ma to je već gotova priča. nego hoće li oživeti tadićeva želja da svaki građanin srbije kad putuje u drugu državu, ide auto-putem do granice?

*danilobg  Ako si pokušao da pročitaš tekst možda si mogao da vidiš kako je to intervij g. Parivodića. Ne moja teorija.

ja neznam sta se to kod nas toliko raspada most koji je bio u stanu raspadanja na auto putu sad mozes da prodjes 200 do prosle god trava pored auto puta je bila visoka 2 metra sad je kose non stop granicni prelazi raskrceni sticicemo i do ciscenja naplatnih rampi!

ako je neka bankina ulubljena to moze da bude namerno nezamenjeno na mnogim auto putevima u evropi se namerno bankine nemenjaju odmah posle udesa da bi stojale kao opomena vozacima i tako preventivo deluje na brzu voznju!

a bezbednost i sloboda kao kod nas nema nigde pa turci spavaju na travi a u autu imaju 10000 evra i nikome se nije desilo da bude opljackan dali ste vi svesnida u italiji na benzinskim pumpama oko milana verone itd na auto putu su stakla blindirana i placas preko jedne rupice a ako ti nesto treba ti mu kazes i on ti recimo donese litar ulja i spusti i ti pokupis a naplatne rampe takodje blindirane pa licna bezbednost kao kod nas i u hrvatskoj sloveniji nema nigde ako je jedino cesima problem to sto ce ih neko zavrne za 1 evro onda smo definitivno mnogo napredovali!

pa u makedoniji nepostoji pumpa benziska gde moze da se plati karticom i koja lici na nesto vec samo neke pumpe koje lice na one nase propale pumpe koje su pravljeme 93 i koje su posle godinu dana propale e tako izgledaju njihove pumpe na koridoru 10 u grckoj prva pumpa ima masinu za master kard od pre hrista na kojoj naravno kartica ne prolazi i to bp dok kod nas mozes masterom da platis u babusnicu na jp pumpu!

a zeleznica i bus necu da se ponavljam ali dobro se zna ko se vozi vozom i busim kad se to promeni promenice se i situacija na z stanicama i bus stanicama uostalom u svim jakim evropskim zemljama busom se ne putuje samo lokal i region dok medjugradske linije busom ne postoje samim tim ni velike bus stanice ne postoje!

e sad da nije sve sjajno to pokazuje beograd infrastruktura u beogradu je uzas i neznam zasto neko stalno iz provincije se zali na bg ali ja koji sam iz provincije imam mnogo bolje puteve kod mene nego recimo u bgu to je jedia crna mrlja za ove 2-3 god jel jedino u bgu boljitak nisam video sve su guzve vece i sve je gore i gore kada se bude sredila gazela pancevacki i obilaznica kao i auto put koji celom duzinom prolazi kroz bg od bubanj potoka pa do aerodroma bice mnogo bolje ali jedino je to sto imam dazamerim sve ostalo napreduje kako treba jedino imam utisak da to stoji ali kako pricaju sredice i to tako da sve u svemu uopste ije lose!

Мркоњић: Пет милијарди евра за Коридор 10
Млађан Динкић ми је дао гаранције да ће средства на време бити обезбеђена – изјавио је за „Политику” министар за инфраструктуру. – Завршетак Коридора 10 је грађевински приоритет Србије и Влада Србије је у томе сложна

Србија ће током наредних пет година у Коридор 10 инвестирати пет милијарди евра. Тај новац ће бити усмерен за изградњу аутопута од Ниша до Бугарске и од Лесковца према граници с Македонијом, затим завршетак друге траке аутопута од Хоргоша до Новог Сада и модернизацију железнице на путањи Коридора 10, рекао је јуче за „Политику” Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру. 

Приликом обиласка радова на изградњи обилазнице око Београда, Мркоњић је за наш лист истакао да јеКоридор 10 саобраћајни приоритет Србије.

– Влада Србије је око тога сложна а потпредседник владе и министар за економију и регионални развој Млађан Динкић јуче ми је дао гаранције да ће пет милијарди евра на време бити обезбеђено – каже Милутин Мркоњић.

