Indijsko-pakistanski rat 1947.
Indijsko-pakistanski ratovi

Linija prekida vatre
Vreme:   21. oktobar1947. - 31. decembar 1948.
Lokacija:   Kašmir
Uzrok rata:   Pakistan je podržao plemena u invaziji na Džamu i Kašmir
Rezultat:   Nerešen
Promene u teritoriji:   Indija je zauzela 101.387 km² Kašmira, a Pakistan je zauzeo 85.793 km²

Sukobljene strane
Indija    Pakistan
Zapovednici
K.M.Kariapa,
S.M.Šrinageš,
K.S.Timaja,
Kalvant Sing   gen. Akbar Kan
Gubici
1.104 mrtvih,
3.152 ranjenih   1.500 do 5.000 mrtvih

Indijsko-pakistanski rat 1947. ( poznat je i pod nazivom Prvi kašmirski rat ) je rat koji se vodio između Indije i Pakistana za region Kašmira. To je prvi od četiri rata, koji su se vodili između Indije i Pakistana.

Uzrok

Džamu i Kašmir je bila jedna od prinčevskih država Indije, koja je priznala britanski suverenitet, a imala je veliki stepen autonomije. Pre povlačenja Britanaca iz Indije 1947. Kašmir je bio pod pritiskom i Indije i Pakistana da postane njihov deo. Maharadža Kašmira Hari Sing je želeo nezavisnost Kašmira i nastojao je da odgodi rešenje. Međutim u vreme britanskog povlačenja dolazi do napada združenih propakistanskih plememenskih snaga iz Severozapadnih graničnih područja Pakistana, i regularne pakistanske vojske. Zbog invazije maharadža se odlučuje da preda Kašmir Indiji i tako je započeo rat. Pakistan je tvrdio da pošto su muslimani većina stanovništva Kašmira, prinčevska država Kašmir je trebala pripasti Pakistanu. Indijsko polaganje prava na Kašmir dolazi od toga da je maharadža predao Kašmir Indiji, kao što se desilo i sa drugim prinčevskim državama. Osim toga 48% stanovništva Kašmira su bili siki, budisti i hindusi.

Rat

AZK( Azad Kašmirske ) snage su bile lokalne plemenske snage, koje je podržavao Pakistan. Njihova prednost je bila u sledećem:
Pred rat državne snage Džamu i Kašmira su bile raspodeljene u uskom pojasu oko granice kao odgovor na militantnu aktivnost, tako da nisu bile spremne za veću invaziju
Neki delovi vojske Džamu i Kašmira pridružili su se AZK vojsci
Lokalnu gerilu su podržavali redovni pakistanski vojnici, koji su ušli u sastav mnogih AZK jedinica, a kako je rat trajao tako se povećavao broj pakistanskih redovnih vojnika
Moguće je da su britanski oficiri pomogli Pakistancima da pripreme napad. Britanski oficiri na terenu su pomagali i koordinisaliu napade lokalne gerile

Kao rezultat tih prednosti AZK vojska je brzo nadvladala, ali ne i dokrajčila državnu vojsku Džamu i Kašmira. Međutim Indija je počela vazduhom slati pojačanja i time je spasila Džamu i Kašmir. Do kraja 1947. ofenziva AZK je izgubila na zamahu. Na Visokim Himalajima AZK je i dalje napredovala, sve dok nije došla do predgrađa Leha u junu 1948. Tokom 1948. vodilo se mnoštvo manjih bitki. Nijedna bitka nije dala odlučnu prednost drugoj strani, tako da se linija fronta učvrstila. Pakistan je vremenom sve otvorenije podržavao AZK snage, tako da su bile uključene i regularne jedinice pakistanske vojske, a ne samo pakistanski vojnici u AZK jedinicama. Formalni prekid vatre je proglašen 31. decembra 1948.

Rezultati rata

Kao rezultat rata Indija je dobila dve trećine Kašmira, a Pakistan jednu trećinu. Indijci su zadržali kontrolu nad relativno bogatim i gusto naseljenim područjem Kašmirske doline i većinom stanovništva Kašmira. Džamu i Kašmir je 1957. postao indijska država, a linija prekida vatre je postala faktička granica dve države.

Faze rata

Postoji deset faza rata.

22. oktobar - 26. oktobar 1947

Veliki deo kašmirske doline je bio pod kontrolom paravojnih snaga. Pobedili su državnu vojsku Džamu i Kašmira i put prema glavnom gradu Kašmira Šrinagaru je bio otvoren. Vojska Džamu i Kašmira se nalazila u okruženju u nekoliko gradova. U očajanju vladar Kašmira maharadža Hari Sing je zamolio indijsku vladu da pošalje vojsku u pomoć, da bi se zaustavila pobuna. Indija je obećala Singu pomoć, ali tek kad potpiše Kašmir ulazi u sastav Indije. Hari Sing je potpisao da Kašmir ulazi u sastav Indije, pa je stigla indijska vojska, koja je zaustavila napadače i sprečila pad Šrinagara.

27. oktobar -17. novembar 1947.

