Vuk Jeremić o inicijativi Srbije u Ujedinjenim nacijama
Velike sile ucenjuju UN da odbiju naš zahtev
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić nalazi se u Njujorku, gde Generalni komitet odlučuje o tačkama koje će se naći na dnevnom redu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 23. septembra. Jedna od tačaka o kojoj će se raspravljati je i inicijativa Srbije da se Međunarodni sud pravde izjasni o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova.
On kaže da će se odgovor znati odmah, posle glasanja 28 članica Komiteta. Dodaje, međutim, da je ishod glasanja neizvestan jer postoji otpor zemalja koje su priznale Kosovo. Nastavak teksta ▼
- To pitanje koje pokrećemo je stvar koju bi većina njih želela da ostavi iza sebe i da se to više ne pominje. Do sada su pritisci da odustanemo od inicijative bili izuzetno snažni, ali se brzo uvidelo da se to neće dogoditi. Pritisci su posle krenuli prema zemljama koje su članice Komiteta i drugim članicama UN da se našoj rezoluciji usprotive. Pošto je u Komitetu manje zemalja nego u Generalnoj skupštini (koju čine 192 zemlje), možemo očekivati da pritisak na do sada neopredeljene u Komitetu bude veliki.
Da li to znači da će se inicijativa saplesti već na prvom koraku i da se neće pojaviti na Generalnoj skupštini? - Znaćemo sve vrlo brzo. U ovom trenutku ima razloga za optimizam, ali ukoliko se danas suočimo sa čvrstim i agresivnim blokom moćnih zemalja, može da se desi da bude izuzetno nepredvidivo.
Ko i kako vrši pritisak? - Najveći kapacitet za to imaju najmoćnije zemlje koje su priznale Kosovo. Neću da ih imenujem, ali verujem da nije teško pogoditi koje su zemlje u pitanju.
Vi ste nedavno bili u Americi, razgovarali ste s državnom sekretarkom Kondolizom Rajs. Koliko ste uspeli da je ubedite da se SAD ne suprotstave inicijativi? - Glavni zadatak mog odlaska u Ameriku je bio da ih upoznam sa značajem rezolucije i obrazložnim naše uverenje da će njeno izglasavanje doprineti miru i stabilnosti u regionu.
Šta je odgovorila Rajsova? - Bila je to žustra razmena stavova. Početni stav na koji sam naišao bilo je izuzetno negativan. Na kraju sastanka je ostalo na tome da će SAD o tome razmisliti, uzevši u obzir našu argumentaciju.
Pod pretpostavkom da se rezolucija nađe na Generalnoj skupštini, kakve su vaše procene da je većina podrži? - Komitet će biti pravi test. Ako tu budemo uspešni, onda mogu da kažem da možemo da budemo još optimističniji za glasanje na plenumu. Jedini način da ne uspemo jeste da zemlje koje se protive ulože toliko energije u sprečavanje naše inicijative da svim zemljama sveta predstave to kao ultimativno pitanje. U tom slučaju će morati i da objasne zašto je od tolike važnosti da to pitanje ne bude prosleđeno sudu. I onda se, logički, otvara sumnja: zašto je neko toliko protiv, osim ako ima lošu savest i strah od toga šta će sud da kaže.
Istovremeno, kako čujemo, postoji i pritisak na naše susede, Crnu Goru i Makedoniju, da priznaju Kosovo. Zašto je to važno? - U poslednjih nekoliko nedelja pojačan je pritisak na neopredeljene zemlje da se izjasne pre Generalne skupštine. Pritisak je bio ogroman, graničio se sa ucenama, ali mislim da smo na to dobro reagovali. Nadam se će da naši susedi, i ne samo oni, imati dovoljno sluha da sačekaju bar do glasanja, pa onda da vidimo. U pitanju je teška zabluda da će broj zemalja u regionu koje priznaju Kosovo uticati na zemlje u ostatku sveta. Ako bi Crna Gora ili Makedonija priznale Kosovo uoči Generalne skupštine, to ne bi uticalo na druge zemlje.
U ponedeljak je iz Brisela još jednom stigla loša vest da privremeni sporazum nije odblokiran i da nema početka procesa ratifikacije SSP. Kako to tumačite? - Uslov za to je, svi znamo, završetak saradnje s Hagom. Mi smo se, nažalost, našli u situaciji da tu saradnju definiše jedna osoba, tužilac Bramerc. I sad od njegovih formulacija zavisi da li mi sarađujemo u potpunosti ili ne. To je tužna situacija, ali to je nasleđe prethodnog perioda. Davno je u EU doneta odluka da je glavni tužilac taj koji presuđuje da li postoji puna saradnja ili ne. Juče je to bila Karla del Ponte, danas je Serž Bramerc, sutra možda neko treći. Mislim da je apsolutno van pameti, posle hapšenja Karadžića, napraviti procenu da Srbija ne sarađuje, ali to, nažalost, nije na nama. Na kraju, to sve se svelo na jednu zemlju, koja se hvata za nijanse u formulacijama Bramerca, i koristi svoje pravo da Srbiju zaustavi.
