Niška banja nekad bila živa zgoda za mnoge naše turiste
Žal za burnim vremenima

Popularna kafanska pesma i stihovi: "Niška banja topla voda, za mangupe živa zgoda" odavno su izgubili smisao jer su društveni i noćni život skoro zamrli u ovom klimatskom raju. U Niškoj banji danas nema mangupa, boema i bećara, pa se starosedeoci sa žalom sećaju prohujalih vremena, kada je njihovo mesto bilo centar zbivanja u ovom kraju. Nekada su iz Niša i okoline stizali prepuni železnički vagoni, a otvoreni tramvaji saobraćali su do rane zore dovozeći i odvozeći brojne slikare, glumce, pesnike i književnike. Danas se ovde dolazi samo zbog lečenja reumatoloških, kardiovaskularnih i ginekoloških bolesti, tako da je u Institutu "Niška banja" sve podređeno zdravlju pacijenata. Ponekad Banja malo živne, uglavnom kada se održavaju tradicionalne manifestacije, kao što su "Veliki letnji festival" i takmičenja u paraglajdingu.

Još u doba Rimskog carstva znalo se za blagorodno dejstvo radonske termomineralne vode i prirodnog mineralnog blata, pa je glavno vrelo kaptirano u drugom veku i od tada se stalno razvijalo. Otuda je Niška banja jedna od starijih u Srbiji, a poznata je i van njenih granica. Voda sa izvorišta "Glavno vrelo", "Školska česma", "Banjica" i "Pasjača" je različitog hemijskog sastava i spada među najradioaktivnije u našoj zemlji i Evropi. Temperatura vode je od 13 do 39 stepeni Celzijusa, tako da se koristi za različite terapije, a konstantan protok omogućava veliki kapacitet izvora, ukupno 56 litara u sekundi. Tri objekta Instituta "Niška banja" su uvek puni gostiju, ali se zato smeštaj u svako doba može da nađe u ostalim hotelima ili kod privatnika, koji ima oko tri hiljade kreveta.

Niška banja se nalazi u podnožju planine Koritnik, ogranka Suve planine, na nadmorskoj visini od 248 metara. Od Niša je udaljena 10 kilometara, od Beograda 250, a od Novog Sada 330 kilometara. Umereno-kontinentalna klima, šumoviti predeli, pastoralni pejsaži, blizina brojnih istorijsko-kulturnih spomenika i mir i tišina, čine ovu banju idealnom za odmor i rekreaciju, ali samo za goste koji ne traže nikakvu zabavu i koji su spremni da večernje sate provedu u sobi. Banja je lepo uređena i ima dosta parkova i cvetnih aleja, pa se preko dana do mile volje može da uživa u prelepom krajoliku, posebno u park-šumi Košutnjak. Šetališta, međutim, opuste čim padne mrak, a i malobrojni restorani rano zatvore vrata, pa se čini kao da je nastupilo vojničko povečerje.

Ni autobuske veze sa okolnim izletištima nisu baš najbolje, tako da su dostupni jedino gostima koji dođu svojim automobilom. A treba videti arheološko nalazište Medijanu, Nišku tvrđavu, Ćele-kulu, Čegar i Spomen-park Bubanj. Naravno, nikako ne treba zaobići Kazandžijsko sokače, kaldrmisanu ulicu niških boema, u kojoj se još može da oseti duh starih vremena i proba neki poznati južnjački gastronomski specijalitet. Ljubitelji prirode svakako će biti zadovoljni ako skoknu do Sićevačke klisure, koja je zaštićeni prirodni fenomen, ili do Jelašničke klisure, specijalnog rezervata sa vodopadima i retkom florom i faunom. U blizini su i popularna izletišta Bojanine vode i Kamenički vis, pa i velika Cerjanska pećina.


Izvor: Glas Javnosti \ E.Bilalević