Indijska vojska je bila prebačena zračnim putem do Šrinagara i pobedila je paravojne snage AZK na predgrađima. Indijska vojska je ganjala razbijene AZK snage i oslobodila je dva grada Baramulu i Uri. U Panč dolini je nastavljena opsada vladinih snaga. Na severu AZK snage su zauzele još više teritorija.

18. novembar-26. novembar 1947.

Indijske snage su nastavile da ganjaju razbijene ATK snage i krenuli su južno da oslobode opkoljene vladine snage u Panč dolini. Indijske snage su potcenile koliko su slabe ceste toga područja. Došli su delom do Panč doline, ali sa prvim snagama nisu mogli ništa da učine. U Kotliju su uspeli da oslobode garnizon, A snage AZK su zauzele Mirpur i pobile su dosta hindusa u gradu.

25. novembar 1947.-6. februar 1948.

Pakistanske AZK snage su zauzele Džanger i uspešno su napali Naošeru, a Uri su neuspešno opsedali. Na jugu su Indijci osigurali Čamb. U toj fazi linija fronta se počela stabilizirati, a dolazilo je sve više indijskih vojnika.

7. februar - 1. maj 1948.

Indijske snage su u kontranapadu zauzele Džanger i Radžauri. U kašmirskoj dolini pakistansko AZK snage napadale su i dalje Uri garnizon. Na severu Skardu je došao pod opsadu AZK snaga.

1. maj. -19. maj 1948.

AZK uz pomoć pakistanske vojske je napadao bezbroj puta Džanger, ali bezuspešno. Indijci su zauzeli Titvali. AZK je napredovao na visokim Himalajima i počeli su opsedati Leh,a zauzeli su i Kargil. Pobedili su indijsko pojačanje koje je krenulo da oslobodi Skardu.

19. maj - 14. avgust 1948.

Indijci su nastavili da napadaju u Kašmirskoj dolini napredujući severno da bi zauzeli Keran i Gurais. Odbili su napad na Titvail. Snage u Punču su uspele da se privremeno i nakratko probiju. Skardu se uspešno branio, tako da je sprečavao prolaz propakistanskim snagama prema Lehu. U vagustu 1948. ipak uspevaju zauzeti Skardu.

15. avgust -1. novembar 1948.

Tokom toga perioda dolazi do manje aktivnosti sa obe strane. Linija fronta se stabilizuje. Opsada Panča se ponovo nastavila, a Indijci nisu uspeli u napadu na Dras.

1. novembar - 26. novembar 1948. =

Indijci su počeli da napreduju na svim sektorima. Punč je konačno oslobođen opsade nakon godinu dana. Propakistanske Gilgit snage na visokim Himalajama su konačno bile poražene. Indijci su napredovali do Kargila i tu su se zaustavili zbog problema sa snabdevanjem. Zoji-La prelaz je osvojen tenkovima, što je bilo čudo zbog velike visine. Osvajanjem prolaza lako je zauzet Dras.

27. novembar 1948. 31. decembar 1948.

Indijski predsednik vlade Džavaharlal Nehru je odlušio da traži od UN da intervenišu. UN posreduju u dogovoru o prekidu vatre koji je stupio na snagu 31. decembra 1948. Nekoliko dana pre prekida vatre Pakistanci su izvršili kontranapad i odsekli cesnjtu između Urija i Panča. Donesena je rezolucija UN-a 5. januara 1949. po kojoj je Pakistan trebao povući svoje snage i regularne i paravojne, a Indiji je bilo dozvoljeno da drži minimalne snage za održanje reda. Tek posle toga se trebao održati plebiscit.

Izvor: Wikipedia

Indijsko-Pakistanski rat 1971. bio je veliki rat između Indije i Pakistana. Rat je povezan sa Pakistanskim građanskim ratom, tokom koga je Bangladeš stekao nezavisnost. Rat se odvijao od 3. decembra 1971. do 16. decembra 1971.. Završio se pakistanskim porazom.

Pozadina

Nakon izbora u Pakistanu 1970. Avami Liga je dobila 167 od 169 mesta koja je mogla osvojiti u Istočnom Pakistanu (današnjem Bangladešu ). Ukupno je parlament celog Pakistana imao 313 mesta. Ti izbori su podelili zemlju. Avami Liga je osigurala većinu, pa je vođa Avami Lige Mudžibur Rahman zahtevao da on formira vladu. Predsednik Pakistanske narodne stranke Zulfikar Ali Buto je odbio da preda vlast Mudžibur Rahmanu, pa je predsednik Pakistana Jaja Kan pozvao vojsku, u kojoj su većinu predstavljali vojnici iz Zapadnog Pakistana. Započela su masovna hapšenja i vojska je pokušala da razoruža vojnike Istočnog Pakistana i policiju. Pakistanska vojska je zauzela Daku 25. marta 1971. Zabranili su Avami ligu i uhapsili su Mudžibur Rahmana. Major Ziaur Rahman je proglasio nezavisnost Bangladeša 27. marta 1971., a proterani poslanici Avami Lige formirali su vladu u izbeglištvu. Elitne paravojne jedinice prebegle su bangladeškim pobunjenicima. Stvorena je i Muhti Bahini gerila.

