Indirektne uvrede

Ivana Milaković 30.03.2008.

Nikada nije prijatno ako vas neko uvredi, naročito ne ako to učini osoba do koje vam je stalo. Ono što je nekad posebno problematično jeste kada vas neko konstantno vređa, ali samo indirektno, pa niste sigurni šta bi trebalo da učinite.

Konkretan primer? Imate 30 godina, neudati ste, a imate i inače veoma dragu prijateljicu koja stalno priča negativne stvari o ženama vaših godina koje još uvek nisu u braku i nemaju decu. Nikada vas nije direktno optužila ni za šta, samo konstantno priča stvari tipa: "Ne razumem kako neko može da ima 30 godina a da još uvek nema muža ni decu", "Mora da sa ženom nešto nije u redu ako se ni nakon 25. nije udala, inače bi je neko do tada uzeo", i tome slično. Kao da konstantno zaboravlja da ste i vi takva žena. Uvređeni ste, a ne znate šta da joj kažete.

Za početak, uzmite u obzir da je sasvim moguće da ona vas uopšte ne uzima u obzir kada priča takve stvari. Ona govori generalno uzev; moguće je da je vaspitana da tako posmatra stvari, ali vi za nju niste neudata 30-godišnjakinja, vi ste za nju njena najdraža drugarica koju zna još od osnovne škole. Da joj skrenete pažnju, onda kad izgovori nešto negativno o ženama među koje i vi spadate, da ste i vi takvi, sasvim je moguće da bi vas zbunjeno pogledala i rekla vam da ste vi drugo.

Šta učiniti ako ne želite da slušate negativne komentare o neudatim 30-godišnjakinjama? Sledeći put kada ih vaša prijateljica pomene, bez ikakve ljutnje joj recite nešto kao: "Hej, zaboravila si da sam i ja takva?". Verovatno će joj biti neprijatno, i ubuduće će više paziti šta priča, mada se može desiti da joj se ponekad omakne nelep komentar. Nije joj neprijatno, uopšte? Onda je vrlo verovatno da nije zaboravila da ste i vi neudata 30-godišnjakinja i da te uvrede nisu bile slučajne. Tada je izbor na vama - možete jednostavno ignorisati takve njene komentare, ili se distancirati od nje (kada vas upita zašto, iskreno joj odgovorite), a možete i da ih ublažite humorom na sopstveni račun.

Ono čega je dobro setiti se jeste da vas niko ne može vređati, ni direktno ni indirektno, ako vi to ne dopustite. Sopstvenim ponašanjem učimo druge kako da nas tretiraju - ako pokažemo da dopuštamo uvrede, istovremeno pokazujemo da očekujemo da budemo vređani i da smatramo da to zaslužujemo. Ovo ne znači da se treba svađati oko svega, naročito ne ako ta osoba nije ni svesna da nas vređa, ali ako nismo voljni da trpimo uvrede, ne treba ni da ih dopuštamo.

Izvor: Krstarica