Procitajte ovo i recite mi na sta vam lici?   Hvala unapred



UVOD   u   VIPASANA   MEDITACIJU

      u tradiciji Sejađi U Ba Kina, po učenju S.N. Goenke                                               
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

 
MEDITACIJA I SAMODISCIPLINA

Dajemo sledeće informacije sa željom da vam meditacija bude što korisnija.

UVOD U TEHNIKU

   Vipasana je jedna od najstarijih tehnika meditacije u Indiji. Davno izgubljena za čovečanstvo, ponovo je otkrivena od Gotame Bude pre više od 2500 godina. Reč Vipasana znači “ videti stvari onakve kakve one zaista jesu “; to je proces samopročišćavanja kroz samoposmatranje. Počinjemo sa posmatranjem prirodnog daha da bi koncentrisali um. Sa izoštrenom svesnošću nastavljamo sa posmatranjem promenljive prirode tela i duha i doživljavanjem univerzalnih istina prolaznosti, patnje i nepostojanja ega. To ostvarenje istine uz pomoć neposrednog iskustva je process pročišćavanja. Ceo put (Dhamma) je univerzalni lek za univerzalnu bolest, ljudsku patnju, i nema nikakve veze sa bilo kakvom organizovanom religijom ili sektom. Iz tih razloga ovu tehniku može slobodno praktikovati svako , bez obzira na rasu, klasu ili religiju, na bilo kom mestu u bilo koje vreme I ona će se pokazati jednako korisnom za sve. 

Šta Vipasana nije:
   To nije ni intelektualna , ni filozofska razonoda
   To nije prilika za odmor ili provođenje praznika, kao ni prilika za druženje.
   To nije spas od iskušenja i nevolja svakodnevnog života

Šta Vipasana jeste:
   To je tehnika koja uklanja patnju.
   To je umetnost življenja koja omogućava pojedincu da doprinese razvoju društva.
   To je metod mentalnog pročišćavanja koji omogućava ljudima da se suoče sa svim napetostima i problemima u životu na blag i uravnotežen način.

Cilj Vipasana meditacije je :

   Najviše duhovno ostvarenje, ostvarenje potpune slobode i prosvetlenja. Njen cilj nije da jednostavno leči fizičku bolest, ali se kao sporedni proizvod mentalnog pročišćavaja mogu izlečiti mnoge psihosomatske bolesti. Ustvari, Vipasana eliminiše tri uzroka svake patnje : žudnju, averziju i neznanje. Sa kontinuitetom prakse, meditacija nas oslobađa napetosti nastale u svakodnevnom životu i razvezuje čvorove vezane starom navikom neuravnoteženog reagovanja u prijatnim i neprijatnim situacijama.
Iako je tehniku Vipasane razvio Buda njeno praktikovanje nije ograničeno na budiste. Pitanje preobraćanja se uopšte ne postavlja. Tehnika se jednostavno bazira na tome da svi ljudi imaju iste probleme i da tehnika, koja će eliminisati te probleme, mora biti univerzalno primenljiva. Ljudi različitih veroispovesti iskusili su koristi od Vipasana meditacije i nisu našli da je ona u suprotnosti sa njihovim verovanjem ili profesijom.
Razume se da proces samopročišćavanja kroz introspekciju nije nikada lak i da treba veoma ozbijno raditi. Svojim ličnim naporom učenik dolazi do sopstvene realizacije – niko drugi ne može raditi za njega. Zato, meditacija će odgovarati samo onima koji žele ozbiljno da rade i da poštuju disciplinu, koja je , ustvari,za njihovo vlastito dobro i zaštitu. Pravila i propisi su integralni deo meditativne prakse.
Deset dana je sigurno kratko vreme da bismo prodrli do najdubljih nivoa podsvesti i naučili kako da odstranimo duboko ukorenjene komplekse. Tajna uspeha ove tehnike je u kontinuitetu prakse i njenom izvođenju u samoći. Pravila i propisi su sastavljeni imajući na umu praktične mogućnosti. Pravila nisu prvenstveno za dobrobit učitelja ili organizatora, niti su negativni izraz tradicije, ortodoksne ili slepe vere u neku organizovanu religiju. Ona su pre bazirana na praktičnim iskustvima hiljada meditanata tokom niza godina i istovremeno su naučna i racionalna. Poštovanje pravila stvara veoma povoljnu atmosferu za meditaciju – njihovo kršenje tu atmosferu kvari.
Student će  morati da ostane u centru svih deset dana. Osim toga i ostala pravila treba pažljivo pročitati i razmotriti. Za kurs treba da se prijave samo oni koji osećaju da su u stanju da su u stanju da se pošteno i do kraja pridržavaju discipline. Oni koji nisu iskreno spremni da ulože potreban trud, samo će izgubiti vreme, i što je još gore, poremetiće one koji žele da rade ozbiljno. Potencijalni učenici se opominju da će biti štetno i neprijatno ako budu morali da odu pre kraja kursa, jer im je poštovanje discipline suviše teško. Slično tome, kao najnesrećnija varijanta, može se desiti da neko i pored više opomena nastavi da krši pravila, te tako na kraju bude zamoljen da napusti kurs.

PRAVILA DISCIPLINE

Osnova praktikovanja Vipasane je sila – moralno ponašanje. Sila obezbeđuje osnovu za razvoj samadija – koncentracije uma; i pročišćavanje uma ostvaruje se kroz pannu – mudrost uvida.

Pravila ponašanja :

Svi koji pohađaju kurs Vipasane treba rigorozno da se pridržavaju sledećih 5 pravila:
1.   Da se uzdrže od ubijanja živih bića.
2.   Da se uzdrže od krađe.
3.   Da se uzdrže od seksualnih aktivnosti.
4.   Da se uzdrže od laganja.
5.   Da se uzdrže od unošena bilo kakvih štetnih materija.