Радови на изградњи аутопута и модернизацији железнице, према његовим речима, биће поверени домаћим фирмама. Домаћи грађевинци ће на тај начин добити прилику да поново стану на ноге, после чега ће своје услуге и знање моћи да продају и ван граница наше земље.

Посебан подстицај за изградњу Коридора 10 представља и могућност да Србија ту саобраћајницу заврши пре него што Румунија и Бугарска отворе мост на Дунаву, између Видина и Калафата, преко којег пролази путања конкурентског Коридора 4. Да подсетимо, предвиђа се да би та саобраћајница, када буде отворен поменути мост, могла да преузме знатан део саобраћаја са Коридора 10. Међутим, према последњим информацијама, Румунија и Бугарска су отварање моста са 2010. одложиле за 2011. годину, што значи да Србија има реалне шансе да до тада заврши Коридор 10.

– Што се тиче железнице, приоритет је завршетак Прокопа јер ће кроз ту станицу пролазити целокупан путнички саобраћај на железничком делу Коридора 10. Осим тога, завршетак Прокопа повлачи исељење постојеће београдске железничке станице, изсавског амфитеатра, и ослобађање 86 хектара најатрактивнијег грађевинског земљишта. Инвестиције у савски амфитеатар могу досећи 20 милијарди евра и ја ћу због тога предложити влади да држава инвестира сто милиона евра, колико недостаје за завршетак железничке инфраструктуре у Прокопу – објашњава Милутин Мркоњић.

Министарство за инфраструктуру недавно је започело израду студије о потенцијалима речног саобраћаја, конкретно на Дунаву, који има статус европског саобраћајног Коридора 7. Јер, Србија би са оживљавањем водног саобраћаја (најјефтинији вид транспорта) потврдила свој геостратешки положај, као центар региона, Балкана и овог дела Европе. Такав географски положај има само мали број земаља.

– Београд је саобраћајни центар Србије јер се у њему укрштају друмски и железнички саобраћај на Коридору 10 са водним – речним транспортним токовима на Коридору 7. Београд, међутим, не може да живи без остатка Србије, тако да ће и остали делови земље морати да знатно брже инфраструктурно напредују. Ту се надовезује и изградња аутопута „Јужни Јадран”, према Црној Гори, који ће Србија градити из својих средстава – истиче министар за инфраструктуру.   

Иначе, како сада ствари стоје, концесиони уговор за изградњу аутопута Хоргош–Пожега највероватније ће бити раскинут. Преговори су још у току а разматра се могућност да изградња друге траке аутопута од Хоргоша до Новог Сада буде поверена „Алпини”. У том случају, радове ће изводити наши грађевинци.

Izvor: Politika

Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu obišao radove na deonici od Orlovače do Ostružnice
Deo obilaznice oko Beograda biće završen do 1. oktobra

