Tomas Mirou, predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj u Vladi Srbije
EBRD finansira Koridor 10 sa 150 miliona evra

Beograd - Sa čelnicima Evropske banke za obnovu i razvoj razgovarali smo o ulaganjima u saobraćajnu infrastrukturu, pre svega koridore 10 i 7. Dogovoreno je da već u narednoj godini radimo na obezbeđenju 150 miliona evra za istočni krak Koridora 10, odnosno autoput od Niša do Dimitrovgrada, kao i za poboljšanje železničkog dela tog koridora, koji je do sada bio zapostavljen. Razgovarali smo i o mogućnostima EBRD da učestvuje u izgradnji infrastrukture u opštinama, kao i problemima sa kojima se investitori suočavaju - izjavio je juče na konferenciji za novinare premijer Srbije Mirko Cvetković.
Tomas Mirou, novi predsednik EBRD naglasio je da postoji dobar razlog zbog koga je, od svih zemalja članica, izabrao da prvo poseti Srbiju.

- Srbija ima centralnu ulogu u regionu a procenili smo i da ova vlada želi da poboljša odnose sa Evropskom unijom. EBRD je spremna da pomogne u ostvarivanju ambicionznih ciljeva koje je postavila Vlada Srbije, a prioritet će biti u oblasti infrastrukture i energetike, gde ćemo podržati izgradnju hidro i termoelektrana, razvoj obnovljivih izvora i podizanju energetske efikasnosti. Takođe, spremni smo da pomognemo u privlačenju stranih investitora, bilo da dolaze na grinfild projekte ili kroz privatizaciju, kao da podržimo i srpske privrednike koji žele da investiraju u inostranstvu - naglasio je Mirou i najavio da će investicije te banke dostići nivo od 250 do 280 miliona evra godišnje. M. N. S.

Izvor: Danas

Raskid ugovora šteti Srbiji
Vlada neće prihvatiti predlog „Alpine – Por” da gradi deonicu Horgoš – Novi Sad. – Premijer Mirko Cvetković se nada sporazumu

Vlada Srbije neće prihvatiti predlog austrijskog konzorcijuma „Alpina – Por” za sporazumni raskid koncesionog ugovora o izgradnji autoputa Horgoš – Požega jer je on, kako je rečeno „Politici” u Nemanjinoj 11, rđav po Srbiju. Premijer Mirko Cvetković ipak je, kako prenosi B 92, izrazio očekivanje da će sporazum biti postignut i to vrlo brzo, ali nije isključio ni mogućnost raskida ugovora.

Koncesionar je tražio da bez tendera gradi deonicu autoputa od Horgoša do Novog Sada, ispostavivši račun prema kome bi, kako kaže naš izvor, vrednost radova na izgradnji 106 kilometara leve trake tog puta iznosila 220 miliona evra.

Stručni tim vlade Srbije procenio je, međutim, da je navedena suma neopravdano visoka, jer deonica od mađarske granice do vojvođanske prestonice ne bi trebalo da košta više od 150 miliona evra.

Moglo bi se zaključiti da se koncesionar rukovodio računicom srpskih ministara, koji su u prethodnih mesec dana izjavljivali da radovi koštaju između 150 i 200 miliona evra i da u budžetu ima neutrošenih 250 miliona evra od privatizacionih prihoda namenjenih za infrastrukturu, pa je u svoju procenu ukalkulisao srednji iznos. U vreme potpisivanja koncesionog ugovora računato je da će kilometar autoputa kroz Vojvodinu koštati 1,1 milion evra, a kroz Srbiju tri i po puta više.

Premijer Mirko Cvetković je nedavno, gostujući u „Politikinom“ Poslovnom klubu, rekao da je koncesionar tražio da mu bude ustupljeno pravo gradnje deonice Horgoš – Novi Sad, vraćena garancija od deset miliona evra i nadoknađeni troškovi koje je imao, ali je tokom pregovora od toga odustao.

Stručni savet je ocenio da ugovor o izvođenju radova sa „Alpinom i Porom” ne bi bio u skladu sa međunarodnim standardom FIDIC, koji se primenjuje za takve ugovore. Kada se pre nekoliko dana pojavila ta informacija, po kojoj bi austrijski konzorcijum neposrednom pogodbom mogao da dobije izgradnju autoputa Horgoš – Novi Sad, a da zauzvrat kao podizvođače angažuje tridesetak domaćih građevinskih firmi, ekonomisti su upozorili da se to kosi sa Zakonom o javnim nabavkama. Jer svaki posao te veličine mora da bude predmet javnog tendera.

U vladi nam je rečeno da će potpredsednik vlade Mlađan Dinkić pripremiti akcioni plan za pripremu i izgradnju deonice autoputa Novi Sad – Horgoš. Predlog je da se tih 106 kilometara podeli na šest do osam delova i da za izgradnju svakog dela bude raspisan poseban tender.

– Domaći građevinci ne mogu sami da grade celu traku, ali ako je podelimo na nekoliko deonica od po 20–30 kilometara, stvoriće se uslovi da i oni učestvuju. Samim tim pojačavamo konkurentnost i obaramo cenu – kaže „Politikin” sagovornik.

Na pitanje da li tenderi mogu da se raspisuju do kraja godine, s obzirom na to da je ugovor o koncesiji još na snazi (u aprilu je koncesionaru dat dodatni rok da do 31. decembra zatvori finansijsku konstrukciju), naš izvor iz vlade kaže da će se to još razmotriti.

Tim povodom premijer Cvetković juče je rekao da „vlada sigurno neće ući u netransparentnu situaciju i uraditi nešto što je u suprotnosti sa našim zakonima”. Premijer je precizirao da, ukoliko nema sporazumnog raskida, hipotetički postoje dve mogućnosti – da koncesionar ispuni svoju obavezu i druga, ukoliko on to ne učini, da Srbija sama završi taj projekat, uz raspisivanje međunarodnog tendera.
„Ugovor je na snazi, a ukoliko dođe do raskida mora se utvrditi pod kojim uslovima se raskida”, rekao je Cvetković i naveo da se nada da će biti postignut dogovor prihvatljiv za obe strane.

Podsetimo, pošto je koncesionar letos ispostavio devet zahteva za izmenu koncesionog ugovora, Vlada Srbije je predložila sporazumni razlaz, jer samo tako, kako je objašnjavano, srpska strana može da izbegne spor pred međunarodnim sudom. Budući da je rok za zatvaranje finansijske konstrukcije produžen do 31. decembra, u slučaju jednostranog raskida naša država bi izgubila garanciju od deset miliona evra, a mogla bi da dobije i privremenu meru zabrane, što znači da bi radovi bili odgođeni za narednih nekoliko godina.

Izvor: Politika