Stari studenti treba da poštuju još tri dodatna pravila:
6.   Da se uzdrže od uzimanja hrane posle 12 h.
7.   Da se uzdrže od čulnih zabava i ukrašavanja tela.
8.   Da se uzdrže od korišćenja luksuznih kreveta.

Prihvatanje učitelja i tehnike:

Za vreme trajanja kursa, učenici su zamoljeni da se u potpunosti pridržavaju učiteljevih instrukcija i ostalih uputstava; učenici treba da slede tehniku bez bilo kakvog oduzimanja ili dodavanja bilo čega. Samo sa stavom prihvatanja i verovanja, student može raditi marljivo i kompletno. Ovo prihvatanje treba da bude svesno i sa razumevanjem, a ne kroz prinudno i slepo pokoravanje. Za uspeh meditacije je od suštinske važnosti takvo poverenje u učitelja i tehniku.

Obredi , rituali i druge tehnike :

Od suštinske je važnosti da , za vreme trajanja kursa, svi obredi, rituali – kao što je paljenje insens štapića, prebrojavanje brojanica, recitovanje mantri, pevanje i igranje, potpuno gladovanje, molitve itd., budu potpuno izostavljeni. Sve druge meditacije i zdravstvene procedure treba da budu privremeno izostavljene. Razlog za ovo je davanje poštene šanse tehnici Vipasane u njenoj čistoći. I pored ponavljanih upozorenja od strane učitelja, u prošlosti je bilo slučajeva da su učenici namerno mešali ovu tehniku sa ritualima drugih tehnika i sebi naneli štetu. Sve sumnje i dileme, koje se mogu javiti, mogu se uvek razjasniti sastajanjem i razgovaranjem sa učiteljem.

Yoga i fizičke vežbe :

Mada su yoga i druge vežbe u saglasnosti sa Vipasanom, ovde će biti izostavljeni zato što nije moguće obezbediti odgovarajuće uslove za rad u samoći. U smislu fizičke vežbe možete šetati u označenim područjima.

Sastanci sa učiteljem :

Problemi i dileme u vezi meditacije treba da budu razjašnjeni samo sa učiteljem. Vreme između 12 i 13h je odvojeno za privatne razgovore sa učiteljem u njegovoj rezidenciji. Pitanja se mogu postavljati i javno između 21 i 21.30h u sali za meditaciju.
Ovakvi sastanci služe isključivo za razjašnjavanje praktičnih problema vezanih za meditaciju. Ne treebaih shvatiti kao priliku za zadovoljenje potrebe za filozofiranjem ili intelektualnim raspravama. Vipasana meditacija je jedinstvena sama po sebi i učenici treba da se koncentrišu isključivo na njeno pratikovanje.

Plemenita tišina :

Praktikanti moraju poštovati plemenitu tišinu od početka kursa do 10h desetog dana. Plemenita tišina je tišina tela govora i uma. Zabranjena je bilo koja vrsta komuniciranja, bila ona u formi fizičke gestikulacije, pisanih reči, znakovnog jezika ili slično. Međutim student može razgovarati sa učiteljem kad god je to potrebno. Učenici mogu takođe razgovarati sa menadžerom o svim problemima vezanim za smeštaj, hranu i slično. Sve kontakte ove vrste treba svesti na minimum. Učenici treba da razvijaju osećanje da rade u izolaciji.

Parovi :

Mora se poštovati potpuno razdvajanje polova. Parovi, oženjeni ili ne, ne treba za vreme kursa da kontaktiraju na bilo koji način.

Fizički kontakti :

Za vreme trajanja kursa ne treba da bude fizičkog kontakta između osoba istog ili različitih polova.

Talismani, amajlije i slično :

Ni jedan takav predmet ne treba poneti na kurs. Ako su donešeni greškom biće pohrajeni kod organizatora za vreme trajanja kursa.

Štetne materije i lekovi :

Nije dozvoljena upotreba lekova, alkohola i drugih štetnih materija. Tablete za smirenje, pilule za spavanje i svi ostali sedativi su taođe isključeni. Oni koji koriste lekove po lekarskom receptu treba da o tome obaveste učitelja.

Pušenje :

Na kursu nije dozvoljeno pušenje ili žvakanje duvana niti marihuane. Oni koji imaju takve navike mogli bi da stvore iste želje kod drugih, koji možda pokušavaju od toga da se odviknu.

Hrana :

Nije moguće zadovoljiti specijalne zahteve svih meditanata u pogledu hrane. Studenti se zato ljubazno umoljavaju da se zadovolje sa jednostavnom vegeterijanskom hranom koja je obezbeđena. Ako je nekom zbog lošeg zdravlja, prepisana specijalna dijeta, on o tome treba da obavesti organizatore, pre registracije.

Odevanje :

Odeća treba da bude jednostavna, skromna i udobna. Ne treba nositi providnu, oskudnu, tesnu i sličnu upadljivu odeću. Sunčanje i delimičan nudizam nisu dozvoljeni. To je važno u cilju minimalnig ometanja drugih.

Higijena :

Studenti su upućeni da žive i rade u zajedničkim prostorijama i zato je neophodno da se kupaju svaki dan i nose čistu odeću. Pošto ne postoji servis za pranje rublja, studenti će morati sami da peru svoje rublje. Ovo treba obavljati samo u periodima odmora.

Spoljni kontakti :

Učenici će morati da ostanu u centru za vreme trajanja celog kursa. Centar se može napustiti samo uz specijalno dopuštenje učitelja. Ukidaju se svi telefonski razgovori, pisma i kontakti sa posetiocima. U hitnim slučajevima posetilac može kontaktirati organizatore.

    Muzika, čitanje i pisanje :

Sviranje muzičkih instrumenata, slušanje muzike i slično nije dozvoljeno. Na kurs ne treba doneti materijal za čitanje i pisanje. Studenti ne treba da se opterećuju hvatanjem beležaka. Ograničenje u pogledu čitanja i pisanja je potrebno da bi se istakla praktična priroda meditacije.

