a, sta je prirodna ili neprirodna smrt...

i kad te udari automobil to je prirodno... jer kad te udari auto, dolazi do povreda vitalnih organa i posto oni nisu u stanju da se oporave oni prirodno odumiru...

zar je toliko vazno da li ce neko umreti u miru npr. 20. aprila, a u najtezim mukama 28. aprila...

sticajem okolnosti, imala sam priliku da gledam kako jedna osoba umire od raka jetre... def. nije lep prizor... poslednja dva meseca njenog zivota bila su agonija... 24/7 dnevno... nekim clanovima porodice je bilo vazno da ona zivi... a, ta osoba je sve to vreme molila za pomoc jer ni lekovi protiv bola vise nisu delovali...

ko se jednom susretne sa takvom situacijom, da bude direktni svedog necije patnje, ozbiljno ce preispitati svoje iluzije o zivotu  smrti... 

po ovome izgleda da je zivot samo jedna velika patnja koje sto pre treba da se oslobodimo

zaista pesimisticno vidjenje...

hm... odakle takav zakljucak...

eutanazija postoji da zivot bio velika patnja...

doduse, postoji i taj placebo efekat i neobjasnjiva izlecenja, ali pre ili kasnije, ti ljudi umru od te ili slicne bolesti... 

sa licne tacke gledista,da znam da cu sledecih 6 meseci da umirem polako u strasnim mukama i bolovima i pri tome budem teret mojoj porodici radije bih izabrao smrt odmah.

e ocajnici jedni 

da se meni ne daj boze desi da saznam da cu zivjeti najmanje godinu, ja bih se odmah odrekao zivota. Sve sto mi je bilo najmilije i najdragocjenije u zivotu, i od svega sto mi je cinilo bilo kakvo zadovoljstvo i srecu takodje bih se odrekao. Nastojao bh da se okrenem Bogu i shvatim kako je sve volja njegova. Dalje bih oprsostio ama bas svakom ko me je i najmanje povrijedio, stotinu puta bih prolazio kro zivot nalazeci uvrjede i ponizenja koje nisam mogao da oprosti i nastojao da to ucinim. Morao bih se odreci svih zelja koje su me vazale za zivot, kao licne zelje da upravljam pa i samog zivota i straha da ga ne izgubim. Ljubav prema Bogu morala bi mi biti najvaznije stvar u zivotu.

     
Ako se lijeci bilo kakvim magiskim, vracarskim radnjama, bioenergeckim pa i samim crkvenim (tipa poljubi ikonu i ozdravices) ne moze biti trajnih rezultat. Doazi samo do privremenih poboljsanja, a problem se vraca, jer nije otklonjen uzrok vec samo posljedica problema. Ako dodje do iskrenih, unutrasnjih promjena u covjeku tek onda dolazi do istinskih rezultata.

Zar vam nije logicno da smo svi vlasnici vlastite srece ?       

MM, kao i obichno svaka pricha se tebi svodi na Boga,iako nema veze sa njim...Ovde je rec o neizlecivim osobama,osobama koje leze u komi i po nekoliko godina,sa teskim ostecenjem mozga...itd.Da li bi ti oprostio,trazio oprost,okretao se bogu....nije tema ove rasprave vec da li treba pomoci nekome da se lisi bola i patnje (u slucaju da je neminovna).

placebo efekat nema ama bas nikakve veze sa bogom... 

isto tako... opet smo krenuli sa izvrtanjem reci... ali... svako i onako vidi ono sta hoce... 

ne mogu da vjerujem da sam toliko nepazljiv 

Popuno se slazem sa Aneom.Ja sam za eutanaziju.Prosto i jednostavno ....smrti se ne bojim,ali patnje da.

Osobe koje godinama leze u komi ne osecaju bol, ali svakako trose skupe drustvene resurse -- u 99.99% slucajeva bez ikakve nade da ce se oporaviti.

Medjutim, eutanazija vrlo lako moze da se pretvori u ubistvo iz koristoljublja, a i inace podrazumeva individualno mesanje u "poslove" kosmosa.

Cak i kad spases dete da ne padne pod tramvaj, ti intervenises u kosmosu, i preuzimas odgovornost za sve sto ce to dete uraditi jednog dana.

Recimo da je neko spasao malog Hitlera od pada pod tramvaj (koji su u njegovom detinjstvu jos uvek vukli konji)...