Bitka kod Sibote odvijala se 433. pne. između Korkire( Krf) i Korinta. Bitka je dovela do Peloponeskog rata.

Korkira je bila stara korintska kolonija, koja više nije želela da ostane pod Korintom. Korkira je po mornarici bila druga po jačini u celoj Grčkoj. Udružila se sa Atinom, dok je Korint bio saveznik Sparte. Atina je poslala 10 brodova kao pomoć Korkiri, ali sa uputstvom da se upotrebe samo u slučaju iskrcavanja Korintskih snaga. Korint je sakupio 150 brodova pod komandom Ksenoklida.


Korkira je skupila 110 brodova i odabrali su ostrvo Sibota kao svoju bazu. Kad su Korintski brodovi stigli, Korkirani su formirali liniju, sa Atinjanima na desno. U Korintskoj liniji nalazili su se Megarani na desno, Korinćani na levo, a ostali saveznici u sredini. Obe strane su imale na brodovima hoplite sa strelcima.

Umesto da brodovima napadaju i pokušaju tako potopiti protivnički brod, obe strane su nastojale da skoče na protivnički brod i da vode kopneni rat na moru. Atinski brodovi u početku nisu ušli u bitku, jer se Korinćani nisu još nastojali iskrcati.

Dvadeset Korkirinih brodova je uništilo Korintsko desno krilo i ganjalo je Korinćane do obale i kampa, kojega su zapalili. Korintsko levo krilo je bilo uspešnije, pa su se Atinjani uključili u bitku. Međutim Korinćani pobeđuju. Plove kraj svih potopljenih neprijateljskih brodova i ubijaju mnoge i zarobljavaju 1250 vojnika.

Korkirani i Atinjani beže natrag da brane ostrvo. Kad su se Korinćani približili Korkiri, došlo je 20 atinskih brodova pod komandom Glaukona. Korinćani se povlače. Sledećeg dana Atinjani prete Korinćanima da ne pokušaju iskrcavanje. Korinćani se povlače.

Obe strane su tvrdile da su pobedile. Ubrzo posle bitke usledila je bitka kod Potideje, što je dovelo do formalne objave rata sa Spartom.

Izvor: Wikipedia

Bitka kod Potideje

Deo Peloponeski rat   
Vreme:   432. pne.   
Lokacija:   Potideja   
Rezultat:   atinska pobeda   
Sukobljene strane   
Atina   Korint
Potideja   
Jačina   
70 brodova
3.000 hoplita   2.000 hoplita   
Gubici   
150 ljudi   300 ljudi   


Bitka kod Potideje odvijala se 432. pne. između Atine i kombinovane armije Korinta, Potideje i saveznika. Bitka je završila Atinskom pobedom. Zajedno sa bitkom kod Sibote predstavlja katalizator Peloponeskog rata.

Sadržaj
1 Atinski zahtev
2 Pregovori pod pretnjom
3 Atinjani pobeđuju
4 Duga i skupa opsada
5 Vidi još

Potideja je bila korintska kolonija na poluostrvu Halkidiki. Bila je član Delskog saveza i plaćala je danak Atini. Atina se bojala da će se Potideja pobuniti pod uticajem Korinta ili Makedonije. Posle bitke kod Sibote Atina zahteva da Potideja sruši deo zidina, da protera korintskog ambasadora i da pošalje taoce u Atinu.

Pregovori pod pretnjom

Atina je skupila flotu od 30 brodova i 1000 hoplita pod komandom Arhestrata. Tu vojsku je Atina bila namenila bici protiv Perdika u Makedoniji. Potideja je poslala ambasadore u Atinu i Spartu. Kad su propali pregovori u Atini, Sparta je obećala pomoć. Korint šalje 1600 hoplita i 400 lako naoružanih pod komandom Aristeja. Kao odgovor na sve to Atina šalje dodatnih 2.000 hoplita i 40 dodatnih brodova pod komandom Kalija.

Atinjani pobeđuju

U bici Aristejevo krilo korintskih trupa pobeđuje deo Atinjana, a na ostalim delovima bojišta Atinjani pobeđuju. Aristej se vrađa duž obale do Potideje, nastojeći izbeći glavninu atinskih snaga. Rezervne snage od Potideje su takođe poražene. Korinćani i Potidijanci su izgubili 300 vojnika, a Atinjani 150.

Duga i skupa opsada

Atinjani ostaju van Potideje neko vreme, pa dobijaju pojačanje od 1.600 hoplita. Obe strane grade zidove. Atinjani uspevaju da blokiraju Potideju morskom blokadom. Tokom blokade predstavnici Atine i Sparte se sastaju i proglašava se rat.

Opsada je mnogo koštala, pa Atinjani nisu bili baš sretni. Alkibijad i Sokrat su bili kao vojnici u toj bici, a Sokrat je Alkibijadu spasio život.

Izvor: Wikipedia

Bitka kod Naupakta odvijala se 429. pne. u ranoj fazi Peloponeskog rata. Bila je to bitka između Atinske flote i kombinirane flote Sparte i Korinta.