Uređaji za snimanje (npr. kamere...) :

Mogu se koristiti samo uz posebnu dozvolu učitelja.

Finansiranje kurseva :

Prema tradiciji čiste Dhamme kursevi se organizuju isključivo na donatorskoj osnovi. Donacije se primaju samo od starih studenata, tj. onih koji su završili bar jedan desetodnevni kurs sa Goenkađijem ili nekim od ovlašćenih učitelja.
Razlog za to je činjenica da se donacije primaju samo od nekog ko je sam shvatio koristi od Dhamme. U tom slučaju davanje donacija predstavlja deo prakse. U želji da se koristi od Dhamme dele sa drugima, donacije će se davati shodno mogućnostima pojedinaca. Čak i male donacije mogu odražavati ispravnu želju da se da bar nešto za nekog drugog. Razumevanje se produbljuje kad shvatimo da nije važno samo dati donaciju, već da ona treba da bude srazmerna našim mogućnostima. Mogućnosti siromašne osobe se sigurno razlikuju od mogućnosti bogate osobe, mada želja za pomaganjem drugih može biti ista.
Ove donacije su jedini izvor finansiranja kurseva širom sveta. Ne postoje bogate fondacije ili individualni sponzori ovih kurseva. Ni učitelji ni organizatori nemaju nikakve materijalne koristi od ovih kurseva.
Na ovaj način, širenje Dhamme srovodi se u čistom obliku, bez ikakvog komercijalnog prljanja.
Prema tome, bez obzira da li je vaša donacija velika ili mala, neka ona bude iz čiste želje : Pošto je neko drugi dao donacije za troškove mog kursa, ja ću takođe dati nešto da bih omogućio kurs za nekog drugog.



Zaključak :

Da bi pojasnili smisao održavanja discipline i pridržavanja pravila, sažeto ćemo reći :

DOBRO SE POTRUDI DA SVOJIM AKTIVNOSTIMA NE UZNEMIRAVAŠ BILO KOGA. NE OBRAĆAJ PAŽNJU NA SMETNJE KOJE IZAZIVAJU DRUGI.

Može  se desiti da student ne shvati praktičan značaj za jedno ili više gore navedenih pravila. Umesto da u sebi razvija negativnost ili sumnju treba odmah da zatraži objašnjenje od učitelja.
Samo krozprihvatanje discipline i ulaganje maksimalnog napora, učenik će uspeti da usvoji tehniku i dobije koristi od nje. Za ovih deset dana akcenat treba da bude na radu – zlatno pravilo je da treba raditi kao da smo sami na kursu, ne obraćajući pažnju na moguća ometanja i neudobnosti, sa umom okrenutim unutra.
Na kraju , studenti će primetiti da njihov progres u Vipasani zavisi isključivo od njihovih Paramija ( ukupne količine ranije izvršenih dobrih dela) i sledećih pet faktora: iskreno uloženog napora, vere, iskrenosti, zdravlja i mudrosti.
Neka gore navedena pravila  i uputstva pomognu da ostvarite maksimalnu korist od ovog kursa meditacije. Drago nam je što imamo priiku da vam služimo i želimo vam mir i harmoniju kao koristi od Vipasane.






RASPORED RADA

Sledeći raspored rada je napravljen da bi se održao kontinuitet prakse. Studentima se preporučuje da ga slede što striktnije kako bi ostvarili najbolje rezultate.

04.00      Jutarnje zvono za ustajanje
04.30 - 06.30   Meditiranje u sobi ili
                 u sali za meditaciju
06.30 - 08.00   Pauza za doručak
08.00 - 09.00   ZAJEDNIČKA MEDITACIJA
09.00 - 11.00   Meditiranje u sobi ili u sali, instrukcije
11.00 - 12.00   Ručak
12.00 - 13.00   Odmor
13.00 - 14.30   Meditiranje u sobi ili u Sali
14.30 - 15.30   ZAJEDNIČKA MEDITACIJA
15.30 - 17.00   Meditiranje u sobi ili u Sali
17.00 - 18.00   Pauza za čaj
18.00 - 19.00   ZAJEDNIČKA MEDITACIJA
19.00 - 20.00   Diskusija učitelja u Sali
20.00 - 21.00   ZAJEDNIČKA MEDITACIJA
21.00 - 21.30   Postavljanje pitanja u Sali
21.30      Povlačenje u sobe.
Gašenje svetla.

Zajedničke meditacije se obavljaju u Sali za meditaciju. Za vreme drugih vežbi meditacije učenici mogu meditirati u Sali za meditaciju ili u svojim sobama.

 

   Za dodatna obaveštenja kontaktirajte :


  bee7@ptt.yu;     vipspo@eunet.yu



  Siniša Ognjenovć    064 1450 - 425

  Gordan Kovačević   064 2423 - 607     

  Spomenka Mujović  063 7135 - 234             

   Ivana Živković         064 2892 - 516       

 



VAŽNA   DODATNA   OBAVEŠTENJA
ZA UČESNIKE VIPASANA KURSEVA U SRBIJI

1.   Učešće na 10 - to dnevnom Vipasana kursu je veoma ozbiljan lični poduhvat u  cilju otklanjanja negativnosti  sopstvenog umu, ovladavanju i jačanju uma i opšteg fizičkog zdravlja.

2.   Zainteresovana osoba treba da obezbedi 12 slobodnih dana: prvog dana se putuje do mesta održavanja kursa, deset dana traje kurs i 12 - tog dana je povratak kući.

3.   Za vreme trajanja kursa se ne može kontaktirati sa spoljašnjim svetom (porodicom, prijateljima, partnerima ...). Telefone, mobilne telefone, kao ni ostale uredjaje za komunikaciju ne možete u tom periodu koristiti. Takođe se ne mogu pisati ni pisma.

