. Npr. dr. Stevan Moljević(glavni četnički ideolog, tvorac veliko-srpske ideje), dr. Dragiša Vasić i Živko Topalović su bili Dražini glavni saradnici, a po ubeđenju su bili republikanci-nacionalisti. Ja ne verujem da je Draža želeo da Nemci pobede. To je već ideološka propaganda. Problem je bio u tome što je narodno-oslobodilački pokret vodila i organizovala KPJ, koja je bila jedina realna politička snaga za otpor okupatoru. A to je četnicima smetalo. Zato je Draža prešao Nemcima 11. septembra 1941. godine, posle sporazuma u Divcima. Napustio je zajedničku borbu i postao izdajnik.

Neverujem ni ja da je zeleo da Nemci pobede. Ali je pogresio sto je u trenutku nadolazeceg zla, poceo da trazi zlo u drugom, umesto da zajedno delaju. Jedino mi nije jasno, koje ko me zaista zasmetao, da li cetnici komunistima ili komunisti cetinicima? A fazon je u tome, ako su cetnici nacionalisti, a partizani susta suprotnost, i da su nastavili zajedno protiv Nemaca, pitanje sta bi bilo posle zavrsetka rata! Najvise mi smeta zasto Hrvati porede cetnike sa fasizmom i nacizmom. Ma ustvari to je njihova boljka, ne mogu sprati sa sebe ljagu fasista iz drugog svetskog rata, pa sada prave balans, i ne samo da prave balans, nego strahovito imbecilno preteruju jer su im cetnici fasisti, a i partizani zlocinici. Jednom recju oni su kao uvek bili sa saveznicima. Mnogo bedno.

OK, pokušaću što preciznije i što objektivnije da odgovorim, na osnovu mojih saznanja i izvora. Partizanski pokret je pre svega bio narodno-oslobodilački i anti-fašistički u samoj svojoj osnovi. KPJ je organizovala taj pokret u saradnji sa svim naprednim, progresivnim i anti-fašističkim elementima, koji su pristali na njenu idejnu platformu "Narodnog Fronta Jugoslavije", još od 1936. god. Tu politiku anti-fašizma KPJ nije prekidala čak ni za vreme nemačko-sovjetskog pakta o ne napadanju: pakt "Ribentrop-Molotov"(1939-41). Pazi, nesporno je da je KPJ želela revolucionarnu promenu društveno-političkog i ekonomskog sistema u Jugoslaviji, imala je priličan broj simpatizera ali relativno mali broj članova. 1941 KPJ je imala svega 15.000 članova Partije i 30.000 članova SKOJ-a. Dakle mala snaga za otvoren revolucionarni prevrat. A Kraljevina Jugoslavija je bila zrela za prevrat, s obzirom na veliku bedu, korupciju, stranačka prepucavanja, stalni politički sukobi, opšta zaostalost u skoro svim segmentima društva, međunacionalni sporovi. U takvoj situaciji, većina građanskih partija na vlasti i u opoziciji nije bila dorasla zadatku, a nije mnogo ni marila za odbranu zemlje od fašističke agresije. Četnička organizacija je formirana još 1935 god. Nije bila jedinstvena: jedan deo je bio građansko-republikanski, drugi deo je bio monarho-konzervativni, a treći veliko-srpsko nacionalistički. Kad je rat počeo u četničkoj organizaciji su prevagnuli monarho-konzervativci i veliko-srpski nacionalisti. Te ljude je Draža kasnije sakupio, organizovao na Ravnoj Gori. 18. maja 1941. održan je sastanak na kome je osnovan Nacionalni Komitet JVO i četničkih odreda. Usvojen je i politički program dr. Stevana Moljevića, u kome su izričito naglašene dve stvari: 1) borba za slobodu srpskog naroda, očuvanje monarhije i stvaranje Velike Srbije(u okviru velike Jugoslavije), čišćenje srpske nacionalne teritorije od svih nesrpskih naroda i nenacionalnih elemenata, borba protiv okupatora kad za to dođe vreme. 2) borba protiv komunizma i potencijalne revolucije. 
Partizanski pokret je vodila KPJ i on je kao takav označen "komunističkim i sumnjivim". Naravno komunisti su bili za socijalističku republiku, dakle protiv monarhije i bili su ogorčeni protivnici veliko-srpskog programa Draže Mihailovića. Ipak, nije ni u NOP-u bilo sve homogeno: na čelu su bili komunisti, ali bilo je tu ljudi koji su bili za republiku a bili su nacionalisti(umereni), najveći deo je išao da se bori protiv Nemaca, jer niko drugi nije pozvao otvoreno u borbu protiv okupatora. Jedino KPJ. Dakle, teško da je tu moglo biti prave, iskrene i dugotrajne saradnje. Ipak, KPJ je prva pokušala da pruži ruku saradnje. Ne zato što je "volela četnike", već zato što je shvatala neophodnost da se ceo narod pokrene bez cepanja, da bi otpor okupatoru bio što efikasniji, ali i da bi privukla narodne mase na svoju stranu. I uspela je, jer su četnici izdali i dobar deo naroda odbili od svog pokreta. Sami su krivi.