Zašto Holandija ima takav stav? A da li je srpska diplomatija mogla da uradi više da ubedi Holanđane da popuste? - Nas 26 zemalja EU podržava. Ali, Holandija koristi svaki izgovor da nas zaustavi iz svojih unutrašnjepolitičkih razloga. Srpska diplomatija bila je ta koja slomila pritisak Holandije oko potpisivanja SSP u aprilu. Ovog puta, Holandija je, nažalost, ostala gluva za sve argumente. Mislim da je bilo više nego jasno svima da Srbija sarađuje s Hagom, a kada je Holandija rekla: „Mi ne verujemo da Srbija sarađuje“, i pored Karadžića, postalo je ogoljeno jasno da to Holandija ne radi iz principa, već zbog svoje domaće politike. Postalo je jasno da je to izgovor za zaustavljanje, ne Srbije, već šireg procesa evropskog proširenja, a pošto Srbija ima formalni uslov, Holandija ga je prosto iskoristila. To što mi prelazni sporazum nismo dobili, posledica je unutrašnjepolitičkog prepucavanja u holandskom parlamentu.
Ima i onih koji tvrde da bi najjednostavnije bilo locirati i isporučiti Ratka Mladića umesto što stalno očekujemo kako će neki potez biti ocenjen. - Kada budemo zavšili saradnju s Tribunalom, i onda će verovatno Holandija imati neke primedbe. Ali, njihova argumentacija tada neće biti održiva.
O povratku ambasadora posle Generalne skupštine Da li se uskoro može očekivati otopljavanje odnosa sa zemljama koje su priznale Kosovo a nisu članice Evropske unije, pre svega SAD? - Pre nekog vremena, delimično smo izmenili akcioni plan prema zemljama Evropske unije kako bismo pokazali koliko nam je stalo do evropskih integracija i tamo smo vratili ambasadore. To ni na koji način nije značilo da odustajemo od čvrstog stava prema Kosovu i Metohiji. Sagledavanja mogućnosti za nove izmene akcionog plana pre Generalne skupštine Ujedinjenih nacija neće biti.
Predlog Srbije na Generalnoj skupštini UN Sreda, 17. septembar 2008. 20:44
U predlog dnevnog reda Generalne skupštine UN uvršćen je predlog rezolucije Srbije da se zatraži mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
Portparol predsednika Generalne skupštine Enrike Jeves potvrdio je Tanjugu da je odluka doneta konsenzusom u Generalnom komitetu.
Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić je izjavio za RTS da ovo jeste diplomatska pobeda, ali i da je rano za trijumfalizam, jer predstoji još nekoliko stepenica u UN dok zahtev ne bude i zvanično prosleđen Međunarodnom sudu pravde.
Jeremić, koji je učestvovao na sednici Generalnog komiteta UN, rekao je da je predlog Srbije na kraju prihvaćen jednoglasno mada su dve, kako je rekao, "izuzetno uticajne zemlje" bile protiv srpske rezolucije.
Ministar je takođe ukazao da je bilo zemalja koje su snažno založile da se prihvati predlog rezolucije i to pre svega Španija, Egipat, Argentina kao i neke druge zemlje.
Predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je zadovoljstvo što su diplomatski napori Srbije urodili uspehom i što je predlog rezolucije stavljen u dnevni red.
Tadić je naglasio da taj uspeh nikako ne znači da je ceo posao obavljen jer "nas tek čeka glasanje na sednici Generalne skupštine UN" i naveo da je rezultat tog glasanja neizvestan: "Pred delegacijom Srbije je veliki posao i mi ćemo u Njujorku pokušati u direktnim razgovorima da ubedimo što veći broj članica UN da podrži rezoluciju Srbije."
Generalna skupština UN će na plenarnoj sednici razmatrati predlog dnevnog reda. Generalna skupština najčešće usvaja predloženi dnevni red, ali može i da ne prihvati preporuke Generalnog komiteta o pojedinim tačkama.
"Proglašenje nezavisnosti izazvalo je niz kontroverzi i podela unutar međunarodne zajednice i mišljenje Međunarodnog suda pravde, kao najvišeg sudskog organa UN, umnogome bi doprinelo smanjivanju tenzija", navodi se u pismu koje je Srbija uputila Generalnoj skupštini UN.