Beograd - Deo obilaznice oko Beograda, od petlje kod groblja Orlovača do Ostružnice, biće završen pre roka, odnosno do 1. oktobra - izjavio je juče ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić prilikom obilaska radova na obilaznici i najavio da će svakog petka posećivati to gradilište.
Generalni direktor javnog preduzeća Putevi Srbije Zoran Drobnjak rekao je da radovi na delu obilaznice od Orlovače do Ostružnice teku po planu, ali da nedostaje 30 miliona evra za završetak. "Preduzećima Planum i Mostogradnja dugujemo oko 330 miliona dinara iz Nacionalnog investicionog plana, ali i taj problem će biti rešen kada se u ponedeljak sa godišnjeg odmora vrati ministarka za NIP Verica Kalanović, koja treba da parafira isplatu - rekao je Drobnjak.
Direktor preduzeća Planum Ratomir Todorović procenio je da će deonica od Orlovače do Ostružnice biti puštena u saobraćaj 15. oktobra i da je realno da taj cilj bude ostvaren ukoliko bude obezbeđeno finansiranje.
- Izvođači su na terenu i radi se punom parom, a kašnjenja sa isplatom zarada premošćavamo bankarskim kreditima. Problem je što su u ovoj fazi potrebna velika sredstva jer je reč o skupim radovima u kojima je veliko učešće materijala - rekao je Todorović i podsetio da je radnicima isplaćena zarada za jun i da svakog meseca redovno dobijaju novac.
Direktor Mostogradnje za sektor Beograda Jovan Jović podsetio je da radnici tog preduzeća novac dobijaju na svakih 15 dana i naglasio da će Mostogradnja nastojati da ispoštuje rok za završetak dela obilaznice. Direktor Puteva Srbije Zoran Drobnjak dodao je na izlaganje predstavnika izvođača radova da to javno preduzeće vodi računa o isplati dohodaka radnika svih preduzeća koja rade na izgradnji i da će svi dobiti plate, a da Putevi Srbije garantuju da će preduzeća koja su uzela kredite za isplatu plata te kredite i otplatiti.
Deonica od Orlovače do Ostružnice duga je 7,7 kilometara i na njoj su predviđena četiri mosta, od kojih je najveći tzv. most 10 (dužine 422 metra), kao i dva tunela u ukupnoj dužini od oko kilometar. Dva mosta biće završena do kraja avgusta, a ostali do kraja septembra. Na mostu 10 radi se i u noćnoj smeni i razmišlja se o uvođenju dodatnih noćnih smena na određenim radnim mestima. I. Radak


Izvor: Danas

     ... pa zar predizborna poruka nije bila - Ne zelimo povratak u devedeste!     

U novembru kroz Šargan

Za sanaciju tunela „Šargan“ prema BiH i radove na obilaznici oko Užica u dužini od 4,8 kilometara obezbeđen je novac iz Nacionalnog investicionog plana (2,2 milijarde dinara), a rokovi izgradnje biće ispoštovani.
Ovo je obećao Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, koji je juče obišao gradilište.

Trenutno su u toku radovi na izgradnji nasipa petlje „surduk“, koja će biti deo te obilaznice a izvođač radova je preduzeće „Putevi Užice“.
Pored ove petlje, predviđena je izgradnja još jedne, kao i gradnja mosta preko reke Đetinje. Cilj gradnje ove obilaznice je da se tranzit teretnog saobraćaja, koji prolazi i opterećuje grad Užice, izmesti iz centra grada.
Ministar je obišao i radove na tunelu „Šargan“, čija se sanacija i konačno puštanje u saobraćaj očekuje 20. oktobra. Ovaj tunel se rekonstruiše još od 2006. godine i nalazi se na deonici puta ka BiH u blizini „šarganske osmice“. Do sada su radovi završeni na oko 570 metara dužine, preostalo je još nešto manje od 200 metara. Vrednost ove investicije je 1,05 milijardi dinara i potrebno je obezbediti još 153 miliona dinara za završetak radova.
Nakon obilaska obilaznice i „Šargana“, održan je i sastanak sa predstavnicima opština Zlatiborskog okruga. Oni su tom prilikom izložili infrastrukturne probleme u svojoj opštini i upućeni su da svoje zvanične predloge dostave preduzeću „Putevi Užice“, a zatim i Javnom preduzeću „Putevi Srbije“.

Prioriteti
Milutin Mrkonjić je izjavio da je jedan od prioriteta Vlade Srbije gradnja autoputa Beograd - južni Jadran i da će se situacija sa koncesionarom puta Horgoš-Požega raščistiti do 1. septembra.
Mrkonjić je podsetio da je „prioritet svih prioriteta koridor 10“, o čemu je odluku doneo i Nacionalni savet za infrastrukturu, sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem na čelu.
Koncesionar „Alpina-Por“, inače, priprema svoj predlog o načinu raskida koncesije o izgradnji deonice puta Horgoš-Požega, koji bi do 23. avgusta trebalo da stigne u Vladu Srbije, izjavio je Mrkonjić. On je rekao novinarima da se, za sada, sa koncesionarom još pregovara. „Dajem vam reč da ćemo 1. septembra to sve raščistiti i videti šta ćemo uraditi dalje“, precizirao je on.

