Institut „Mihajlo Pupin“ već u Evropi
Visokotehnološka košnica
Naši istraživači učestvuju u devet međunarodnih programa, objašnjava generalni direktor dr Vladan Batanović

INTERVJU
U osvit računarstva, pre 60 godina, postavljen je kamen-temeljac Instituta „Mihajlo Pupin“ u Beogradu. Na zvezdarskom brdu niče jedan od evropskih tehnopolisa. „S ponosom gledamo put koji smo prešli, a s velikim uzbuđenjem krećemo u budućnost“, zapisao je dr Vladan Batanović, generalni direktor najznačajnijeg u informaciono-komunikacionim tehnologijama u jugoistočnoj Evropi.

• Najavili ste, nedavno na svečanoj proslavi, da će „Mihajlo Pupin“ uskoro biti jedan od evropskih tehnopolisa za informaciono-komunikacione tehnologije. Kako će on izgledati?

– Kao visokotehnološka košnica. Svi uče i rade, a matica je naučnoistraživačka zajednica sastavljena od naučnih i visokoobrazovnih ustanova, naučnika i inovatora, okruženih hrabrim investitorima koji su spremni da potraže visok i brz profit ulažući u nova tehnološka rešenja. Na obodima je država, s raznim instrumentima za podsticajima malim i srednjim preduzećima, i grad sa savremenom infrastrukturom. A med iz košnice su novi proizvodi, usluge, preduzeća, radna mesta, preduzetnici. I sve ovo ekološki, moralno, spoznajno i socijalno ne zagađuje sredinu u kojoj živimo. Naprotiv, obogaćuje je dajući joj nove vrednosti, smisao, vizije i perspektive za nas, za našu i njihovu decu.

• Da li ste saglasni da su mu temelji, u stvari, postavljeni pre 60 godina, kad i samom Institutu?

– I da i ne. Ako mislite da je tih četrdesetih godina prošlog veka, kada su postavljani temelji našeg instituta, postojala vizija tehnopolisa na Zvezdari odgovor je – ne. Ukoliko smatrate da su posvećen rad, postignuti rezultati, mnogo ličnog odricanja i ljubavi prema nauci od osnivanja do danas rodili ideju o tehnopolisu, odgovor je – da.

• Odskora ste centar izvrsnosti za veb-tehnologije u jugoistočnoj Evropi. U koliko i kojih programa EU učestvujete?

– Učestvujemo u jednom projektu iz programa FP-5, u tri iz FP-6, dva Interreg-cadset i tri bilateralna međunarodna. Ukupno devet koje sprovode naši mladi saradnici pod rukovodstvom iskusnih.

• Na čemu zasnivate smela predviđanja ili, kako kažete, s velikim uzbuđenjem krećemo u budućnost? Šta ste do sada ostavili potomstvu? Kakvu „tajnu kartu“ držite u rukavu?

– U „Mihajlu Pupinu“ sam 35 godina, i u tom razdoblju smo osetili čari uspeha i iskusili gorčinu neuspeha. Pokazali smo postojanost i upornost, posvećenost i inventivnost, viziju i sposobnost. I taj duh se i danas gaji. Zato sam ubeđen da ćemo i novu viziju ostvariti. To nije moj „kec“ u rukavu, to je nešto što svaka kompanija može da ima, samo treba stalno učiti i negovati navedene osnovne vrednosti, bez obzira na iskušenja, i tako 50–60 godina. Ostalo dođe samo po sebi.

Do sada smo potomstvu ostavili velike naučne doprinose u robotici, značajne rezultate u operacionim istraživanjima i ekspertskim sistemima, telekomunikacijama i računarstvu. Ostavili smo na hiljade naučnih radova i desetine hiljada primena tih naučnih radova, nebrojene složene upravljačke sisteme u svakom delu naše zemlje i u mnogim delovima sveta.

