Sta mislite o seksualnoj apstinenciji?Da se odmah razumemo , postavila sam topic iskljucivo zbog bracnih partnera, jer ipak veza je veza, i ako u njoj imate dati problem lako je resiv jel, okrenes se i odes,ali u braku je to druga prica...Svi ste sigurno culi za price od mama ili tata: "ne ljubi me"," ne spava sa mnom" "gde ode ona strast" "mi smo ko brat i sestra"(licno meni omiljena), pri tom se zbunjeno zgledaju i pitaju u cemu je problem?!Mozda visak kilograma (onda se mlade mame ko lude bace na silne dijete i krenu da rade pilates),problemi?Koliki to mora da bude problem da se dve osobe koje su se toliko volele i resile da ozakone tu svoju ljubav prestanu da traze utehu jedna u drugoj?Sad cete verovatno reci :godine su to,bracni staz itd...Citam pesme,clanke po raznoraznim novinama, i svi ali svi se zaklinju da ta vecna ljubav postoji ,da je fatalna i da se oseti jednom u zivotu...sta ako prodje zbog raznoraznih gluposti ili na kraju krajeva zbog samog zivota...osvrnete se zbunjeno i zapitate se "sta mi bi"?! Sta tada ?Ok, neprivlacite vise jedno drugo ali ste dobri prijatelji,ali dusa vasa cezne za dodirom ,za poljubcem i zagrljajem...i onda uhvatite sebe da ne mozete da zamislite da vas bracni partner zagrli ili poljubi jer ste stranci ma koliko bili prijatelji...Onda svane novi dan , dodje prolece i vi resite da korenito promenite stvari u vasem zivotu (mi zene uvek krenemo sa krecenjem - kako kuce tako i naseg fizickog izgleda...) Doteramo se ,sredimo frizuricu,nabacimo stikle(i ako se vozimo busom i do vecere cemo psovati ceo svet a najvise muzica jer nam nije kupio kola),dekolte (u tim smo godinama da znamo sta je dobro i ukusno jel?!) i krenemo....Primetite poglede, osmehe, a vas ego raste ko kvasac(domacice slatke!!) i vec se bolje osecamo ,mozda se i zapitamo na trenutak sta smo cekale do sad...Hm onaj kolega...Zaokupiramo se mi tako poslom iako prolece buja u nama(nismo dugo imale sex jel),svaki misic vapi za malo fizicke aktivnosti,kad nas tresne po glavi :Prevara?!?!Iju Boze me sakloni ne bi ja to mogla,sta vam je ljudi obukla sam se zbog sebe, da se ja dobro osetim(hi hi)ali vrzma se po glavi tamo neki pogled,neki osmeh i ocekivano neocekivanog...tumbamo mi sirote po glavi da li se isplati biti moralan,cedan,i hocu li u raj ili u pakao zbog toga ljudi?Pokusavam da se setim naseg pope, da li je spominjao skoro nesto o doticnom pitanju,a meni stalno vicevi neki po glavi se motaju i kliberim se kao klinka i za utehu dobijem jos par osmeha...tako je davno bilo da na svu sramotu i uzas mi zene kakve smo u globalu pocrvenimo i naravno optuzimo siroto celjade sto nas smeknulo...pa posto nas prodje ljutnja(sta ti dete zamisljas mogu mama da ti budem ja sam zena i majka dvoje maloletne dece...blak blaj)iskupimo se tako sto mu se zahvalimo na komplimentu, i grdne otrcimo do prvog diskonta po cokoladu .Uglavnom zbunjene i dezorjentisane krecemo kuci(setite se stikli)...(mislite o tome...)i dalje cedne jel ...?!Dodjemo ti mi tako kuci,ceka nas klasika: deca urlaju , muz za racunarom ili gleda fudbal,sudopera puna,deca hoce veceru,trece dete se javlja iz prikrajka kako je mnogo radio i da bi bas voleo da mu spremimo da jede(za to vreme naravno,vi ste ipak savremena zena, ne skidate osmeh sa lica i zamisljate ostrvo sa palmom),ali mi hrabro ali zaista hrabro (mozda nas drzi da je devet i da ce deca u krevet a i trece se povlaci u svoje odaje sa svojim PC mezimcem kako bi surfovao po netu i trazio laku pornografiju) elem,izdrzimo sve,uradimo sve,cak procitamo i pricu za laku noc iako nam se celodnevna sminka polako i sigurno topi i izbijaju podocnjaci odavde do...tako da deci verovatno licimo na raznorazne bauke ale i manje strasna cudovista..ali elem padnu deca u san (kobajagi naravno sta? ponadali ste se?zar niste culi ono:mama daj vodu,mama piski mi se,mama...mama...i onda vrisnete tako da trgnete komsiluk iz prijatnog dremeza i napravite muzu jedan bespotreban klik na misu...)de stadoh? deca i san ....ih o tome bih tek mogla da pisem...elem zastanete i vidite da vam je nesto neobicno?sta?sta j..?Tisina....ljudi kako je dobro slusati tisinu...skoknemo do kupatila istusiramo se, zavalimo u fotelju i....zapitamo se sta nam je sve ovo trebalo?!Ljubav....pih....ko zna...da rezimiram ne verujem u fatalnu ljubav,ali to ne znaci da vi ne treba da verujete jel..ja samo nisam naletela na nju...a volela bih da sam vernik verujte mi... ali cula sam da se daje neki dobar film pricale mi prijateljice , mozda ih ubedim da odemo da odgledamo Niske strasti 2,mozda nesto i naucimo....nije fatalna ljubav ali fatalna strast....sta ocete bar nije spanska serija...I tako ti se mi slatke zavucemo u krevet,zagrlimo jastuk i sa osmehom se setimo osmeha i pogleda,duboko uzdahnemo i zaronimo u jos jedan vlazni san,jer to nam je preostalo...Ko zna drugarice i drugovi mozda kada prodju kise i dodje Sunce bude i nesto vise...pozdrav....