Izvor: Blic

Kad se pomenu zeleznica, to jedino u Srbiji ima smisla za teretni saobracaj i eventualno tranzit ka Grckoj, jer praviti neku brzu zeleznicu u Srbiji... bolje je za te pare napraviti dobre puteve i male aerodrome. Npr. u Tajvanu imate avionske karte za relativno kratke relacije do tajvanskih okolnih ostrva po ceni 15-20e. Sto bi bacali pare na zeleznicu kad je ta varijanta jeftinija.

Drugo, nismo mi toliko brojan narod, niti imamo toliko velike gradove da se isplati graditi neke brze pruge, te takve price i ideje dolaze jedino od polupismenih politicara (jos ako su magistrirali bas na toj tematici...). Jer, ne mozemo mi da se poredimo sa zemljama i nacijama koje imaju po 50 i vise miliona stavnovnika, i gde ima dovoljno putnika koji mogu da plate ekonomsku cenu prevoza takvom zeleznicom.
Uzmimo npr. MAGLEV, u Japanu je planirana izgradnja 290km duge pruge koja ce kostati 45 milijardi dolara: http://www.autobloggreen.com/2007/12/31/japanese-rail-company-to-build-45billion-maglev-train/
Mi niti imamo te pare, niti cemo ih ikada imati, a i kad bi imali taj novac pruga se ne bi isplatila jer ne bi bilo dovoljno putnika da plate cenu prevoza takvim vozom - sto neko rece, oni koji mogu to da priuste radije ce sesti u svoj Audi ili mecku...


Sto se tice puteva, slicna prica kao za pruge, s tim sto nije losa situacija samo kod nas. U USA se zadnjih godina sva insfrastruktura rasprodaje kako bi gradske vlasti sto vise stavile u svoje dzepove. Po net-u cete naci kako je ista grupa firmi koja je trebalo da gradi autoput Horgos-Pozega, u USA dobila koncesije na neke deonice vec izgradjenih autoputeva - jednostavno gradske vlasti ne mogu vise da finansiraju odrzavanje ili im hitno treba veliki novac, a sta ce sutra neka misle njihova deca.
Putevi bi u Srbiji dosta duze trajali kad bi se koristio kvalitetniji asfalt i kad bi se bolje radila podloga. Ovako, sve firme su privatizovane, i sad se narodni novac preko tih firmi ide u privatne dzepove politicara, a zauzvrat dobijamo kilometre puta na kojima se rupe pojave nakon par meseci!

Može li Srbija pozajmicama na međunarodnom finansijskom tržištu da obezbedi novac za Koridor 10
Loš tajming za zaduživanje

Za završetak Koridora 10 potrebno su dve milijarde evra. Plan Vlade Srbije je da taj novac obezbedi iz privatizacionih prihoda, zaduživanjem u inostranstvu kod međunarodnih finansijskih institucija i, ukoliko bude neophodno, emitovanjem državnih obveznica. Međutim, postavlja se pitanje da li je Srbija spremna da uđe u novo zaduživanje. Ekonomisti procenjuju da se neophodna sredstva mogu obezbediti pozajmicama od inostranih kreditora, ali naglašavaju da trenutak za zaduživanje nije najpovoljniji. Situacija na međunarodnom finansijskom tržištu pokazuje da bi bilo bolje da je Vlada Srbije pre nekoliko godina pozajmila novac za završetak putne infrastrukture umesto što je to vreme potrošila na razmišljanje pod kojim uslovima posao, koji je na kraju propao, ponuditi koncesionaru. Činjenica je da su u ovom trenutku kamate na pozajmice visoke i da će, po svemu sudeći, nastaviti da rastu, a i slab kreditni rejting Srbije (BB-) nikako ne ide u prilog nameri Vlade. Uz to, ukoliko NIS bude prodat za samo 400 miliona evra, teško je očekivati da će privatizacioni prihodi puno pomoći.