4.   Tokom kursa nema čitanja štampe ( niti bilo čega), gledanja TV-a, slušanja radija, niti razgovora sa bilo kim osim sa učiteljem i menadžerima. Sve ovo je veoma važno imati na umu prilikom prijavljivanja, kako ni učesnik kursa , a ni organizatori ne bi kasnije imali problema u vezi sa  svim tim.

5.   Osobe sa kojima učesnik kursa živi ( roditelji, partneri, deca ) treba da budu obavešteni o svemu ovome. Njima se  može ostaviti broj telefona mesta na kome se održava kurs, ali im treba reći da mogu zvati samo u izuzetno hitnim slučajevima, kako učesnik ne bi prekidao svoj veoma važan posao. Takav telefonski poziv će organizatori usmeno preneti određenom učesniku. U slučaju potrebe napuštanja kursa tom učesniku će biti omogućen prevremeni odlazak.

6.   Osobe mladje od 21 godine obavezno moraju dobiti pismeni pristanak roditelja - staratelja. Roditelji svakako treba da znaju gde im se dete nalazi, kao i pravila u vezi sa ne-uznemiravanjem za vreme trajanja kursa.

7.   Na kurs treba poneti opremu za sedenje na podu - jastuk ili sunđerastu podlogu, topao ogrtač, kao i komotnu odeću, pribor za ličnu higijenu i malo deterdženta za pranje veša.

8.   Na kurs ne treba nositi : nakit, tehničke uređaje, knjige, sveske, niti novac OSIM onog koji predviđate da date kao dobrovoljni prilog na kraju kursa i onog koji vam je neophodan za plaćanje putnih troškova.

9.   Treba imati na umu da se kursevi Vipasane isključivo finansiraju od dobrovoljnih priloga tzv. starih studenata, što znači da pre početka kursa novi studenti ne mogu dati novac za održavanje kursa. Desetog dana kursa prekida se tzv. plemenita tišina i tada svi novi studenti postaju stari studenti i na svečan način daju dobrovoljni prilog – DANU, što se smatra delom same prakse. Dobrovoljni prilozi se koriste isključivo za iznajmljivanje objekta (hotela), nabavku hrane i za putne troškove učitelja.

10.   Od dobrovoljnih priloga zavisi mogućnost održavanja narednog kursa.

11.   Poseban i veoma cenjen vid DANE je služenje na kursevima Vipasane, koje isključivo mogu obavljati stari studenti. Napominjemo da u ovoj školi Vipasane učitelji i svi drugi koji služe obavljaju ovaj posao bez materijalne nadoknade - volonterski, kao deo sopstvene prakse. Postoji više načina služenja: organizacija kursa, rad u kuhinji i trpezariji , posao muškog i ženskog menadžera i prevodioca.

Za sva druga obaveštenja kontaktirajte:  bee7@ptt.yu;     vipspo@eunet.yu

Siniša Ognjenovć  064 1450 - 425;      Gordan Kovačević 064 2423 – 607;      Spomenka Mujović 063 7135 - 234;             Ivana Živković 064 2892 - 516

 

strasno...

da da

 ovo nije sekta ,nego vishe neka firma koja zeli
da zaradi malo novca 

svakako bi trebala da odesh ,ali im nemoj davati
nikakve pare i brzo ce da te izbace ...

u pitanju je skolski primer sekte

Prvi put ću da se složim sa tobom  Dakle ako ti na bilo koji način žele izmamiti novac, onda su ovo zelenaši 


Evo jedan tekst o Vipasana meditaciji

Vipasana meditacija  po učenju S. N. Goenke i njegovih učitelja-asistenata


Ovo je informativni tekst organizacija koje nude kurseve vipasana meditacije u tradiciji Sajađi U Ba Kina, po učenju S. N. Goenke i njegovih učitelja-asistenata.

Vipassana, što znači videti stvari (pojave) onakve kakve one stvarno jesu, jedna je od najstarijih tehnika meditacije poreklom iz Indije. Poučavana je pre više od 2.500 godina u Indiji kao univerzalni lek za univerzalne ljudske nevolje, to jest kao umetnost življenja. Tehnika vipasana meditacije se uči na desetodnevnim kursevima, tokom kojih učenici savlađuju osnove ove metode i praktikuju je dovoljno dugo da bi osetili njezino blagotovorno dejstvo.

Ovi kursevi se ne naplaćuju, čak ni za pokrivanje troškova hrane i smeštaja. Svi troškovi se pokrivaju dobrovoljnim prilozima ljudi koji su uspešno završili kurs i osetili koristi vipasane, te otuda žele da pruže i drugim ljudima priliku da se usavršavaju.

Postoje mnogobrojni centri za vipasanu u Indiji i južnoj Aziji, četiri centra u Severnoj Americi, tri u Evropi, pet centara u Australiji/Novom Zelndu i jedan centar u Japanu. U svim ovim centrima se redovno održavaju desetodnevni kursevi po određenom rasporedu. Pored toga, desetodnevni kursevi često se održavaju i van centara, a organizuju ih lokalni studenti vipasane.

Pošto proučite Pravila discipline za kurseve vipasane, možete se prijaviti za kurs u nekom od centara ili u organizaciji lokalnih studenata.

OPIS VIPASANA MEDITACIJE

Tehnika

Sama reč vipassana znači videti stvari (pojave) onakvima kakve one stvarno jesu. To je jedna od najstarijih tehnika meditacije i poreklom je iz Indije. Ponovo ju je otkrio Gotama Buda pre više od 2.500 godina, da bi zatim podučavao ljude ovoj tehnici kao univerzalnom leku za univerzalne ljudske patnje, tj. kao umetnosti življenja.

Ova nesektaška tehnika ima za cilj potpuno iskorenjivanje mentalnih nečistoća, što rezultira najvećom srećom potpunog oslobođenja. Njena svrha je prevazilaženje ukupnih ljudskih patnji, a ne puko lečenje pojedinačnih bolesti.

