Srbija na drugom mestu u svetu po broju obolelih od srčanih bolesti

Infarkt i šlog pogađaju i mlade

Oko 60 odsto naše populacije umire od kardiovaskularnih bolesti, dok je u Vojvodini taj procenat i veći, pa naši stručnjaci kažu da tamo vlada prava "epidemija srčanih bolesti"

BEOGRAD - Poznato je da su u Srbiji bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzroci smrti naše populacije. Gotovo polovina muškaraca i više od 60 odsto žena umire od kardiovaskularnih bolesti, a u nekim delovima Vojvodine ovaj procenat je oko 80 odsto. Zato se slobodno može reći da u našoj severnoj pokrajini vlada epidemija srčanih bolesti. Po broju pacijenata koji umiru od srčanih oboljenja na drugom smo mestu u svetu, odmah posle Rusije.

Pritom, imajući u vidu da skoro polovina odraslog stanovništva puši, da je pod stresom oko 40 odsto populacije, da je gojazno bar 44 odsto naših ljudi i da problem visokog krvnog pritiska ima bar petina populacije, što su sve faktori rizika, narednih godina očekuje nas prava poplava srčanih bolesti i to sve više među mladima.
      

Faktori rizika

- pušenje
- gojaznost
- visok krvni pritisak
- i holesterol
- fizička neaktivnost
- stres
- alkohol
      
   
   

Iako su zemlje u tranziciji kada govorimo o ovim bolestima najugroženije, ni u ostalom delu svetu nije sjajnije stanje. Skoro 30 odsto od ukupnog svetskog mortaliteta pripisuje se ovim bolestima, što znači da oko 17 miliona ljudi svake godine umre od srca i krvnih sudova. Od toga je 80 odsto slučajeva iz zemalja u razvoju i nisko razvijenih zemalja. Pritom, srčani i moždani udar doživi oko 32 miliona ljudi godišnje, od kojih 13 miliona slučajeva ima fatalan ishod.

- U Srbiji, bez Kosova i Metohije, od ove grupe bolesti umre oko 58.000 ljudi. Imajući u vidu koji su faktori rizika - pušenje, gojaznost, fizička neaktivnost i stres, visok krvni pritisak, holesterol i nepravilna ishrana, prevencijom bi ovaj broj mogao da se smanji bar za 50 odsto. Ovogodišnja tema Svetskog dana srca, koji se obeležava danas, upravo je prevencija pušenja, prekomerne telesne težine i fizičke neaktivnosti. Smatra se da povećana telesna težina od dečjeg uzrasta povećava rizik za pojavu infarkta i šloga pre 65. godine života za tri do pet puta - upozorio je i ministar zdravlja Tomica Milosavljević.

Inače, problem gojaznosti je sve češći problem žena i smatra se da je u svetu više gojaznih nego mršavih žena. Kada je reč o našoj populaciji, "prekomerno uhranjen" je svaki drugi stanovnik Srbije. Kada se uz to ima u vidu da je sve više mladih, a pogotovu dece, gojazno, kao i da mladi puše i uzimaju alkohol već u osnovnoj školi (a pušenje je uzrok četiri od pet infarkta) nije ni čudo što infarkt i šlog doživljavaju sve mlađi ljudi. Iako kod nas nema precizne statistike o tome koliko se to često dešava mladima, pretpostavlja se da infarkt miokarda u deset odsto slučajeva pogađa četrdesetogodišnjake. Otežavajuća okolnost je što se mlađim pacijentima infarkt i šlog dešavaju bez najave, dok stari ipak imaju neke ranije znake, upozorenja, bolove u grudima i slično.

Infarkt miokarda se može uspešno lečiti kateterizacijom srca, ali problem je što se na ovu proceduru u Srbiji čeka najmanje dva meseca, ali i do šest meseci u Institutu za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije, u Institutu "Dedinje" i do godinu dana, a u Institutu za kardiovaskularne bolesti "Sremska Kamenica" i do 20 meseci. Na kateterizaciju srca, prema informacija iz Kliničkog centra Srbije, trenutno čeka najmanje 1.300 ljudi, a na ugradnju pejsmejkera oko 130 ljudi.

S obzirom da je situacija ovakva, jedino što nam preostaje jeste da pomognemo sebi tako što ćemo ostaviti pušenje, alkohol, biti fizički aktivniji i pravilno se hraniti, pa na taj način izbeći oboljenja srca.




Izvor: Glas Javnosti \ D. Stanimirović

Važna je pravilna ishrana

- Nastanak kardiovaskularnih bolesti se podstiče malim unosom dijetnih vlakana (30 do 40 grama), velikim unosom soli, konzumiranjem više od 30 mililitara alkohola dnevno, kao i malim unosom ugljenih hidrata i velikim unosom šećera. To znači da ishrana bogata mastima, holesterolom, solju, sa mnogo masnih vrsta mesa, prerađevina od mesa, punomasnih mleka i mlečnih proizvoda, kao i sa mnogo slatkiša, predstavlja veliki rizik za nastanak srčanih oboljenja.

Potrebno je pravilno se hraniti i uzimati namirnice na bazi žitarica od celog zrna (crni hleb, integralni pirinač i druge žitarice), dosta voća i povrća, uz umeren unos mleka i mlečnih proizvoda sa manjim sadržajem masnoća, kao i posno meso (riba, piletina) pripremljeno kuvanjem ili pečenjem na roštilju, u suvom tiganju, bez ulja ili masti. Iz ishrane treba izbaciti sosove, umake, prelive, kečap i majonez, kao i smanjiti slatkiše - savetuje dr Jelena Gudelj iz Centra za hranu i ishranu Instituta za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".



Izvor: Glas Javnosti