Hajde da nadjemo stvari u kojima svi mozemo da dobijemo. Hajde da ne nadjemo stvari, da se sporimo, gde neko moze da izgubi Mi se lako ujedinimo protiv nekoga, a nikako da se ujedinimo za sebe. Hajde da se ujedinimo za sebe, pa kada uradimo sve sto mozemo za sebe, onda cemo se deliti. I taj dan nece nikada doci, jer cemo uvek imati sta da uradimo za sebe..." Zoran Djindjic
Добар је Вук... А биће још бољи као премијер а тек као председник ДС-а
Predlog Srbije na dnevnom redu
17. septembar 2008. | 01:37 -> 19:36 | Izvor: B92, FoNet, Beta, Blic, Tanjug Beograd, Njujork, Priština -- U predlog dnevnog reda Generalne skupštine UN uvršćen je predlog Srbije da se raspravlja i o Kosovu.
Predloženom rezolucijom Srbije traži se mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Informaciju je Tanjugu potvrdio portparol predsednika Generalne skupštine, Enrike Jeves. Odluka je donetom konsenzusom u Generalnom komitetu, rekao je Jeves.
Srbija na ovogodišnjem zasedanju Generalne skupštine UN dolazi sa činjenicom da je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost, kao i da je tu nezavisnost priznalo 40-ak zemalja, među kojima su najznačajnije zemlje sveta.
Zato je Beograd pripremio rezoluciju po kojoj bi Međunarodni sud pravde trebalo da da svoje savetodavno mišljenje da li je potez Prištine o proglašenju nezavisnosti 17. februara bio u skladu sa međunarodnim pravom.
Glavna prepreka je na sledećoj stepenici - Generalnoj skupštini, gde uticajnim zemljama UN koje su priznale nezavisno Kosovo otvaranje tog pitanja pred Međunarodnim sudom pravde ne ide u prilog.
“To što traži Srbija je prosto jedno pitanje da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom. Tome nije lako da se politički suprotstavi, ali je isto tako i prilično nelagodno za te zemlje jer bi sud zaista mogao da dođe do zaključka da to nije u skladu sa međunarodnim pravom", objašnjava Varadi.
"Politički interesi su ovde u pitanju i radi se o zemljama koje imaju dosta krupne mogućnosti za lobiranje. Tu je, naravno, i situacija koja je iskrsla sa Južnom Osetijom i Abhazijom, nije lako proceniti u kom pravcu to ima uticaja, ali se meni čini da to može da pojača našu poziciju”, kaže Varadi.
Ako bi sve išlo kako treba za Srbiju i ocena se našla pred Međunarodnim sudom pravde, on nikakvom sudskom odlukom ne bi mogao da vrati Kosovo, ali bi došlo do značajnog preokreta u međunarodnom polažaju Srbije, kaže profesor Varadi.
“Međunarodni sud pravde može da kaže da je proglašenje nezavisnosti bilo suprotno međunarodnom pravu, da su, recimo, Norveška ili Belgija priznale Kosovo bez valjanih razloga, ali Kosovo nije deo ni Belgije ni Norveške; prema tome, sud ne može da obaveže neku zemlju da nam vrati Kosovo”, objašnjava Varadi.
“Ono što Međunarodni sud može da učini ako bi do njega došlo smisleno savetodavno mišljenje je da se stvori jedna začajno različita politička situacija jer ne bi samo Srbija i još nekoliko zemalja tvrdilo da je ta odluka suprotna međunarodnom pravu, nego to bi bila odluka najviše sudske instance sveta. Ako bi sud odbio ili dao savetodavno mišljenje koje Srbiji ne ide u prilog, tada bi nama preostalo vrlo malo koraka i teško bi Srbija bilo šta mogla da preduzme; možda eventualno tužbe koje ne bi imale drugačiji efekat od savetodavnog mišljenja”, kaže on.
Ministar Jeremić je u Njujorku priznao da je bilo pritisaka na Beograd da odustane od svoje incijative. Rasim Ljajić je najavio da će za predlog Beograda tražiti podršku muslimanskih zemalja okupljenih u Organizaciji islamske konferencije.
Profesor Varadi smatra da bi u slučaju da Srbija odustane od svog zahteva, zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova bile oslobođene jedne velike potencijalne nelagode.