Vipasana je put transformacije kroz samoposmatranje. Ona se fokusira na duboku međusobnu povezanost uma i tela. što se može doživeti direktno, disciplinovanom pažnjom usmerenom na fizičke osećaje koji čine život tela i kontinuirano povezuju i uslovljavaju život uma. Taj samoistraživački poduhvat, to putovanje do zajedničkog izvorišta uma i tela, zasnovano na samoposmatranju, rastvara mentalne nečistoće (blokove) i dovodi do uravnoteženog uma punog ljubavi i saose_Đćanja.

Prirodni zakoni koji upravljaju našim mislima, osećanjima, procenama i senzacijama (osetima) postaju sasvim jasni. Kroz direktno iskustvo dolazimo do razumevanja na koji način napredujemo ili nazadujemo, na koji način stvaramo sopstvene patnje i kako sami sebe oslobađamo od njih. Od tada pa nadalje naš život prožet je povećanom svesnošću, samokontrolom i mirom, uz slabljenje dugogodišnjih zabluda o mnogim stvarima.

Tradicija

Od Budinog vremena pa nadalje vipasana je prenošena neprekinutim lancem generacija učitelja. Sadašnji učitelj te linije S. N. Goenka je poreklom iz Indije, ali je rođen u Burmi, gde je imao sreće da nauči vipasanu od svoga učitelja Sajađi U Ba Kina, koji je u to vreme bio i visoki državni funkcioner Burme. Od njega je naučio pravila discipline i osnove tehnike, a zatim je praktikovao dovoljno dugo da bi se na kraju lično uverio u dobrobiti ove tehnike.

Kurs zahteva težak, ozbiljan rad. Postoje tri kruga vežbanja. Prvi je da se, tokom kursa, izbegava ubijanje (ma čega živog), krađa, laganje, seksualne aktivnosti i unošenje u telo ma kakvih toksičnih materija. Ova jednostavna moralna pravila imaju za cilj da smire um, koji bi inače bio previše uznemiren za obavljanje zadatka samoposmatranja. Druga stvar je da se razvije kontrola nad umom vežbanjem usmeravanja pažnje na prirodnu realnost stalno promenljivog toka daha dok ulazi i izlazi kroz nozdrve. Već četvrtog dana um je mnogo smireniji, oštriji i sposobniji da preduzme tehniku same vipasane: posmatranje prirodnih oseta u celom telu, razumevanje njihove prirode i razvijanje smirenosti učenjem da se na njih ne reaguje. Konačno, poslednjeg punog dana kursa, učesnici uče meditaciju ljubavi i blagonaklonosti prema svim živim bićima. Cela praksa je zapravo mentalni trening. Baš kao što koristimo fizičke vežbe za poboljšanje telesnog zdravlja, vipasana se može upotrebiti za razvoj zdravog uma.

Baš zato što se pokazalo da je mnogim ljudima od pomoći, velika važnost pridaje se očuvanju tehnike u njezinom izvornom, autentičnom obliku. Ona se ne podučava na komercijalnoj osnovi, već se umesto toga nudi besplatno. Nijedna osoba koja je podučava za to ne dobija bilo kakvu materijalnu nadoknadu.

Naravno, rezultati dolaze postepeno, kroz kontinuiranu praksu.. Nerealno je očekivati da svi problemi budu rešeni za deset dana. Međutim, tokom tog vremena mogu se naučiti osnove vipasane, tako da se potom počnu primenjivati u svakodnevnom životu. Što se više praktikuje ova tehnika više se oslobađamo patnje i približavamo krajnjem cilju potpunog oslobađanja od nje. Čak i za deset dana mogu se postići rezultati koji su vidljivi i očigledno blagotovorni u svakodnevnom životu._Ć%0_Č

Svi ljudi sa iskrenim namerama su dobrodošli na kurs vipasane da sami za sebe provere na koji način deluje ova tehnika i procene njene domete. Kursevi vipasane se organizuju čak i u zatvorima, sa velikim uspehom, i donose divne rezultate zatvorenicima koji na njima učetvuju. Svi koji se odluče da upoznaju ovu tehniku sami će se uveriti da je vipasana dragoceno sredstvo za postizanje lične sreće i bolju komunikaciju sa ljudima oko nas.

UMETNOST ŽIVLJENJA: VIPASANA MEDITACIJA

Svi mi želimo mir i harmoniju, jer je to ono što nam u našim životima najviše nedostaje. S vremena na vreme svi doživljavamo uznemirenost, zabrinutost, razdražljivost, konfuziju, patnju; a kada neko pati, on tu svoju patnju, to svoje stanje ne zadržava samo za sebe. Širi ga i na ljude oko sebe. Svi koji dođu u kontakt sa takvom osobom postaju i sami uznemireni. Naravno da ovo nije ispravan način življenja.

Čovek bi trebalo da živi u miru sa samim sobom i u miru sa ostalima. Ljudsko biće je, uostalom, društveno biće. Ono mora živeti u zajednici – živeti i komunicirati sa drugima. Kako onda da živimo u miru? Kako da ostanemo u harmoniji sa sami sobom i kako da očuvamo mir i harmoniju oko sebe – da i drugi žive mirno i skladno?

Uznemireni smo. Da bismo se oslobodili te uznemirenosti potrebno je da znamo razlog tog stanja, uzrok patnje. Ukoliko ispitamo ovaj problem, postaće nam jasno da kada god počnemo da proizvodimo negativnosti ili nečistoće u umu, neizbežno postajemo uznemireni. Negativnost u umu, mentalna nečistoća, ne može postojati zajedno sa mirom i harmonijom.

