tja, moja porodicna slika je sledeca: otac vezan za majku (svoju)
a majka (moja) okrenuta i posvecena svojoj deci...
sta bi od toga trebalo da ispadne?! 


ispostavilo se da onaj roditelj koji je vezan za svoga roditelja, uopste nije zainteresovan za svoju decu i njihovo vaspitavanje... ich nije bio posesivan prema svojoj deci, i ostao je dete do kraja zivota. govorim o svom ocu. vrhunac je sto ga je rodjena majka nadzivela.
onaj drugi roditelj, tj. majka, se maksimalno i vrlo pozrtvovano zalozio oko dece... i uopste nije posesivan u smislu koji si navela.
zato i kazem da nije sve tako crno-belo...

 
ne znam sta bi trebalo,mada "trebalo" nije odgovarajuca rijec u ovom slucaju,
da ispadne iz tvoje porodice.ne znam.to mozes samo ti da znas.

svaki,iole dobar roditelj je vezan za svoje dijete.
ali,ja bar,ne mijesam vezanost i posesivnost.
to su dva potpuno razlicita pojma.
nije sve crno bijelo?
ako smijem da se usudim,ti nisi od onih koji bi majci dozvolila da predje granicu i odredjuje kako da zivis,donosi vazne odluke u zivotu vezano za tvog partnera i odabira istog....cini mi se da ne,ako se ne varam.
dakle,ne znam kako si se pronasla gore.
i mene je neko njegovao,bio i jeste vezan za mene.

 
sta je starije, koka ili jaje?
vaspitavana sam da mislim svojom glavom... ili mi je to u naravi? da li je to ili /ili
ili je nesto trece...?

sad je tesko reci.
ali cenim da je moja majka obavila svoj roditeljski posao odlicno, i jos uvek ga obavlja... prilagodjavajuci se promenama i kod sebe i kod nas.

svakako da sam se za takve odnose izborila, i da svaki covek mora proci kroz tu fazu-
stavljanja roditeljima do znanja da oni jesu nasi roditelji, ali ne i sve i svja na ovome svetu...
i da oni i dalje imaju svoju ulogu, ali ne vise glavnu...
tesko je roditeljima da se oproste od glavne uloge u zivotima svoje dece i prihvate sporednu...
i da prihvate i to da njihovo dete otpocinje da igra u filmu koji samo rezira...

tu razgovorcic cesto ne pomaze, potrebni su radikalniji sukobi... pa tako 'prsti' par godina ili koliko vec treba, dok svi ne shvate, pronadju i prihvate  nove odnose.
roditeljima se treba suprotstaviti. zbog sebe i zbog njih 
neznam da li za to postoji pravi trenutak, ili nikad nije kasno...   
ali cini mi se da je period 15- 22god. savrsen za tako nesto...
lepo je biti voljen i mazen i zasticen (da da, uopste ne pricam o maltretiranju),
ali je lepo i imati SVOJ zivot, ... i biti i voljen i mazen 

sem toga, imamo i situacije kada 'deca' kukaju na svoje roditelje,
te pokvarili su im brak, a pre toga ih ometali u necem, previse nametali svoje ciljeve itd...
elem, ljude koji krivicu za svoje nezadovoljstvo svojim zivotom
komplet svaljuju na svoje roditelje ... pa na drustvo, drzavu i tako redom...
 
neko mora da bude kriv za sve, najbolje da su to roditelji... ili bilo ko, samo ne mi 

vaspitavanje i dece
i samih sebe
je ozbiljan posao...

covek je sebicno bice, 
eventualno je nesebicno, ili manje sebicno, samo kada su deca u pitanju...
a svima nam je poznato ono 'ja sam tebe pazio/la kad si bila mala, da bi imao ko mene da pazi kad ostarim...'

svaki covek zeli dobro sebi i svojoj deci.
pitanje je samo kojim redom se to rangira, ili je na ravnoj nozi... 

no i deca su sebicna bica... 
ako neko dozvoljava roditeljsko mesanje u svoj zivot pa i brak, sta nam to govori?
da nema povernja u onoga s kim je u braku?
da veruje da ga roditelji vise i iskrenije vole i podrzavaju od supruznika?
ili mu je svejedno, i radije bi da drugi odlucuje za njega? zasto bas roditelj?

u cemu je njegova sebicnost?
pa recimo u tome sto sedi na dve stolice, i sebi maksimalno ugadja
... a bracni odnosi trpe zbog toga ... i deca ako ih ima.

malko je manipulativno to 'dete', a ne samo nezrelo za brak.

ja govorim o roditeljskoj posesivosti kroz ugadjanje, a ne kroz maltretiranje...

jer retko ko voli da bude maltretiran i ucenjivan,
pa tome gleda da stane na put sto pre, na ovaj ili onaj nacin... 

ma koliko daleko otisla od roditelja..mesanja ce uvek biti..barem telefonskim putem..hehehehe..ma nema roditeljii su cudo svetsko...sala na stranu uvek ce naci razloga da se umesaju, a mis mo ti koji im moramo staviti an znanje da smo dovoljno odrasli i da dorasli svojim godinama i situacijama u kojima se nalazimo.To sam ja mojima na vreme stavila na znanje..da n bude zabuna kasnije

...sva sreca da su i moji i negovi upuceni i dano im je do znanja da ne zelimo mjesanje...ali toga ce biti kao i kod svih drugih...pa zar nije to ustvari i neka normala...??

Ne pada mi napamet da na bilo koji nacin dopustim roditeljima da mi se mesaju u brak,ne dozvoljavam ni da komentarisu moju vezu,a kamoli brak.Moj zivot je moj stvar,ako pogresim meni ce se obiti o glavu ne njima.Vazi za brak,a vazi i za vaspitavanje moje dece.U to sam sasvim sigurna,jer ja recimo imam slucaj da su mojom roditeljima brak rasturili njihovi roditelji iliti moje bakice i dekica.Ali samo su oni krivi sto su dozvolili tako nesto,i sto im je dete iliti ja,odrastalo bez njih,ili sa njima na neki nacin,a za sve ove godine mozda smo svega 3 puta bili nas troje zajedno,na istom mestu.Tako da sigurno necu dozvoliti,da ponovim njihovu gresku ili da mi se desi tako nesto.