“To su zemlje koje su ponosne na to da imaju tradiciju na strani međunarodnog prava, sve imaju dosta argumenata za taj stav, ali bi bile u nezgodnoj poziciji da najviša sudska instanca UN presudi ili da savetodavno mišljenje da nisu postupile u skladu sa međunarodnim pravom kada su tu nezavisnost prihvatile, ali im je isto tako teško da se suprotstave tome da se jedno takvo mišljenje traži. Za njih bi zato bilo daleko najkomotnije da Beograd povuče svoj zahtev”, kaže profesor Varadi.
Posle odluke Generalnog komiteta, Generalna skupština UN će u roku od nekoliko dana na plenarnoj sednici razmatrati predlog dnevnog reda.
Ona najčešće usvaja predloženi dnevni red, ali može i da ne prihvati preporuke Generalnog komiteta o pojedinim tačkama.
Srbiji u takovom razvoju situacije predstoji borba za pridobijanje što većeg broja članica UN da glasaju za to da Međunarodni sud pravde da mišljenje o nezavisnosti Kosova.
SAD prelomile protivljenje Britanije Tanjug NJUJORK - Sednica Generalnog komiteta UN na kojoj je jednoglasno prihvaćeno da inicijativa Srbije za traženje mišljenja Međunarodnog suda pravde o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova bude uvršćena u dnevni red Generalne skupštine, bila je dramatična i do poslednjeg trenutka nije se znalo kakav će ishod imati, saznaje Tanjug u diplomatskim izvorima u sedištu UN.
Za razliku od uobičajenih sednica Komiteta , kada se unapred zna ko će zauzeti kakav stav i dati ili uskratiti podršku za neku inicijativu, ovaj put se to nije znalo praktično sve do samog kraja sednice.
I pre rasprave o predlogu Srbije postojala je opasnost da ova inicijativa ne bude usvojena danas, jer je, kako su rekli izvori Tanjuga, malo nedostajalo da sednica bude prekinuta zbog verbalnog sukoba između predstavnika SAD i Rusije u hladnoratovskom stilu zbog predloga Ukrajine da se u dnevni red uvrsti rezolucija o komemoraciji stradalima od gladi 1928. godine u toj, tada, sovjetskoj republici.
Pred početak sednice, srpske diplomate našle su se u nezavidnoj situaciji, jer je nekoliko, uglavnom afričkih zemalja, od kojih je Srbija očekivala sigurnu podršku, na trenutak pokleklo pod pritiscima i odlučilo da uskrate svoj glas srpskoj inicijativi.
Nakon obraćanja ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, za reč su se javili predstavnici Sspanije, koji su bili bezrezervno za usvajanje srpske inicijative, i Velike Britanije, koji su bili najzagriženiji u svom protivljenju.
Na primedbu Srbije, odlučeno je da Sspanija otvori diskusiju, a da je Britanija završi.
Sspanija je očigledno usmerila tok diskusije. Posle nje ubedljiva većina od 28 država zastupljenih u Komitetu izrazila je podršku inicijativi Srbije, uključujući i neke koje su priznale jednostranu nezavisnost Kosova i Metohije, među kojima je Francuska čiji je predstavnik rekao da njegova zemlja "ne misli da je to prava stvar, ali će se povinovati".
Nakon izlaganja predstavnika Britanije, koji je bio čvrsto protiv usvajanja srpske inicijative, za reč se javio prestavnik SAD koji je ponovio stav svoje zemlje u vezi sa nezavisnošću Kosova, ali je, na čuđenje svih, dodao da se Vašington neće opirati ovoj inicijativi u Komitetu.
Pošto je Velika Britanija ostala usamnjena u svom protivljenju, Srbija je ponudila da se pruži prilika za stvaranje konsenzusa i Britanija je promenila mišljenje.Izvori Tanjuga ocenili su da je današnje primetno ublažavanje "američke oštrice" verovatno rezultat prošlonedeljnog susreta šefa srpske diplomatije sa američkom državnom sekeratarkom Kondolizom Rajs.
Rusija se nije uključila u današnju diskusiju s obzirom na to da je njen tok bio više nego povoljan po Srbiju, ali su predstavnici te države od početka bezrezervno podružali inicijativu Beograda.
Šef poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija Branko Ružić, izjavio je da odluka Generalnog komiteta da uvrsti inicijativu Srbije u dnevni red Generalne skupstine UN govori o pozitivnom pomaku. Činjenica da je prihvaćen zahtev Srbije da bude zatraženo mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosmeta govori o dobijenoj bici Srbije na planu očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje, rekao je Ružić Tanjugu. On je dodao da je sada najvažnije šta će se desiti na samoj sednici Generalne skupštine UN, ističući da očekuje principijelan stav svih članica UN i podršku srpskom zahtevu.
Tema: 
а тек као председник ДС-а 