Kako počinjemo da stvaramo negativnost? Ako nastavimo da istražujemo postaće nam jasno. Veoma sam nesrećan kada ustanovim za nekoga da se ne ponaša na način na koji bih želeo, kada ustanovim da se događa nešto što mi se ne dopada. Dogodi se neka neželjena stvar i u meni se odmah javi napetost. Ne dogodi se nešto što želim i ponovo se u meni javi napetost; tako počinjem da vezujem čvorove u sebi. I čitav život iz dana u dan događaju se neželjene stvari, željene stvari se dogode ili ne i postepeno kroz ovaj proces ili reakciju vezivanja čvorova – Gordijevih čvorova – čitava mentalna i fizička struktura postane toliko napeta, toliko puna negativnosti da se život pretvori u patnju.

U takvoj situaciji jedan način da se reši problem bio bi da se stvari tako urede da se ništa nepoželjno ne dogodi u mome životu i da se sve događa upravo onako kako ja želim. Moram razviti takvu moć ili neko drugi mora posedovati takvu moć i naći mi se pri ruci kada mi zatreba, tako da se neželjene stvari ne događaju i da se događa sve ono što želim. Ali to nije moguće. Ne postoji nijedan čovek na svetu čija je svaka želja ispunjena, u čijem životu se sve događa u skladu sa njegovim željama, a da se pri tome ne dogodi bilo šta nepoželjno. Uvek se dogodi nešto što je suprotno našim željama i očekivanjima. Otuda se javlja pitanje, kako da izbegnem slepo reagovanje u trenutku kada se suočim sa stvarima koje mi se ne dopadaju? Kako da ne stvaram napetost? Kako da ostanem miran i uravnotežen?

U Indiji i na drugim mestima mudraci prošlih vremena proučavali su ovaj problem – problem ljudske patnje – i pronašli su rešenje: ukoliko se dešava nešto neželjeno i počnemo da reagujemo stvarajući ljutnju, strah ili odbojnost, tada bi što je pre moguće trebalo svoju pažnju da skrenemo na nešto drugo. Na primer, da ustanemo, uzmemo čašu vode i počnemo da je pijemo – prestaće da raste vaše ljutnja i pre ili kasnije će iščeznuti. Možemo isto tako početi da brojimo: jedan, dva, tri, četiri. Ili da ponavljamo u sebi neku reč, rečenicu ili nekakvu mantru, možda ime nekog božanstva ili sveca u kojeg verujemo; tako skrećemo pažnju na neku drugu stvar i u većoj ili manjoj meri udaljujemo se od negativnosti, od ljutnje.

Ovo rešenje je bilo korisno, delovalo je. I još uvek deluje. Praktikujući ovo um se oseća oslobođenim uznemirenosti. Međutim, ovo rešenje funkcioniše samo na nivou svesti. Zapravo, skrećući pažnju, mi negativnost guramo u domen podsvesnog i ona na tom nivou nastavlja da stvara i umnožava iste one nečistoće koje je stvarala i do tada. Na površinskom nivou postoji jedan sloj mira i harmonije, ali u dubinama uma stvorili smo jedan uspavani vulkan potisnute negativnosti koji će se pre ili kasnije probuditi uz razornu erupciju.

Drugi istraživači unutrašnje istine otišli su još dalje u svome traganju; doživevši stvarnost uma i materije u sebi uvideli su da je skretanje pažnje samo bežanje od problema. A bekstvo nije isto što i rešenje: moramo se suočiti sa problemom. Kad god se negativnost javi u umu, samo je posmatrajte, suočite se sa njom. Čim počnemo da posmatramo neku mentalnu nečistoću, ona počinje da gubi svoju snagu. Ona se postepeno povlači i na kraju biva potpuno izbrisana.

Dobro rešenje: ono izbegava oba ekstrema – potiskivanje i prepuštanje stihiji. Zadržavanje negativnosti u podsvesti neće je iskoreniti; isto tako, dopuštanje da se ona manifestuje kroz gest ili reč samo će stvoriti nove probleme. Ali ako je samo posmatramo, ta nečistoća bledi i nestaje, a tada smo iskorenili tu negativnost, tada smo se oslobodili te nečistoće.

Ovo zvuči predivno, ali da li je zaista praktično? Je li jednoj prosečnoj osobi lako da se suoči sa nečistoćom? Kad se javi ljutnja, ona nas preplavi tako brzo da ne uspevamo čak ni da primetimo to. Potom, obuzeti ljutnjom, učinimo nešto gestom ili rečju što je štetno i za nas i za druge. Kasnije, kada nas ljutnja prođe, počinjemo da kukamo i da se kajemo, tražimo oproštaj od drugih ljudi ili od Boga: „O, pogrešio sam, molim te oprosti mi!” Ali kada se sledeći put nađemo u sličnoj situaciji ponovo reagujemo na isti način. Sve to kajanje ne pomaže nam ni najmanje.

Poteškoća je u tome što nisam svestan kada nečistoća nastaje. Ona kreće duboko iz podsvesnog nivoa uma i u trenutku kada stigne do svesnog nivoa stekla je već toliku snagu da me preplavljuje, tako da ne mogu da je posmatram.

Zato mi je potreban lični sekretar koji će mi svaki put kada krene ljutnja reći: „Pogledajte, gospodaru, počinje ljutnja!” I pošto ne znam kada će se ljutnja javiti, moram imati tri lična sekretara za sve tri smene! Pretpostavimo da sebi i to mogu da priuštim i ljutnja ponovo krene. Moj sekretar me odmah upozorava: „O, gospodaru, pogledajte – javila se ljutnja!” Prva stvar koju ću uraditi je da ga lupim i izgrdim: „Budalo! Misliš da si plaćen da mi držiš pridiku?” Toliko sam obuzet ljutnjom da mi dobar savet uopšte neće pomoći.

No, pretpostavimo da mudrost nadjača i ja ga ne udarim. Umesto toga kažem: „Baš ti hvala. Sada moram sesti i posmatrati svoju ljutnju.” Je li to moguće? Čim sklopim oči i pokušam da posmatram ljutnju, odmah mi pred oči iskrsne objekat moje ljutnje – neka osoba ili događaj – što me čini još ljućim. Tako ja ne posmatram samu ljutnju. Jednostavno posmatram spoljašnji podsticaj ove emocije. Ovo će moslužiti jedino da se ljutnja udvostruči; to nije rešenje. Veoma je teško posmatrati bilo koju apstraktnu negativnost, apstraktnu emociju, odvojenu od spoljašnjeg objekta koji ju je izazvao.

