Dok napolju lije kao iz kabla, kada nema ni najmanje teoretske mogucnosti da covek napusti ova cetiri zida ili bolje receno obicno jedno cose od kuce gde su vas bacili sa vasim ljubimcem - kompjuterom kako se nebi ni oni oko vas nervirali niti vi oko njih.
Onda dodje neka inspiracija, neka muza me je opicila, tako da htedoh nesto da napisem ali problem je naslov... nesto bombasticno, nesto sto ce da privuce opstu paznju, nesto sto ce napraviti temu koja ce da probije zvucni zid tj da se otvori vise od 1000 puta. Na startu kada sam hteo nesto da napisem sve pade u vodu jer nisam dugo mogao da pronadjem podesni naslov... Pade mi na pamet Kornelije Kovac i njegov album ( Korni grupa ) " Ne bas tako obican zivot " te mi opet dodje druga ideja " Nepodnosljiva lakoca postojanja "  te je uvek bilo u glavi sto pitanja i odgovora zasto bas taj naslov.
I eto pade mi tema koja bi probila zvucni zid u vodu jos u samom trenutku nastajanja jer jednostavno nisam mogao da pronadjem odgovarajuci naslov.
Povlacim se u moj cosak da dalje razmisljam, a dotle budite mi pozdravljeni ... nastavak sledi ...

Pravo je cudo do kakvih dubina misli moze covek da dodje kada se usami u nekom budzaku. Ne napustaj svoj cosak i cekaj Muzu, sigurno ce naici...

A da zemaljski dani teku, istina je. Danas se osvrnem ka kalendaru i gle, vec je poceo sedmi mesec ove godine, a kao da smo juce cekali Novu godinu. Leti ko ludo...

Što sam stariji godine mi porlaze sve brže i brže  

To je zanimljiv fenomen opazanja vremena. Dok smo deca, nikad kraja godini, vreme od rodjendana do rodjendana je toliko dugacko da je tesko sacekati sledeci. Kazu psiholozi da je trik u spoznaji i otkrivanju novog. Dete stalno nesto uci, stalno stice nova iskustva, pa mu je zato dozivljaj vremena rastegnut. Mi smo vec u kolotecini, svaki dan lici na prethodni, slivaju se jedan u drugi, pa se vreme sazima...

Ja imam 16 godina(sad cu napuniti) i imam osecaj ko da sam star a svi mi kazu da je karijera tek pocela!

Samo ne znam koliko sve ovo treba ozbiljno shvatiti!

Ja ne znam sta se tu sazima ili pretapa u sta, ali da vreme ide brze nego ranije, to je fakat i nista me u to ne moze uveriti.

Ponekada se uplasim sto leti tako brzo, ali se onda setim da ovaj zivot nije vredan svakog zrtvovanja, tako samo neka prolazi.

Zivot je reka! On prolazi istom brzinom kao i ranije samo sto svojim tokom, sto smo stariji, mnogo vise toga sobom nosi... Odatle taj osecaj...

A jos kada ti reka tece ispred kuce, dobijes jos snazniji osecaj. Srecom, ova tece sporo, pa mi kao nekako lakse, iako ovih dana bih tako voleo da uplovim u reku snova i da se iz nje mozda ne probudim.

uuu da...sve sto sam stariji brze mi dani prolaze.... vrijeme leti kao ludo ...