  e ovo je stvaaarno... idem ja pod krevet i necu nikad da odrastem... 

Ha ha ha i nemoj!

Odlican post.
Zapanjen sam. Toliki gnev, toliki teret, tolika tuga u dubini duse... Zaista ne mogu da se otrgnem utisku da je sve ovo nesto sto ceka svakoga od nas koji smo jos uvek u predbracnoj varijanti. Pri tom, ne mislim samo na sebe, vec i na onu sa kojom uveliko radim po tom pitanju. Ipak sam ja taj koji sedi za kompjuterom ili gleda utakmice...Ali, da li bi se nesto promenilo u slucaju da sve to nije tako? Hm, ne verujem. Zasicenje je neminovnost....osim...mozda,ako taj isti brak shvatimo na drugaciji nacin? Mozda kao biznis? U svakom slucaju kalkulacija je neminovna ukoliko zelimo da taj brak opstane. Zavodjenje...veoma bitna stvar u celoj prici. Hocu da me zavodi celoga zivota...da menja ritam veze...da me zdravo pravi ljubomornim. Nema opustanja. Da, hocu da ide sa drugaricama na letovanje. Ja cu da cuvam decu. Hocu da me se ozeli..., ne da me gleda po ceo dan, a jos gore da sam tu a da me ne vidi (dok skupljam "laku pornografiju" sa neta).
Da li je zivot sa nekim do njegovog kraja ono sto zaista zelimo, ili podsvesno tugujemo zbog ogranicenja slobode koja je toliko dragocena svakome od nas. To je nesto sto moramo resiti sa sobom, a najverovatnije nikada tu dilemu necemo ni resiti.
Sve vise sumnjam u to da je brak smisao zivota, vec samo fabrika dece.Ali sam borac, boricu se za ono sto jesam... i bicu ono sto jesam...

e to je ono od cega ja frikujem iako nisam ni blizu zajednickog zivota, a pitanje je i kada i cu biti...

a brak kao biznis? nee......

vise bih rekla da pre ulaska u tako nesto treba biti svestan da ce biti potrebno praviti neke kompromise, samo je pitanje je na koje cemo pristati.
Isto tako treba biti svestan da je potrebno dosta truda.

e sad pitanje slobode, ne bih rekla da se ta dilema nikad ne resi. Mislim da ipak neki ljudi to uspeju da rese sami sa sobom

Meni je moja sloboda, a pre svega sloboda izbora ostajem odnosno idem jako bitna, pa ipak mislim da je taj "problem" resiv.

