ili eutanazija? Kakav je vaš stav po pitanju ovoga? Opravdavate li ubistvo čiji je motiv olakšati nekome muke? Bili bi ste u stanju da nekome pomognete na takav način?

ne vidim svrhu da neko zavrsi zivot u bolu i patnji na prirodan nacin...
naravno... potrebno je odredti tacne zakonske okvire u kojima se eutanazija moze smatrati humanim i opravdanim cinom, a u kojima ubistvom...
razmisljala sam da ako eutanazija bude dozvoljena nasim zakonima, sacinim ovlascenje kojima ce mojim najblizima biti dozvoljeno da pribegnu tom cinu u slucaju da se nadjem u situaciji koja bi to zahtevala...
s druge strane, smatram da bi samo lekari trebalo da budu ti koji bi vrsili eutanaziju... prema tome, ja nikad ne bih asistirala, ali bih dala ovlascenje ako bi situacija to nalagala...
jednostavno, smatram da i u poslednjim trenucima covek ne treba da gubi svoje dostojanstvo...

slazem se

Definitivno, to jedini nacin i poslednja sansa da se pomogne tim ljudima, a je li ljudski odbiti covekovu poslednju zelju?

Ja nisam za.

Ležao sam u bolnici i grebao noktima čaršave i plakao od bolova, i tako danima....
Razumem da ljudi u tom trenutku požele da im neko skrati muke.
Ali, ja nisam bolovao od ne izlečive bolesti, zato uzimam za primer 2 čoveka koje lično poznajem.

Prvi je ležao  ubolnici u Podgorici sa dijagnozom leukemije i primio je predzadnju terapiju a
roditeljima je rečeno da ga sutra posle poslednje terapije odvedu kući da ne umre u bolnici.
Imao je 19 godina tada. Naišao je sveštenik i video ih kako plaču u hodniku i kada je saznao o čemu se radi,
doneo je svetu Pričest iz crkve i pričestio mladića. Čovek je ozdravio a medicinska dokumentacija potvrđuje šta
se desilo. Do tok trenutka mladić i njegovi roditelji su bili ... pasivni vernici (tzv. tradicionalni).
Sada je taj odnos sa Bogom mnogo drugačiji.

Primer drugi, moj kolega sa posla. Takođe je bila leukemija u pitanju (bio je par puta dokumentarac o njemu na TV)
i posle mnogo godina i novca - ozdravio je. I sam kaže da je to čudo. Takođe čuva medicinsku (srpsku i USA) dokumentaciju za 'ne verne Tome'. Nikada pre toga nije bio pobožan a ni danas nije. Ni on ni njegovi.
Ali se ne zalaže za eutanaziju.

Gledajući kako se razvijaju stvari na svetu, mislim da će eutanazija sigurno postati legitimna opcija
i da će prag (patos) tolerancije primenjivosti biti vremenom sve niži.

  imas pravo
tanka je linija izmedju eutanazije i zloupotrebe
a takodje i izmedju trenutne agonije i stvarne zelje za smrcu...

kako to uskladiti? a da eventualna mogucnost dozvole ne ide kasnije ka sve nizem i nizem pragu tolerancije?! 
ma meni se desi da sam jedan dan ocajna zbog neceg ovako zdrava, a sutra se smejem samoj sebi... kako li je tek bolesnim i to smrtno bolesnim ljudima?

kad pomislim na zloupotrebe, najezim se... 

eventualno, posto je odgovornost velika, i odluka dalekosezna- a pitanje je da li je i konacna zaista
eventualno, samoubistvo kao nacin da se sebi prekrate muke... dozvoliti samoubistvo na neki human nacin...slicno kao sto bi i eutanazija bila sprovedena
mada se i ovde postavlja pitanje realizacije i zloupotrebe...

da li postoji realna potreba za ubistvom iz milosrdja? sta mislite?   

tema je skroz dobra i nevjerovatno teska za razmisljanje.

razumijem covjekovu potrebu da izbjegne patnju i bol.
ali patnja i bol,sa druge strane su nesto sto ide uz zivotni staz.
nesto sto ne mozemo da izbjegnemo.
i ponekad,ali samo ponekad su i dobre.patnja nije nesto cega bi refleksivno trebali da se grozimo.uvijek.
kao po diktatu.iz patnje,u ovom slucaju one koja vodi u smrt,desavaju se i neke,sada cemo da se zgrozimo,i dobre stvari.imala sam priliku da budem uz osobe koje su umirale u bolu.nije lijep prizor.kako li je tek bilo njima?ne mogu ni da naslutim.ali nacin na koji ih je ta patnja pripremala na smrt,zblizavala sa voljenima,sa onima koje su povrijedili,sa onima o kojima su se ogrijesili,kako ih je patnja savijala da se oproste sa zivotom i pomire sa smrcu.kao sto je sve na ovom svijetu stvoreno sa nekim razlogom,koji cesto nismo u stanju da vidimo,tako i bol i patnja imaju svoju ulogu.ponekad mi se cini da nije prirodno pokusati je izbjeci.
eutanazija pruza mogucnost da se bol prekrati.
i to je taj problem.gledati one koje volis kako umiru.
u bolu.
uzasan teret.
i onome koji gleda i onome koji odlazi.
ali,teret koji nas i cini ljudima.
a zloupotrebe?
a kada je momenat da se to ucini?
zelja onoga koji umire za sto skorijom,u ovom slucaju,nasilnom smrcu?
ne znam.
a kako bih mogla da znam .

nisam odgovorila direktno.
nisam za eutanaziju.
ali se Bogu molim da moj stav nece biti na provjeri.
jer kada imamo licno iskustvo,stvari poprimaju malo drugaciju boju i obrise.

ovo mi se ucinilo zanimljivim.
ljudski odbiti neciju zelju?definitivno.
ako ta zelja podrazumjeva ubistvo,pa i ako je to ubistvo iz milosrdja.
zelje su cudo.
ne daj Boze da nam se sve zelje ispune.znas to i iz obicnog zivota.
svasta mi zelimo.i sva sreca sto cesto ostane samo na zeljama.ovo uopsteno,naravno.
nisu zelje po samoj svojoj prirodi cesto ni lijepe,ni dobre,ni pozeljne za ispunjenje.
jer....necija zelja,za mene je propast

Odbiti neciju zelju je ok, to si sasvim lepo obrazlozila i sama, ali odbiti poslednju zelju?...to nije u redu...