Plesna grupa "Vatrena reka" u beogradskoj sinagogi čuva tradiciju najstarijeg plesa na svetu

Koraci iz doba Hrista

- Jevrejskih plesova ima oko 4.000 i samo desetak velikih izraelskih koreografa znaju sve
- Standardna narodna nošnja ne postoji jer se i tako simbolizuje sloboda

Koraci stari i po 2.000 godina, raznovrsni ritmovi sa svih strana zemaljske kugle na kojima su živeli Jevreji i pretežno religijski tekstovi pesama - to je ukratko jevrejski ples. Tradiciju starih izraelskih igara u Srbiji uspešno čuva amaterska folklorna grupa "Nahar Haeš", odnosno "Vatrena reka", čiji se članovi već četiri godine redovno sastaju u beogradskoj sinagogi.

Srđan Ćirić, vođa i osnivač grupe, objašnjava da je i pre postojala plesna trupa u okviru Jevrejskog teatra, ali je od 8. novembra 2002. godine, kada je nastala "Vatrena reka", sve postalo ozbiljnije.
- Za sad imamo oko 40 plesača, koji se okupljaju jednom nedeljno i vežbaju po dva sata dnevno. Oni su, uglavnom, članovi Jevrejske zajednice, mada ima i onih koji su počeli da plešu na nagovor prijatelja - objašnjava Ćirić i ističe da njih desetak čine grupu koja nastupa, dok su ostali u tinejdžerskoj ili postavi za starije.
      

Za gušt nacionalnih manjina

Plesna grupa "Vatrena reka" dosad je gostovala u Mađarskoj, Bosni i Hrvatskoj, a uskoro će svoj ples predstaviti i u Londonu. Ovog leta su organizovali druženje u centru Beograda za klince nacionalnih manjina. Veliku zahvalnost za pomoć pri raznim akcijama duguju Morisu Stounu, predsedniku Izraelskog folk dens instituta, koji je omogućio da se treneri iz Srbije školuju u Londonu, Kolinu Širackom, koji im pomaže pri nabavci muzike za treninge, američkoj organizaciji " Džoint " i Jevrejskoj opštini Beograd.
      
   
   

Ples, kaže jedan od petorice instruktora, ume da bude dobar terapeut, na ovaj se način upoznaju novi ljudi, čovek se rekreira, oslobađa od stresa... Godine nisu bitne, pa u "Vatrenoj reci" ima članova od 10 do 55 godina. Mada, Ćirić priznaje da je upoznao i ljude koji plešu i sa 83 godine.

- Izrael je mlada i moderna država. Kako su Jevreji vekovima živeli po celom svetu, nastankom države u Izrael je svako poneo ponešto iz zemlje u kojoj je dotad živeo. To se oseća i u plesu. Glavni elementi igre, kao što je osnovni korak majm-majm (što znači voda, jer pokret podseća na sakupljanje vode), star je 2.000 godina, a zatim je ples vekovima obogaćivan elementima iz raznih zemalja, poput Rumunije, Ukrajine, Persije, Irana i Iraka, arapskih zemalja, pa čak i Srbije. Poslednjih godina, u našim plesovima oseća se jak uticaj Španije i njihovih linijskih igara. Njih u Španiji više niko ne pleše, ali ih Izraelci, pogotovo mlađi, prosto obožavaju - priča vođa "Vatrene reke", koji je do bavljenja jevrejskim plesom, došao preko argentinskog tanga.

Kao instruktora argentinskog tanga pozvali su ga jednom u Zagreb, da u pauzama izraelskog plesa u njihovom kampu podučava rok i klasične igre.

- Bilo mi je glupo da odem u kamp izraelskih plesova, a da ne znam nijedan. Zato sam se potrudio da pre toga u Mađarskoj naučim barem dva plesa, za koje se ispostavilo da ih ni u Hrvatskoj nisu znali. Oduševili su se i zato sam posle rešio da osnujem grupu u Beogradu. Divan je osećaj kad vidiš 150 ljudi koji plešu zajedno, u krugu, a ti stojiš u centru i pokazuješ im. To je posebna energija i osećaj koji ne može da se poredi ni sa kakvim solo nastupima - priča Ćirić i dodaje da jevrejski ples nikada ne može da dosadi. Njih čovek uči dok je živ, jer ih ima oko 4.000 i samo desetak velikih izraelskih koreografa znaju ih sve.

- Ali i uvek smišljaju nove. Onda se te koreografije šalju svuda po svetu na video trakama i posle se svuda pleše isto. Tako da, gde god da ste, uvek možete da se priključite plesu, koji je na istu muziku svugda isti. I mi smo smislili sopstvenu koreografiju, ali nije zaživela zato što je procedura malo komplikovanija - trebalo bi otići u Izrael, dobiti odobrenje koreografa... Mada, ako i ne zaživi ceo ples, ostanu neki detalji. Tako su u neke stare, tradicionalne plesove, mladi ubacili malo slobodnije pokrete rukama i puckanje prstima - objašnjava Srđan Ćirić. Standardna narodna nošnja za jevrejski ples ne postoji, jer se, kažu u "Vatrenoj reci", i kroz to oseća neka sloboda. Jevrejski plesovi se, naime, ne izvode samo na nastupima, nego se igra svuda - na proslavama, ali i na plažama. Tekstovi su najčešće religijskog karaktera, neretko i molitve, što i jeste vid pristupanja mladima i možda najbolji način da kroz ples razumeju tradiciju. Pleše se u paru ili u krugu, a melodije su uglavnom lagane i vesele.

- Mada, postoje i plesovi u kojima se muškarci i žene ne mešaju. Hasidske plesove su, tako, plesali rabini tokom molitvi i to je nekad bio samo muški ples. Žene su plesale odvojeno. I danas u Izraelu, na svadbama, muškarci i žene plešu u posebnim delovima prostorije, koji su odvojeni paravanom. Kod nas nije tako, žene i muškarci igraju zajedno - kaže Srđan Ćirić i dodaje sa sadržaj i nije toliko bitan, koliko potreba da se Jevreji okupe i provedu neko vreme zajedno.
      

Igranje do zore

Imam prijatelja Edrijana iz Londona, trenera izraelskog plesa koji nam je skoro bio u poseti, koji ima 62 godine. Ponekad imam utisak da ima više energije od mene, posebno na maratonima, koji znaju da potraju od osam uveče do tri-četiri ujutro. On tada igra barabar sa nama mlađima - priča Ćirić i dodaje da se maratoni obično organizuju na seminarima i internacionalnim smotrama. Postoji i tradicionalni martovski maraton, koji u Novom Sadu organizuje grupa "Majan", a prošle godine je maraton organizovan i u Beogradu. Na ovim maratonima uglavnom se plešu lakši, početnički i tradicionalni plesovi, koje svi znaju, jer su na repertoaru svih plesnih grupa. A i ko ih ne zna, može da uhvati korak ako ima imalo osećaja za ritam. Tek posle dva-tri sata, kada se maratonci zagreju, kreću teži, moderniji i zahtevniji plesovi.
   

Izvor: Glas Javnosti \ Aleksandra Klarić-Žak