Ah divan  je dan ljudi, gde ste slatke mame ? Zivot prolazi pored nas I zaobilazi nas uporno,nasmesite se I osetite dah avanture.
Hajde mame,pricajte samnom, nisam ja neka tamo knjiga koja treba da se procita,mrzite me,ispljujte me, pustite tu vasu slatku dusu,isplacite se ridajte I vristite,sve,na sve pristajem samo nemojte da cutite.
Priznajte,slatke moje, da ih volimo …. O da volimo nase slatke muzice,svom silom ovog sveta,znam da ja volim,da nikad ne bih ostavila , da volim njegove plave oci I njegovu strpljivost,da volim njegove misli , njegovu postojanost I pristojnost. Da ,divno je imati muza koji zna da vam upali cigaretu,otvori vrata na kolima, I ponekad vam donese cvet (cak I posle 12 godina).
Divno je reci mu : “Izlazim veceras sa drugaricama” a on se nasmesi I kaze”Vazi pile,lepo se provedi” Oh dodjavola zelim da vristim,da lupim rukom o sto I kazem “Hej covece ,probudi se , izmicem ti, gubim se u sivoj svakodnevnici,zelim da se desi nesto ,nesto,bilo sta…”Mame, kako je divno I dosadno biti dosledan zar ne?Biti uzorna zena I super mama .. I shvatite da ste izgubili sebe negde, tako, usput.Oh gde sam ona stara ja?Gde je ona devojka koja se klela da nikada nece izgubiti svoju slobodu,koja je znala da bosa igra na kisi,pliva satima po kisi na Dunavu,divlja I raspusna,puna smeha I ljubavi?Volela bih da mozemo da zaronimo u mracne dubine  duse I pronadjemo taj tracak svetlosti,taj dah slobode I avanture.Pustite tu devojcicu napolje,uradite sto god pozelite,hajde,zivot je jedan…uostalom prolece je…
Ah , muskarci, divni ste.
Ali zastanite samo na jedan sekund I setite se da imate kuci zenu koju volite,koja brine o vama I koja vam je dala sve…Vi , koji nosite sav teret ovoga sveta na vasim plecima,setite se jedne majke I zene,kojoj srce place.
Ah mi smo jake , mi ne placemo,(u potaji samo ponekad) ,samo se ponekad sa setom setimo onih dana kada su u igri bili slag I kandirano voce,kada su noci bile ispunjene uzdasima, a ne decijim placom...Ali i to je zivot,i ja volim svoj zivot ma koliko bio mali i dosadan...
Sve smo mi bile mlade,neke su jos uvek mlade, ali se osecaju tako,tako staro…Zar je onda greh pozeleti nesto vise,osetiti dah mladosti na obrazu, pustiti onu slatku devojcicu da se seti kako je bilo…
Jedna od stvari kojih se rado secamo je I sloboda…tako je divno biti slobodan, biti svoj.
Ali neminovnost braka je I to sto se ucaurimo u svakodnevnicu,punu obaveza I pustimo namerno,svesno, da nam svaki dan bude isti, ne zato da bi sazaljevale sebe(mada ima I takvih,priznajem)vec je tako lakse.Lakse je zatvoriti se,podici zidove oko sebe,I ne poigrati se ….jer ko zna sta moze da se desi…moze ona devojcica od malopre da izadje na slobodu pa joj sta ce reci komsiluk…a bila je takva uzorna zena I divna majka..
Oh,I dalje tvrdim da nema vece ljubavi od majcinske ljubavi,kada jednom to budete spoznali sve ce vam biti sivo,svaki pogled,osmeh ce te meriti majcinskim ocima…Ali bar na jedan trenutak zastanite,smeknite nekoga onako …bezobrazno… nasmesite se …I budite opet majka…prolece je, divne moje sestrice….

  au, ovo mu dodje kao dnevnik jedne mlade supruge i majke... 
jel' mi treba nesto da kazemo, ili bolje da cutimo?!

