Ljubav navika nije ravnodušnost

Nakon što izvesno vreme provedu zajedno, partnerima se često desi da nema onog početnog oduševljenja koje dolazi od same činjenice da su zajedno - zapravo, samo to što su zajedno ne pruža im osećaj zadovoljstva. Iz toga zaključe da su postali ravnodušni jedno prema drugom, ali taj zaključak je pogrešan.

Naravno, nekada će se stvarno desiti da se partneri, kad početni zanos zaljubljenosti prođe, toliko "ohlade" jedno prema drugom da zaista postanu ravnodušni. Međutim, ono što se u vezama često pobrka jesu ljubav navika i ravnodušnost - a ljubav navika je ono što se desi znatno češće nego ravnodušnost. U čemu je razlika?

Kad se o ljubavi navici radi, partneri ne crpu nikakvo zadovoljstvo iz same činjenice da je voljena osoba u njihovoj blizini. To je, nekako, postalo nešto što se podrazumeva, deo nekakvog svakodnevnog paketa. Međutim, kada su razdvojeni, neće se osećati dobro. Neki će osećati uznemirenost, neki strepnju, neki nelagodu - biće im neprirodno što voljena osoba nije tu. Nekada se ovaj osećaj neprijatnosti javlja kada je partner malo duže odsutan, recimo, kada je na poslovnom putu, nekada već i kada su partneri razdvojeni jer rade u različitim firmama, a nekada čak i kada je voljena osoba samo otišla do prodavnice. Jednom kada ponovo budu zajedno, lako se može desiti da nema nikakvog osećaja zadovoljstva, ili da je veoma blago, ali i osećaj nelagode u potpunosti nestaje. Sve je ponovo u redu, onako kako treba da bude.

Ravnodušnost je nešto drugo. Kad je o ravnodušnosti reč, partneri ne samo što ne osećaju zadovoljstvo kad je ono drugo u blizini već ne osećaju ni nezadovoljstvo ni nelagodu kad ono drugo nije u blizini. Svejedno im je, bukvalno. Tu često nema nikakvih agresivnih osećanja, samo se radi o potpunoj ravnodušnosti - da li je partner tu ili nije od podjednakog je značaja kao i to da li je poluzaboravljeni patrljak kućne biljke tu ili nije. Tu, zaista, nikakva ljubav više ne postoji, dok je kod ljubavi navike ljubav često jaka, samo je prisustvo voljene osobe nešto što se podrazumeva, otprilike kao što se podrazumeva da dišete, pa vam sam čin disanja ne pruža neko posebno zadovoljstvo, ali vam nemogućnost da dišete i te kako smeta.

Izvor: Krstarica