• Čak 95–96 odsto prihoda ubirate prodajom znanja u zemlji i inostranstvu, više nego ijedna naučna ustanova u nas. Imate li i za to „čarobni štapić“?

– Znanje ima mnoge oblike. Mi ga na tržištu prodajemo, najčešće, u vidu složenih upravljačkih sistema u elektroprivredi, vodoprivredi, saobraćaju... To su, obično, ključni delovi informacionih mreža, novi telekomunikacioni proizvodi ili nova znanja u robotici ili ekspertskim sistemima. I na tržištu znanja važe slična pravila kao i na ostalim: morate pokazati i dokazati kupcu da ono što prodajete vredi uloženog novca. Naš „ čarobni štapić“ jeste da nikada nismo omanuli.

• Koliko su se proteklih godina promenili uslovi za naučnoistraživački rad – nabolje ili nagore

– U proteklih 20 godina znatno su se promenili u svetu. Najznačajniji je globalna komercijalizacija rezultata naučnoistraživačkog rada, naročito u primenjenim naukama, iz koje smo bili isključeni zbog embarga UN više od deset godina. Drugi je regionalno ukrupnjavanje naučnoistraživačkih potencijala u Evropi iz koga smo, takođe, bili isključeni i zbog stava EU prema našoj zemlji. Treći je brz rast konkurencije koja je brusila ili zatvarala institucije u ovoj delatnosti. U Srbiji je u minulih nekoliko godina načinjen vidni pomak napred. Sada je na nama istraživačima da to iskoristimo. Ne znam kako će se snaći ostale naučne institucije, ali znam da će naš institut uspeti, dobrim delom smo to već postigli.

• Zašto još nisu razrešeni svojinski odnosi? Zbog čega se toliko kasni?

– Vlasnički odnosi su veoma važni, a još važnije šta se privatizuje. Ako privatizujete naučnu instituciju kod koje je najveća vrednost zgrada u kojoj se nalazi, a ostalo skoro i ne postoji, potpuno svejedno čije je to vlasništvo. Sa „Mihajlom Pupinom“ to nije slučaj. Mi tražimo strateške partnere u nekoliko oblasti koji će nam pomoći da što brže izađemo na svetsko tržiste. Istovremeno, kroz privatizaciju moramo postati deo internacionalne naučnoistraživačke infrastrukture i zapadnog Balkana i Evrope. Mi nismo devojka koju niko neće, naprotiv ima nekoliko interesantnih prosaca. Prihvatićemo samo najperspektivnijeg na duži rok, u ovome imamo podršku Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine.

• Čime i kako privlačite mlade darovite stručnjake, za koje imate stalno otvoren poziv? Šta će postići ako vam se pridruže?

– Mladim ljudima koji su s visokim uspehom završili fakultet odmah kažemo: nudimo vam pristojna lična primanja (znatno iznad proseka u našoj delatnosti), a najvažnije je da u kratkom roku ovladate novim, savremenim znanjima koja niste imali priliku da steknete u toku školovanja, složene istraživačko-razvojne projekte, mogućnost usavršavanja u zemlji i inostranstvu, veliku stručnu na postdiplomskim i doktorskim studijama.

• Sarađujete li s bivšim „pupinovcima“, a mnogo ih je otišlo preko granice

– To je nenadoknadiv gubitak za ovu zemlju, i tek će se videti što se budemo više približavali ulasku u EU. Neće nam nedostajati ni političari, ni bankari, ni pravnici, ni lekari. Nedostajaće nam dobri inženjeri preduzetničkog duha da naučne rezultate brzo pretoče u industrijske proizvode. To „pupinovci“ odlično znaju, zato održavamo vezu s velikim brojem bivših saradnika. Kad postanete „pupinovac“, vi ste deo velike porodice u kojoj „rođaci“ neprestano pomažu jedni drugima, međusobno se poštuju i uvažavaju i svi vole svoju kuću.

Stanko Stojiljković

Izvor: Politika