Indijsko mešanje u rat u Bangladešu

Predsednik vlade Indije Indira Gandi izrazila je punu solidarnost i podršku vlade Indije bangladeškoj borbi za oslobođenje od Pakistana. Granica sa Bangladešom je otvorena da bi se omogućio priliv izbeglica. Izbegli bangladeški oficiri i dobrovoljci odmah su koristili izbegličke centre kao baze za regrutovanje i trening Muhti Bahini gerile. Kako su započeli masakri u Bangladešu, tako je u Indiju došlo oko 10 miliona izbeglica izazvavši nestabilnost i finansijske poteškoće. U isto vreme SAD pomažu i šalju oružje i opremu Pakistanu. Indira Gandi je lansirala diplomatsku ofanzivu u Evropi i uspela je sprečiti da Francuska i Velika Britanija podrže pokušaje propakistanskih rezolucija u Savez Bezbednosti UN. Indira Gandi je 9. avgusta 1971. sklopila 20-godišnji ugovor o prijateljstvu i saradnji sa SSSR-om, što je šokiralo SAD. Taj ugovor sa Sovjetskim Savezom je sprečavao i saveznika Pakistana Kinu da se uključi u konflikt. Muhti Bahini gerila je bila uspešna i izazivala je velike žrtve pakistanskoj armiji. Ekonomski troškovi rata su postali jako veliki za siromašnu Indiju.


Indijski ulazak u sukob sa Pakistanom

Indijci su se pripremali za sukob sa Pakistanom i nagomilali su trupe. Čekali su zimu, da sneg na Himalajima spreči kinesku intervenciju. Predsednik Pakistana je 23. novembra proglasio vanredno stanje i rekao narodu da se pripremi za rat. Pakistansko vazduhoplovstvo je prvo napalo osam aerodroma u Indiji 3. decembra 1971. Indijska avijacija je brzo stekla nadmoć. Na istočnom frontu indijska vojska je koordinisanom akcijom sa bangladeškom gerilom izvela masivni koordinirani napad iz vazduha, mora i kopna na Istočni Pakistan (Bangladeš). Pakistan je pokušao da preotme teritorija na zapadnom frontu, da bi mogao pregovarati o razmeni za preotete teritorije na istočnom frontu. Kopnene bitke na Zapadu su bile zato zadnja nada da se očuva jedinstvo Pakistana. Indijska armija je u kontraofanzivi na zapadu zauzela 5.500 kvadratnih milja pakistanskog teritorija. Na moru je indijska mornarica pokazala svoju superiornost uspešnim napadom na luku Karači i potapanjem 2 razarača i jednog minolovca. Indijska ažvijacija je isto tako pokazala nadmoć u odnosu na pakistansku. Na istočnom fronz pakistanska avijacija je bila potpuno uništena. Zbog ogromnih gubitaka pakistanska vojska je kapitulirala i 16. decembra 1971. pakistanske snage u Istočnom Pakistanu su se predale. Indija je 17. decembra proglasila jednostrano primirje, sa čime se pakistan složio.

Američko i sovjetsko mešanje

SAD su podržavale Pakistan i vojno i materijalno. Predsednik SAD Ričard Nikson se bojao sovjetske ekspanzije u jugoistočnu Aziju. Pakistan je bio saveznik od Narodne Republike Kine. U to vreme Nikson je započeo pregovore o približavanju Kini. Nikson se bojao da bi indijska invazija zapadnog Pakistana značila potpunu sovjetsku dominaciju u tom regionu. Američki kongres je uspostavio sankcije protiv pakistana pre rata, a Nikson je Pakistanu slao vojnu pomoć preko drugih zemalja. Kada je pakistanski poraz bio neizbežan, Nikson je poslao 11. decembra nosač aviona pored Indije, što je Indija protumačila nuklearnom pretnjom. Sovjetski Savez je poslao dve grupe brodova sa nuklearnim projektilima u Indijski okean. Sovjetski Savez je podržavao Indiju i Bangladeš, jer je time slabio glavne rivale SAD i Kinu. Indiji je garantovao sigurnost u slučaju napada SAD ili Kine.

Efekti

Bangaldeš je postao nezavistan i postao je treća muslimanska država po broju stanovnika. Jaja Kan je dao ostavku u Pakistanu. Novi predsednik postaje Zulfikar Ali Buto. Vođa Avami Lige Mudžibur Rahman je oslobođen iz pakistanskog zatvora i vratio se u Daku 10 januara 1972. Postoje različite procene o broju mrtvih u sukobu od 300.000 do 3 miliona. Kad se nalazila blizu poraza pakistanska armija je u Bangladešu pobila veliki broj doktora, učitelja i intelektualaca. Troškovi rata su bili izuzetno veliki za Pakistan, koji je izgubio pola mornarice i četvrt avijacije. Indija je zarobila 93.000 pakistanskih vojnika. Indija je po Samla ugovoru oslobodila ratne zarobljenike i vratila Pakistanu zauzete teritorije, da bi se stvorio "trajni mir"

Izvor: Wikipedia