Skupi krediti
- Lošiji kreditni rejting donosi višu kamatu pri zaduživanju, a drugi faktor koji ozbiljno treba da se uzme u razmatranje jesu kamatne stope na svetskom tržištu. Situacija na međunarodnom finansijskom tržištu nije nam nimalo naklonjena. Treba podsetiti da je u prethodnih petnaestak dana zabeležen pad cene nafte i jačanje dolara. Ukoliko cena barela padne ispod 100 dolara, a dolar ojača za 10 do 15 odsto, svetski investitori ponovo će se okrenuti ostvarivanju zarade na račun jačanja dolara, a to znači manje novca za nas. Ilustracije radi, 2004. i 2005. godine kamatne stope na svetskom tržištu bile su rekordno niske, a u narednih godinu do godinu i po dana sigurno je da će ići uzlaznom putanjom - naglašava Miroslav Zdravković, saradnik Ekonomskog instituta, i dodaje da bi, usled daljeg pada kreditnog rejtinga, naša zemlja morala da ponudi i više kamatne stope pri emitovanju obveznica.

Miroslav Zdravković, saradnik Ekonomskog instituta, kaže za Danas da treba podržati ideju o završetku Koridora 10 jer to podiže konkurentnost zemlje i preduzeća koja se nalaze duž trase autoputa, ali naglašava da će pozicija države za zaduživanje biti ozbiljno uzdrmana zbog najavljene korekcije penzija. Postavlja se pitanje da li će i koliko taj potez, za tri do četiri meseca, dodatno pogoršati kreditni rejting s obzirom na to da se ulazi u finansiranje velikog fiskalnog deficita. On smatra da bismo od međunarodnih institucija mogli da pozajmimo novac potreban za završetak Koridora, ali ne isključuje ni mogućnost uzimanja međudržavnog kredita od, recimo, Rusije.
Vladimir Vučković, profesor na Megatrend univerzitetu, slaže se da treba završiti puteve i dodaje da postoji prostor za zaduživanje države na domaćem i međunarodnom tržištu, ali izražava rezervu kad je reč o uslovima zaduživanja.

- Ne znam da li bi novi krediti bili dobro rešenje jer bi to povećalo dug zemlje odnosno budžetske izdatke za otplatu rata. To dalje znači da bi budžetski prihodi, odnosno porezi, morali da se povećaju kao i da se manje troši na drugim mestima. Još jedan efekat bilo bi povećanje kamatnih stopa na tržištu jer bi država, u slučaju da odluči da novac prikupi na domaćem tržištu emitovanjem obveznica, morala da ponudi kamatnu stopu višu od stope inflacije odnosno od 15 i više odsto kako bi motivisala potencijalne investitore da ulažu u državne obveznice. Na taj način se prave velike obaveze u budućnosti i to nije dobro - kaže Vučković za Danas.
Naš sagovornik, takođe, ističe da kreditni rejting direktno utiče na kamatnu stopu koju bi država morala da plaća pri zaduživanju, pa pošto rejting Srbije nije sjajan, to znači da država neće moći na međunarodnom tržištu da dobije izuzetno povoljne kredite.

- Ono što mene plaši u toj priči jeste stvaranje velikih obaveza za budžet, koji je i sada, uprkos prilivu privatizacionih prihoda, prenapregnut. Bilo je povoljnije zadužiti se pre par godina kada su kamatne stope bile niže. Sada je situacija drugačija, centralne banke dižu referentne kamatne stope, pa rastu i sve druge kamate. Za Srbiju bi bilo prihvatljivije da izgradnja puta bude poverena koncesionaru odnosno kroz neki vid direktne strane investicije kako bismo izbegli zaduživanje i manje opteretili buduće generacije, koje bi morale da vraćaju dug - ističe Vučković.
Predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke u Srbiji Goran Pitić kaže za Danas da je zaduživanje radi završetka Koridora 10 sada bolji izbor imajući u vidu da bi trebalo dosta vremena da se dođe do novog potencijalnog koncesionara, što bi bio najveći trošak.