Shogun- pregledao sam tone dokumenata i jednu stvar da kazem i tebi i svima... Nemci pod cetnicima podrazumevaju formaciju Koste Pecanca!!! Oni  su saradjivali sa njima. VKuO zovu Pokret DM a partizane zovu "bande". Ali to znaci formacija od 80-tak ljudi a ne barabe [tako je bar dao izjavu jedan visoki nemacki oficir sa kojim sam preko posrednika stupio u vezu]. Namerno su svi od vlasto posle rata nazvani cetnicima da bi doslo do zabune u razmatranju dokumenata koje su Nemci pisali.

Prošle godine sam dobio na poklon knjigu: " Spoljna politika Trećeg Rajha i njene tajne". Autor knjige je poznati nemački istoričar i izuzetan poznavalac diplomatske istorije Kurt Kersten. U toj knjizi posebni delovi su posvećeni obaveštajnoj službi Abver, naročito na području Balkana, posebno Jugoslavije. Evo baš sad ponovo prelistavam taj deo knjige, pun autorizovanih, izvornih nemačkih dokumenata. Jedan od njih je i poverljivi izveštaj majora Jozefa Matla, oficira Abvera, zaduženog za obaveštajnu mrežu na području celog jugoslovenskog sektora(1936-44). U dokumentu WHabV-213/41, koji se odnosi na pregovore između D. Mihailovića i general-majora Majsnera, pukovnika Kramera i majora Jozefa Matla, u Divcima 11. novembra 1941. U ovom izveštaju između ostalog stoji:" Pregovori sa četničko-nacionalističkom organizacijom su završeni iznenađujuće dobro. Pukovnik Mihailović i njegovi najbliži saradnici dr. Topalović i g. Vasić su potpuno saglasni sa našim procenama i predlozima za razrešenje postojećeg stanja, s obzirom na sve širu aktivnost partizanskog pokreta na  čelu sa komunističkim banditima. Pukovnik Mihailović je naglasio da će se pobrinuti kako bi svaka neprijateljska aktivnost njegovih jedinica prema nemačkim vojnim snagama prestala. Naglasio je kako nas je smatrao neprijateljima, ali da u potpunosti uviđa kakvu opasnost nose komunisti i njihov partizanski pokret, tako da je spreman i na kooperatvna vojna dejstva sa našim snagama, samo da se komunisti zaustave. Mislim da mu se može verovati, ali naravno sa rezervom. On tvrdi da su njegove jedinice sarađivale sa partizanima bez njegove izričite volje, ali iz nužnosti, zbog narodnog raspoloženja. Mišljenja sam da se pukovniku Mihailoviću i njegovoj četničko-nacionalističkoj organizaciji može pružiti šansa da sarađuju sa nama. Čak šta više, smatram da ih treba u potpunosti iskoristiti u borbi protiv partizanskih bandi, ali im ne treba u potpunosti verovati. Čekam dalje instrukcije..."   

Dakle, iz ovog se može videti da su i vojne snage D. Mihailovića apostrofirane kao četnici, u nemačkim dokumentima. I ne samo u ovom dokumentu, nego i u drugim dokumentima u ovoj knjizi. Naravno, prema svakom dokumentu treba biti obazriv, ali mislim da su dokumenti u ovoj knjizi autentični, s obzirom da je prevod na engleskom, a ne na srpskom. A i izdanje je iz 1995 godine.