Srbiji nedostaje ozbiljna serija o svojoj najpoznatijoj dinastiji. Filmski radnici veruju da bi ona koštala mnogo, ali da se pare moraju naći. "Rado bismo je prikazali na RTS-u", kaže Tijanić



HOĆEMO TV SERIJU O NEMANJIĆIMA! Dinastija koja je srednjevekovnoj Srbiji dala 11 vladara i najpoznatiju srpsku caricu mogla bi uskoro da se pojavi na ekranima TV prijemnika. Oko značaja ovakvog projekta saglasni su svi relevantni “igrači”, prostora i volje za rad ima, nedostaje samo – novac.

Televizijski program Srbije ogledalo je decenijskih podela i odnosa snaga struja u društvu. Gledali smo toliko serija o partizanima i svega nekoliko o četnicima, RTS je pre skoro 20 godina snimio seriju o dinastiji Obrenović, dok se programi o Karađorđevićima tek sporadično pojave, i to najčešće kao kratke dokumentarne forme. Stoga je jasno da jedina srpska vladarska porodica oko koje društvo ima skoro nepodeljen stav zaslužuje da njena priča bude visokobudžetno ekranizovana.

S druge strane, “tajna turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana”, kako je američki magazin “Tajm” nazvao turske sapunice, postale su nezaobilazni deo programa komercijalnih TV stanica. Toliko nezaobilazan da izgleda da domaća publika bolje poznaje istoriju osvajanja Sulejmana Veličanstvenog nego Stefana Nemanje, Svetog Save, kralja Milutina ili Dušana Silnog, čak iako istorijski podaci koje serija prikazuje često nisu tačni, o čemu je Telegraf već pisao.

Zanimljivo je da se, zbog diskutabilnog sadržaja serije “Sulejman Veličanstveni”, oglasio i sam premijer Turske, koji je nakon nekoliko “blokbaster serija”, koje su oduševile ovaj deo Evrope, tražio da se serija zabrani.

KAKO SMO ZAMISLILI SERIJU



Redakcija Telegrafa pokrenula je inicijativu da se životne priče i istorijski poduhvati članova najznačajnije srpske porodice ekranizuju i postanu dostupne najširoj mogućoj publici.

Osnova naše ideje je da svaka sezona pokriva život različitog monarha, s tim što bi se prva bavila periodom od smrti Časlava Klonimirovića do momenta rođenja Stefana Nemanje.

Smatramo da je od ogromne važnosti da događaji budu prikazani s “hirurškom” istorijskom preciznošću, ma koliko ona bolna ili mitorušilačka bila, onoliko koliko to dozvoljava dostupna građa, kao i da na pisanju scenarija budu angažovani eksperti iz svih relevantnih oblasti.

Našoj akciji za sada se odazvala stručna javnost, ali i Javni servis, na kome bi jednoj ovakvoj seriji i bilo mesto.

STRUČNJACI: ODLIČNA IDEJA, OD NACIONALNOG ZNAČAJA

Dramski pisac Siniša Kovačević kaže da je ideja našeg portala o ekranizaciji priče o Nemanjićima izvandredna, ali da ovaj projekat, koji bi koštao najmanje nekoliko stotina hiljada evra, mora tačno prikazati istorijske činjenice.

- To je zaista izvanredno, ali bi to bio jako skup projekat. Cena bi zavisila od mnogo faktora: broja epizoda, lokacije, načina snimanja. Jer, na primer, ako neku bitku snimate napolju, sa 200 statista i 150 konja, to košta mnogo više nego da neko od likova tu istu bitku prepriča – kaže Kovačević, i kao primer navodi snimanje serije “Sulejman Velučanstveni”.



Po njegovom mišljenju, autori ove serije mnogo su novca uložili su u kostime i enterijer, dok su sama istorijska događanja u drugom planu.

- Ako će da je rade, a da zanemare istoriju, onda bolje da ne počinju taj posao. Ako umetnička sloboda bude tolika da zanemare, na primer, građanski rat između Nemanje i njegove braće, onda neka u startu dignu ruke. U svakom slučaju, takav projekat bio bi od ogromnog značaja. Pokazao bi da nismo samonikli i da naša tradicija ne traje 200 godina, kako pokušavaju da nas ubede neke struje iz inostranstva, nego da imamo hiljadugodišnju tradiciju. Pokazao bi odakle je Beli anđeo i koliko je Kosovo zapravo naše. I pokazao bi da je Srbija danas tamo gde je bila u vreme Nemanjića – smatra istaknuti dramski pisac.