- Naš kreditni rejting je u suštini mnogo bolji nego što se trenutno izražava imajući u vidu stepen dostignutih reformi, mada nas zbog političkog rizika, koji se odražava na ekonomski rizik, kreditori ne gledaju blagonaklono. Bilo bi dobro kada bi kreditori, posebno međunarodne finansijske institucije, bili fleksibilniji prema Srbiji što bi, s poboljšanjem kreditnog rejtinga, moglo da rezultira snižavanjem kamatnih stopa. Podržavam ideju Vlade da se na ovaj način, u najkraćem roku, obezbede sredstva za finansiranje infrastrukture, posebno imajući u vidu da naš spoljni dug još uvek nije zabrinjavajuće visok da bi nas novo zaduživanje ugrozilo. Ako naša fiskalna kasa ne bude rasipnička, mislim da ova vrsta zaduživanja na duži rok ne bi trebalo da predstavlja ozbiljniji problem za Srbiju - ističe Pitić i dodaje da je kriza na svetskom tržištu uticala i na međunarodne finansijske institucije, ali da suma od nekoliko milijardi evra za njih ne predstavlja problem.

Izvor: Danas

Naša država se ponaša prilično ne racionalno, ne tvrdim da sam sto posto u pravu, i nije sve tako jednostavno i crno-belo, ali mislim da je preteran naglasak na ulaganje u putnu infrastrukturu danas ravan izdaji.

Osnovna je i jednostavna činjenica da ulaganje u ifrastrukturu povećava javnu potrošnju.
Dok je nivo domaće proizvodnje nizak sva ta nagomilana potrošnja povećaće tražnju za robom uglavnom poreklom iz uvoza. Odakle sredstva za takva ulaganja? Iz kredita i iz privatizacije još ovo malo crkavice što nam je ostalo u naseđu.

U uslovima niskih carina, nepovoljnog kursa dinara, niske produktivnosti i zanemarljivih ulaganja u domaću proizvodnju potrošači koji će kratkoročno zaraditi neka sredstva usled izgradnje infrastrukture (povećane zaposlenosti) dugoročno gube.

Ulaganje u puteve, mostove, železnicu nije likvidno, što znači da povraćaj novca od takvih ulaganja ima dugoročni karakter.

I šta kada sve prodamo, kada krediti dospeju za naplatu, tu će za nekoliko godina biti i kraj mandata ove Vlade? Oni će se verujem na vreme obezbediti, nisu budale da ne znaju šta rade. A narod, posebno onaj deo populacije koji ih podržava, šta će sa njima naivnima biti?

Određeno ulaganje u infrastrukturu je neophodno, ali usled veoma ograničenih sredstava samo prioritetno. Umesto subvencionisanih stambenih kredita, trebalo bi sredstva uložiti u proizvodnji, koja bi na kratak rok povratila uložena sredstva i zamenila i po ceni i po kvalitetu određenu robu koja se danas uvozi. Iz nacionalnog investicionog plana trebalo bi podizati pogone koji bi se kasnije privatizovali i iz takvog srednjoročnog povraćaja ponovo omogućio novi ciklus ulaganja u domaću proizvodnju… Povećati carine za robu iz uvoza koja je po određenim kriterijumima konkurentna već postojećim proizvodima u Srbiji…

Nije nepozanto u teoriji ratovanja da je dobra putna infrastruktura neophodan uslov za armiju koja nastupa ka neprijateljskoj teritoriji. U okupranim zemljama takođe možemo primetiti da su najveća ulaganja okupacionih vlasti uglavnom skoncentrisana u putnu infrastrukturu. Važno je to zbog mogućnosti lakšeg snadbevanja, brže i lakše mobilnosti trupa…

Još su Rimljani gradili puteve i mostove kroz teritorije na kojima su imali svoje trupe,
Turci su imali svoje ćuprije ne zbog naroda već zbog svojih vojnih i trgovačkih potreba. Mi pošto smo na raskrsnici puteva moramo da budemo vlasnici našeg dela ili će nas zbog pezaduženosti neko već odvesti u  večni stečaj.