Međutim, onaj ko je dostigao konačnu istinu pronašao je i konačno rešenje. Otkrio je da kad god se javi neka nečistoća u umu, istovremeno počinju da se dešavaju još dve stvari na fizičkom nivou. Jedna je da disanje gubi svoj prirodni ritam. Počinjemo dublje da dišemo kad god u umu imamo neku negativnost. To je lako uočiti. Na suptilnijem nivou, u telu počinje da se odigrava neka vrsta biohemijske reakcije, nastaje osećaj. Svaka nečistoća stvara u ovom ili onom delu tela nekakav osećaj.

Ovo je praktično rešenje. Prosečna osoba ne može da posmatra apstrakne nečistoće uma – strah, ljutnju, strast. Ali uz pravi trening i vežbanje veoma je lako posmatrati disanje ili osećaje po telu – i jedno i drugo je u direktnoj vezi sa mentalnim nečistoćama.

Disanje i osećaj će mi pomoći na dva načina. Čim se nečistoća javi u mom umu, gubim normalan tok disanja; ono kao da mi dovikuje: „Gledaj, nešto nije u redu!” A dah ne mogu da lupim; moram da prihvatim upozorenje. Na sličan način mi osećaji kažu da je nešto krenulo naopako. I kada sam jednom primio upozorenje, počinjem da posmatram disanje, osećaj koji se javlja i veoma brzo ustanovim da je nešistoća počinje da nestaje.

Ovaj fizičko-mentalni fenomen je nalik novčiću, koji ima dve strane. Na jednoj strani su razne misli ili emocije koje se pojave u umu. Na drugoj strani su disanje i osećaji u telu. Svaka misao ili osećanje, svaka mentalna nečistoća, manifestuju se kroz disanje i osećaj koji se u tom trenutku javi. Tako, posmatrajući disanje ili osećaj, ja zapravo posmatram konkretnu mentalnu nečistoću. Umesto da bežim od problema, suočavam se sa stvarnošću onakvom kakva ona jeste. I tada ću ustanoviti da ta nečistoća gubi svoju snagu: više ne može da me savlada kao što se to dešavalo ranije. Ukoliko istrajem, nečistoća na kraju iščezava i ostajem smiren i srećan.

Na taj način nam tehnika samoposmatranja pokazuje stvarnost u svoja dva aspekta, unutrašnjem i spoljašnjem. Ranije smo gledali širom otvorenih očiju, ali smo previđali unutrašnju istinu. Uvek sam gledao ka spolja tragajući za uzrokom svoje nesreće; uvek sam svaljivao krivicu na nekog drugog, ne shvatajući uopšte da uzrok patnje leži upravo u meni samom, u mojim slepim reakcijama na prijatne i neprijatne osećaje.

Sada, zahvaljujući vežbanju, mogu da vidim i onu drugu stranu novčića. Mogu da budem svestan svoga daha i onoga što se događa u meni. Šta god da je, disanje ili osećaj, naučio sam da ga samo posmatram, ne gubeći ravnotežu uma. Prestao sam da reagujem, prestao sam da umnožavam svoju patnju. Umesto toga, dopuštam nečistoći da se ispolji i nestane.

Što više praktikujemo ovu tehniku brže ćemo uspevati da se izbavimo iz negativnosti. Postepeno um postaje oslobođen nečistoća; postaje čist. Čist um uvek je pun ljubavi – nesebične ljubavi za druge; pun saosećanja za neuspehe i patnju drugih; pun radosti zbog njihovog uspeha i sreće; ispunjen mirom bez obzira sa kakvom situacijom se suočava.

Kada dostigne ovaj stupanj, čitav način našeg života počinje da se menja. Više nije moguće učiniti bilo šta verbalno ili gestom što će poremetiti mir i sreću drugih. Umesto toga, uravnotežen um ne samo da sam postaje smiren, već pomaže i drugima da pronađu mir. Čitava atmosfera oko ovakvih osoba biće prožeta mirom i harmonijom i to će početi da utiče i na druge.

Naučivši da sačuvamo smirenost bez obzira šta se događalo u nama, sve nam je lakše da se ne vezujemo ni za ono što se nalazi oko nas. Međutim, ovo nevezivanje nije eskapizam ili ravnodušnost prema problemima ovoga sveta. Vipasana meditant postaje osetljiviji za patnje drugih i čini sve što je u njegovoj moći da ih oslobodi od patnje – ne kroz nova uznemiravanja, već uz pomoć uma ispunjenog ljubavlju, saosećanjem i smirenošću. On je naučio veštinu plemenitog mira – kako biti do kraja posvećen, potpuno uključen u pomaganje drugima, a u isto vreme zadržati ravnotežu sopstvenog uma. Na taj način on ostaje miran i srećan, radeći istovremeno u korist mira i sreće drugih.

Ovo je ono čemu je Buda podučavao; jedna umetnost življenja. On nikada nije osnivao ili podučavao nekakvoj religiji, nikakvom „izmu”. Nikada svoje sledbenike nije upućivao da praktikuju bilo kakve obrede ili rituale, nikakve slepe ili prazne formalnosti. Umesto toga, podučavao ih je jedino da posmatraju prirodu onakvom kakva ona jeste, posmatrajući stvarnost u njima samima. Na osnovu neznanja stalno reagujemo na način koji je štetan za nas i za druge. Ali kada steknemo mudrost – mudrost posmatranja stvarnosti onakve kakva ona jeste – oslobađamo se navike reagovanja. Kada nam uspe da ne reaguje slepo, tada smo u stanju da reagujemo na pravi način – da osnova našeg postupka bude uravnotežen um, um koji vidi i razume istinu. Takav postupak može biti jedino pozitivan, stvaralački, na korist nama i drugima.

