Treneri Aito Garsija i Serđo Skariolo analizirali neuspeh Aleksandra Čubrila

Promašena karijera zbog mekog karaktera
Svetski priznati stručnjaci se slažu da je Čubrilo imao predispozicije za veliku karijeru, ali je njegov meki, gotovo dečji odnos prema igri i izgled nezainteresovanosti raspršio sve snove

Broj sedam na leđima, ista visina, ista težina, ista pokretljivost, dobre ruke, sigurnost u igri. Sve je to ukazivalo da bi Aleksandar Čubrilo mogao da postane novi Toni Kukoč. Sada je to samo istorija.
Vlada Stanković, portparol Evrolige i poznati treneri Aito Garsija i Serđo Skariolo, pokušali su da analiziraju zašto Čubrilo nije postao "novi Kukoč".

- Njegov fizički i psihički izgled umnogome je podsećao na Kukoča. Bio je isto građen, odnosno mršav, brz za svoju visinu, veoma pokretljiv. Bio je klasičan šuter, ali lošiji u odbrani, slab da se bori sa protivnicima ispod koša. Iako ga nisam poznavao, verovao sam da njemu nedostaje delić karaktera, onaj poznati "instikt ubice", koji imaju veliki igrači. On je bio igrač sa ogromnim talentom, korektan, odigrao je nekoliko dobrih sezona u Partizanu, sa malo nedostataka u igri, ali nikada nije dosegao ono što se očekivalo od njega - rekao je Stanković.

Neuspesi u Partizanu i Olimpiji

Čubrilo je rođen 1975, što znači da je sedam godina mlađi od Kukoča. Igrao je u Partizanu sa mnogo poznatih igrača, a jedan od njih je i Haris Brkić, koji je tragično nastradao 2000. Posle osam sezona provedenih u timu iz Humske ljudi iz kluba su procenili da on više ne može da napreduje i pruža ono što oni očekuju. Željan dokazivanja otišao je u Olimpiju iz Ljubljane i premda je trenirao sa slovenačkim timom, nikada nije odigrao zvaničnu utakmicu u zelenom dresu.

Čubrilo je tražio klub u kome će pokazati znanje koje je dovoljno da mu otvori vrata NBA, ali je to išlo jako teško.
- Imao je brzinu i veoma lako rešavao u napadu situacije "jedan na jedan". Jedina mana mu je bila što je bio fizički slab. Taj njegov nedostatak ni odličan šut sa distance nije mogao da popravi - bila je ocena Aita.

Avantura u Samari

Kada se činilo da je Čubrilo završio karijeru odjednom se u novembru 2001. pojavio u ruskom timu Samara. U osam utakmica u ruskoj ligi beležio je prosečno 11,8 poena, 3,1 skokova, 3,1 asistencija i 2,3 ukradene lopte. Ipak, ni takva sjajna forma i ocene nisu pomogle da ostane u klubu. Njegov karakter i izgled nezainteresovanosti nisu ubedili čelnike kluba da mu produže ugovor. A i Čubrilo nije forsirao u tom pravcu, pa se vratio u zemlju i igrao prvo u Novom Sadu, a potom i u košarkaškom klubu Avala gde je imao marginalnu ulogu, prekinuvši zauvek nade, iluzije i motivacije da se bori za mesto u svetu košarke.

- Sećanja na Čubrila kao igrača uključuju misli da je mnogo obećavao kada se pojavio. Imao je talenta, bio je mršav, ali žilav. Mogao je da igra na dve pozicije, ali je problem u karijeri proizilazio iz njegovog mekog karaktera - rekao je Serđo Skariolo.

Poslednje vesti o Aleksandru Čubrilu govore da je član Radničkog, koji danas doživljava svoje najteže dane, takmičeći se u nižim ligama. Čubrilo je osvojio SP 1987. godine za igrače do 22 godine. Svetski priznati stručnjaci se slažu u jednom. Čubrilo je imao sve predispozicije za veliku karijeru, za ulogu novog Tonija Kukoča, ali je njegov meki, gotovo dečji, karakter i izgled nezainteresovanosti raspršio sve snove u tom pravcu.

D. Ignjatović

Izvor: Glas Javnosti

nekako mi se povlači velika paralela sa Bogdanovićem...   

nedostaje delić karaktera   razlika izmedju vrhunskih i osrednjih igrača..

Cubrilo je imao nekih velikih porodicnih problema, sto je po mom misljenju dosta uticalo na ishod njegove karijere.

Meni jedan od najdrazih igraca, navijao sam za partizan protiv drugih klubova(sem zvezde ) samo zbog njega.
Brz, skocan, odlican suter, ali nije uspeo igrao je jos negde u poljskoj.

Steta mogao je biti jedan od najboljih igraca nase zemlje.

I ja sam ga skroz gotivio,znao je povremeno dobro da zakuca,a i podsecao me na Rodnija Trotera Cak mislim da su mu i navijaci skandirali "Rodni!"