evo, slusamo, tj. citamo... i pitamo se da li zaista nema leka zivotnoj svakodnevici,
da li zaista nema spasa od bracne monotonije...
je li zaista moguce da ljudi postanu tako udobni i nevidljivi jedno drugom kao pamucna carapica 
a pritom se vole, i svoj dom i svoju decicu i ... ma nista nije kao  bajci, ali da li zbog toga nesto ne valja?
uostalom, svaka bajka se brakom i zavrsava... cica mica i gotova prica, vencali se, izrodili decu i ziveli srecno do kraja zivota...   

meni sad kad je pritisak bio povisen ovih par dana i mogao sam da jedem samo pola od normalnog obroka, itd. je slicno nesto proslo kroz glavu... nek sam proklet ako znam... iako sam u poslednje par godina skroz u tripu glumice iz niskih strasti

Ona je pametna, lepa,zgodna...Nuskarci se okrecu za njom...Kazu, super smo par.Imamo  i cerku koja ima 15 godia...
I nikada se sex nije desio ukoliko ga ja nisam pozeleo...Nakon 12 godina postao sam svestan ccinjenice da se to desava iskljucivo na moju inicijativu...Onda sam odlucio da sacekam da ona prva krene....Cekam vec tri godine...Cudio sam se ,ludeo, besneo. Sada sam potpuno miran i tvrd u nameri da je prevarim. Nekog moram.Nije me briga da li ce ona prevariti mene.Samo sam tuzan.

P.S.Nervira me podela na muskarce i zene.I vi dame ,sedite za kompom ili gledate, svakodnevno, nekakve serije.

ssssssssssss malena,zavuci se pod jorgan i cuti ...vidis da je zivot grozan....Ali u jednom si u pravu,ne zelim da ovo bude dnevnik, da vi citate i kazete tako je ili nije tako i da nastavite dalje.Cudno da se javila samo jedna devojka koja grebe,a pri tome tri muskarca koji su nezni,pametni i na neki nacin se nasli u ovoj prici da li ce to biti buducnost ili se sada desava budi te sigurni da je tu,da grize i boli...Zasto nema ni jedne mame?Samo jedan tata,i jedan u planiranju?Sta se desava ljudi svi ste samci?Ili ne zelite da pisete o dosadnoj svakodnevnici da se ne biste jos vise smorili?Sto se tice gos.Alenkovica:Ne znam sta da vam kazem...osim da sam vas presisala za godinu...Ali kod mene nije bio bas takav slicaj i ja sam zavodila,napadala i sve ostalo a on je taj koji se povlacio u sebe,dizao zidove koje nisam mogla da probijem...Posle druge godine sam odustala i rekla sam da ne zelimo ni da spavamo u istoj sobi(PC je cudo ljudi ali ja ne mogu da dodjem na red od njega osim kada je on na poslu a ne mozete da zamislite njegovu facu kada se vrati sa posla i vidi da sedim u njegovom carstvu)sada cetvrte godine volim da flertujem da se igram ali mislim da nisam spremna za nesto vise,ne zato sto to ne zelim to,niti zbog toga sto se plasim da cu se zaljubiti(zaboga imam 32,nisam klinka i znam sta hocu,koga hocu i kada hocu)Najveci mi je strah da ce moji sinovi kad tad saznati i ako su sada mali i idalje ne znaju nista,doci ce vreme a posto sam ja neovejani baksuz sigurno ce se desiti to...Nisam moralista neki,ali volim svoju decu i ne bi mogla to iskljucivo zbog toga da uradim.Ne mislim da bi se razvela i kada bih to uradila,ja ipak volim svog muza,ali muskarac koji bi trebao da se pojavi u mom zivotu bi trebao da zna gde mu je mesto i da udje u celu pricu hladne glave. Tako da tehnicki jesam za prevaru ali da to uradite mudro i hladne glave...Jer ipak se volite i imate divnu cerku...Ne zelite da zbog tamo nekog sexa povredite osobe koje volite zar ne?A znam i zasto ste tuzni,ne prodje dan da se ne zapitate gde ste pogresili...ali prijatelju ako je to neka uteha a nije jer znam da meni nije , nismo sami.O da znam da nas ima mnogo takvih samo se stidite da priznate...I dok mi tako bespotrebno sebi nabijamo komplekse,i razbijamo glavu gde smo pogresili...hajde da vec jednom zavolimo sebe i osetimo taj dah avanture na usnama..