Filmski kritičar Milan Vlajčić saglasan je sa stavom Kovačevića.

- Ako se tog posla lati dobar autor, sve je dobro, a ako neko loš to uzme da radi, sve će propasti – prognozira Vlajčić.

SERIJI O NEMANJIĆIMA MESTO JE NA RTS-U



Direktor Javnog servisa Aleksandar Tijanić hvali ideju Telegrafa, ali dodaje da je ona finansijski kompleksna za izvođenje.

- To je odlična ideja. Mi sada radimo seriju o Karađorđevićima i kada je završimo, zašto ne bismo emitovali i program o dinastiji Nemanjić? Naravno, RTS to finansijski ne bi mogao sam, jer je to milionski projekat. Takvu seriju trebalo bi da finansiraju zajedno država, velike kompanije i RTS. Mi bismo svakako hteli da je prikazujemo – kaže Tijanić.

O značaju ovakvog projekta konsultovali smo i eminentnog filmskog kritičara Dimitrija Vojnova.

- Nemanjići su značajna tema i značajan deo srpske istorije, ali nisu jedini koji zaslužuju da se o njima snimi serija. Funkcija te serije bi pre svega trebalo da bude vezana za mogućnost da se gledaoci na dramski uzbudljiv i zanatski vredan način upoznaju sa istorijom svoje države i psihologijom ljudi koji su je vodili. Svako vreme nosi nova otkrića iz oblasti istorije i nove horizonte u mogućnostima rekonstrukcije i prikazivanja određene epohe. U principu, kod nas se ni na jednu istorijsku temu odavno nisu snimala naročito relevantna ostvarenja, tako da mi još čekamo pogled na prošlost iz vizure 21. veka – smatra Vojnov.



Alternativna karta Dušanovog carstva, koja se značajno razlikuje od one iz udžbenika

Iako nije hteo da licitira imenima glumaca koji bi adekvatno izneli uloge članova dinastije Nemanjić, Vojnov je rekao da pri ovom izboru treba voditi računa o “psihološkoj dimenziji glumačke rekonstrukcije epohe”.

- Ono što je važno jeste da se ekipa izabere dobro, pošto gledaoci kasnije poistovećuju istorijske ličnosti s glumcima koji su ih igrali. Tako je, recimo, danas Marko Nikolić svima slika Karađorđa, Aleksandar Berček Miloša Obrenovića, a Miki Manojlović Vuka Karadžića. Samim tim, treba povesti računa o toj psihološkoj dimenziji glumačke rekonstrukcije epohe – kaže ovaj kritičar.

On dodaje da kod serija s ovakvim nacionalnim značajem nije od presudne važnosti gde bi one bile emitovane, ali da je u situaciji kakva u Srbiji vlada na polju televizijie, Javni servis najbolje rešenje.

- Ako uzmemo u obzir svetsku praksu, naravno da Javni servisi prednjače u produkciji ozbiljnih istorijskih drama, a da su televizije koje se bore za gledanost sklonije tome da istoriji pristupaju na senzacionalistički način. Međutim, kada se neka televizija odluči da gledaoce privlači kvalitetom, onda nije važno koja je njena vlasnička struktura i kome polaže račune. Nažalost, ako imamo u vidu ozbiljan logistički zahvat kakav bi predstavljala ova serija i odsustvo dugoročne programske politike naših komercijalnih televizija, rekao bih da je Javni servis ipak bolje mesto za ovakav projekat – zaključuje Vojnov.

KO SU BILI NEMANJIĆI



Car Dušan u Dubrovniku, rad Marka Murata

Za one koji su bežali sa časova istorije, ukratko: Nemanjići su srednjevekovna dinastija koja je vladala Raškom između 12. i 14. veka. Dinastija je nazvana po Stefanu Nemanji, osnivaču dinastije koji je rodbinski povezan sa Vojislavljevićima, iz čijeg je roda i prvi srpski kralj Mihailo u Duklji, i Vukanovićima.

Oko 1166. godine u Raškoj se dogodila velika promena: tamošnji vladari Desa i Uroš nestaju sa scene, a četiri brata – Tihomir, Stracimir, Miroslav i Stefan, sinovi vlastelina Zavide –  preuzimaju vlast. Dinastiju najpre predvodi Tihomir, a teritorija Raške podeljena je između četiri brata.