Dakle, neophodno je „upoznati samoga sebe” – savet koji su mudraci u različitim vremenima i različitim kulturama uvek ponavljali. Moramo upoznati sebe, ali ne samo na intelektualnom nivou, na nivou ideja i teorija. Niti to znači upoznati sebe samo na emocionalnom i devocionalnom nivou, jednostavno slepo prihvatajući ono što smo čuli ili pročitali. Takvo znanje nije dovoljno. Umesto toga, potrebno je upoznati stvarnost na nivou aktuelnosti. Moramo direktno iskusiti stvarnost ovog mentalno-fizičkog fenomena koje nazivamo ja. Samo to će nam pomoći da se oslobodimo nečistoća, da se oslobodimo patnje.

To direktno iskustvo sopstvene stvarnosti, ova tehnika samoposmatranja je ono što se naziva vipasana meditacija. Na jeziku Indije u Budino vreme „passana” je značilo gledati otvorenih očiju, na uobičajen način; ali vipasana jeste posmatranje stvari onakvim kakve jesu a ne kakvim se čini da jesu. Treba prodreti kroz prividnu istinu, sve dok ne stignemo do krajnje istine čitave ove mentalne i fizičke strukture. Kada iskusimo tu istinu, tek tada naučimo da ne reagujemo slepo, da ne stvaramo nečistoće – i, prirodno, stare nečistoće postepeno počinju da se iskorenjuju. Tako izlazimo iz kruga patnje i doživljavamo sreću.

Tri su koraka u vežbanju koja se uče na kursevima vipasana meditacije. Prvi, moramo se uzdržavati od svih postupaka, telesnih i verbalnih, koji remete mir i harmoniju drugih. Nemoguće je raditi na sopstvenom oslobađanju od nečistoća uma dok u isto vreme nastavljamo da telom i govorom činimo ono što samo umnožava te nečistoće. Zato, pravila morala jesu suštinski prvi korak u praksi. Obavezujemo se da nećemo ubijati, krasti, imati nedolične seksualne odnose, lagati, niti uzimati alkohol ili droge. Uzdržavajući se od takvih postupaka dopuštamo svom umu da se smiri u meri dovoljnoj da možemo da nastavimo ka cilju koji smo odabrali.

Sledeći korak je razvijanje veštine ovladavanja ovim našim divljim umom, vežbajući ga da ostane fiksiran na jedan jedin objekat: dah. Pokušavamo da svoju pažnju što je moguće duže zadržimo na disanju. Ovo nije vežba disanja: mi ne regulišemo dah. Umesto toga posmatramo prirodan ritam udaha i izdaha onakav kakav on jeste. Na taj način još više smirujemo um, tako da ga više ne savlađuju negativnosti. U isto vreme, koncentrišemo svoj um, čineći ga oštrim i prodornim, sposobnim da postigne uvid.

Ova dva koraka: moralno življenje i kontrolisanje uma su nužni i veoma blagotvorni sami po sebi; ali oni će voditi do samopotiskivanja, ukoliko ne preduzmemo i treći korak – pročišćavanje uma od nečistoća putem razvijanja uvida u sopstvenu prirodu. To je vipasana: doživljavanje sopstvene stvarnosti kroz sistematsko i nepristrasno posmatranje stalno menjajućih mentalno-telesnih fenomena, a koji se u nama manifestuju kao osećaj. Ovo je vrhunac Budinog učenja: samopročišćavanje kroz samoposmatranje.

Ovo svako može da praktikuje. Svako se suočava sa problemom patnje. Ona je univerzalna bolest, koja zahteva univerzalan, a ne neki sektaški lek. Kada nas muči ljutnja, to nije budistička ljutnja, hinduistička ljutnja, hrišćanska ljutnja. Ljutnja je ljutnja. Kada kao posledica te ljutnje postanemo uznemireni, ta uznemirenost nije hrišćanska, hinduistička ili budistička. Bolest je univerzalna. Zato i lek mora biti univerzalan.

Vipasana je jedan takav lek. Niko neće prigovoriti načinu života koji poštuje mir i harmoniju drugih. Niko neće prigovoriti razvijanju kontrole nad sopstvenim umom. Niko neće prigovoriti razvijanju uvida u sopstvenu stvarnost, na osnovu čega je moguće osloboditi um od negativnosti. Vipasana je taj univerzalni put.

Posmatrati stvarnost onakvu kakva ona jeste putem posmatranja istine iznutra – to znači upoznavati sebe na aktuelnom, iskustvenom nivou. I kako vežbamo tako sebe izbavljamo iz patnje izazvane nečistoćama. Polazeći od opipljive, spoljašnje, očigledne istine, silazimo sve dublje do krajnje istine uma i materije. Tada i nju nadilazimo i doživljavamo istinu koja je s one strane i uma i materije, s one strane vremena i prostora, s one strane uslovljenog polja relativnosti: to je istina potpune oslobođenosti nečistoća, svih taloga, svake patnje. Nije uopšte važno kako tu krajnju istinu nazivamo; ona je za svakoga konačan cilj.

Neka svako od vas doživi tu krajnju istinu. Neka se svi ljudi oslobode svojih nečistoća, svoje patnje. Neka svi uživaju u stvarnoj sreći, stvarnom miru, stvarnoj harmoniji. Neka sva bića budu srećna

(Ovaj tekst napisan je na osnovu govora
koji je S. N. Goenka održao u Bernu.)

Svaka sekta na ovaj ili onaj nachin izvlaci novac od svojih sledbenika,kao i crkva uostalom.

Zato je Burek najbolja sekta izvlaci samo osmeh

 slazesh se sa mnom ? da se nisi razbolela? pod hitno lezi,
pokrij se cebetom i naravno ... popij sholju chaja