Nakon građanskog rata Nemanje sa braćom, koji se okončao bitkom na Pantinu, budući Sveti Simeon Mirotočivi preuzima potpunu vlast u zemlji i utemeljuje dinastiju koja će Srbijom vladati sve do 1371. godine, prvo se pretvarajući u kraljevinu, a potom i u imperiju.

Nakon Nemanje, ređali su se Stefan Prvovenčani (krunisan za kralja 1217. godine), Radoslav, Vladislav, Uroš I Hrapavi, Dragutin, Milutin, Stefan Dečanski, Stefan Dušan Silni (krunisan za cara Srba, Bugara i Grka 1346. godine) i Uroš V Nejaki.

Za osvajački vrhunac tadašnje Srbije smatra se osvajanje tvrdog vizantijskog grada Sera, koji je car Dušan osvojio 25. septembra 1345. godine.

Nemanjina državna tvorevina smatra se političkim prethodnikom moderne Srbije.



Foto: Wikipedia/Ninam

(M. Stojanović – M. Božić / Slika: Paja Jovanović)

Izvor: Telegraf

ZDRAVKO ŠOTRA: Pozdravljam Telegrafovu inicijativu da se snimi serija o "Nemanjićima", mesto joj je na RTS-u!

- Naš narod ima bogatu istoriju, ali iz nje ne izvlači nikakve pouke jer je i ne poznaje. Bilo bi dobro početi s Nemanjićima, koji su imali državu kad nije postojalo više od deset procenata današnjih evropskih država - kaže istaknuti srpski reditelj



Istaknuti srpski filmski i televizijski reditelj Zdravko Šotra podržava inicijativu Telegrafa o snimanju TV serije o dinastiji Nemanjić i poručuje da je ovakvom projektu mesto na Javnom servisu Srbije.

Nakon teksta u kome smo anketirali predstavnike stručne javnosti, ali i direktora RTS-a Aleksandra Tijanića, o tome šta misle o jednoj ovakvoj inicijativi, o svemu smo porazgovarali i sa autorom nekih od najgledanijih TV serija.

Tintervju U čemu bi bio značaj ovakvog TV projekta?

- Čuo sam kako jedan političar na visokom položaju izjavljuje: “Nas ne zanima prošlost, zanima nas budućnost”. U ovim rečima nema državničke mudrosti. Prošlost, sadašnjost i budućnost su tesno povezani delovi našeg bitisanja. Da bi se jasnije gledalo u budućnost, mora se znati prošlost. Ne kaže se tek tako za istoriju da je učiteljica života. Naš narod ima bogatu istoriju, ali iz nje ne izvlači nikakve pouke jer je i ne poznaje. Mi smo, dakle, loši đaci učiteljice života, zato stalno ponavljamo iste greške. Pozdravljam svaku ideju koja donosi napredak u tom pravcu. A bilo bi dobro početi s Nemanjićima, koji su imali državu kad nije postojalo više od deset procenata današnjih evropskih država.

Tintervju Mislite li da potreba za ovakvim serijama raste ako uzmemo u obzir sve veći uticaj koji serije poreklom iz Turske imaju na srpsku publiku?

- Nama istoriju pripovedaju oni koji su nas vekovima držali u mraku i nabijali na kolac. Te serije su deo državne propagande Turske, koja bi da se vrati ovamo.

Tintervju Uzevši u obzir Vaše iskustvo sa snimanjem najgledanijih TV serija, koliko bi jedan ovakav projekat mogao da košta?

- Koliko serija i epizoda, na to bi mogao da odgovori samo scenarista koji je prikupio celokupnu građu o Nemanjićima. Serije iz epohe jesu skuplje, posebno ako ih rade ljudi bez iskustva i ako se mnogo njih ugrađuje.

Tintervju Možemo li da očekujemo da se Vi latite ovakvog projekta?

- To bi bio preveliki zadatak za moje godine.

Tintervju Već smo konstatovali ogroman nacionalni značaj koji bi ovakva serija imala. Da li bi bilo prikladnije da ga emituje Javni servis ili neka od komercijalnih TV stanica?

- To je isključivo u domenu Javnog servisa, on zato i postoji. Ali on polako propada jer je ostavljen bez sigurnog načina finansiranja. Pretplata se ubira bukvalno kao dobrovoljni prilog, pa ko da.

(M. Stojanović / Foto: Tanjug)

Izvor: Telegraf