Sadržaj
1 Značaj Naupakta
2 Malobrojniji Atinjani napadaju korintski konvoj
3 Spartanci uveravaju Korinćane da će dobiti bitku jer ih ima više
4 Bitka
5 Vidi još

Ambrakija i Kaonija su molile Spartu da osvoji Akarnaniju, što bi omogućilo Sparti da napadne Naupakt, atinsku pomorsku bazu u Korintskom zalivu. Spartanski general Kned je sa flotom i 1.000 hoplita udarao po Akarnaniji, a za to vreme je atinska flota pod komandom Formija čekala u Korintskom zalivu u slučaju napada na Naupakt. Kned je bio poražen u Akarnaniji, a korintska flota je kasnila.

Malobrojniji Atinjani napadaju korintski konvoj

Korinćani su imali 47 brodova, ali nisu se usuđivali da napadnu Formija, iako je imao samo 20 brodova. Korinćani su bili zaduženi za snabdevanje Kneda i njegovih trupa. Veći korintski brodovi su štitili brodove za snabdevanje, praveći krug oko njih. Atinjani su napravili liniju i neprekidno su plovili kraj Korintskih brodova, prisiljavajući korintske brodove da plove u kompaktnoj formaciji. Kad su korintski brodovi napravili krivi manevar, Atinska flota pod komandom Formija je napala. Atinjani su zarobili 12 brodova, potopili još više, a ostalima dopustili da pobegnu.

Spartanci uveravaju Korinćane da će dobiti bitku jer ih ima više

Formio je nastavio da sledi korintske brodove. Korintskim brodovima su se pridružili spartanski. Atina šalje 20 dodatnih brodova, ali kasne blizu Krita. Prve sedmice posle bitke Peloponežani okupljaju flotu od 77 brodova usidrenu na ulazu u zaliv, nasuprot atinskim brodovima. Korinćani nisu želili još jednu bitku, a Spartanci su ih smatrali kukavicama, jer je atinskih brodova bilo daleko manje. Kned i Bradid su uveravali Peloponežane da su jednostavno nepripremljeni i da će sigurno dobiti drugu bitku, jer se bore na svom terenu, imaju daleko više brodova opreme i hoplita.

Ni Atinjani se nisu želili boriti, jer ih je bilo daleko manje. Ali Formio je verovao da su Atinjani najiskusniji na moru i da zato mogu pobediti daleko brojnijeg neprijatelja.

Bitka

Peloponežani su želeli da navuku atinske brodove u najuži deo zaliva, a Formio je želio da se bori kod Naupakta. Peloponežani formiraju 4 reda, sa 20 brodova na desnom krilu koji se prave da idu za Naupakt, što je bio trik, koji je naveo Formija da se pokrene da ih zaustavi. Devet atinskih brodova je uhvaćeno ili uništeno, a preostalih 11 je pobeglo. Deset brodova je otišlo u Naupakt, a jedanaesti je koristio trgovački brod kao mesto za sakrivanje. Kad je taj brod naglo potopio peloponeški brod pod komandom Timokrata, neiskusni Peloponežani se uplašiše i počeše bežati, a 11 atinskih brodova ih je napalo i potopilo 6, a ostale ganjalo po zalivu. Kad je stiglo atinsko pojačanje od 20 brodova, Peloponežani su se potpuno povukli.

Izvor: AutoWeek.nl

Bitka kod Tanagre odvijala se 426. pne. između Atine i Tanagre. To je bila jedna od bitaka Peloponeskog rata.

Ostrvo Melos je odbilo da se pridruži Delskom savezu, čak i pod pritiskom. Godine 426. pne. Atina šalje na ostrvo Melos flotu od 60 brodova i 2.000 hoplita, pod komandom Nikija. Atinjani ne zauzimaju ostrvo, nego se iskrcavaju u Beotiji. Hopliti su krenuli prema Tanagri, gde su se spojili sa glavnom atinskom armijom koja je došla iz Atine pod komandom Hiponika i Eurimedona. Harali su okolnim seoskim područjem, a sledećeg dana pobeđuju savez Tanagre i Tebe.

Izvor: Wikipedia

Bitka kod Halkide odvijala se 429. pne. između Atine i Halkide sa saveznicima.

Atinjani pod Ksenofonovim vođstvom su krenuli u Trakiju da napadnu Halkidu, tokom početka Peloponeskog rata. Uništili su useve van Spartula i počeli su pregovore sa pro-atinskim frakcijama u Halkidi. Protu-atinske frakcije su tražile pomoć Olinta.

Zajednička armija Halkide, Spartule i Olinta bori se protiv Atinjana. Hopliti su poraženi i vraćaju se u Spartulu. Konjanici s druge strane pobeđuju Atinjane. Kad im je stiglo pojačanje, započinju drugi napad na Atinjane. Atinjani beže u panici. Gube generale i preko 430 ljudi.

Izvor: Wikipedia

Bitka kod Olpeje odigrala se 426. pne. između Atine i Sparte. To je bila jedna od bitaka Peloponeskog rata, u kojoj Atina pobeđuje.

Sadržaj
1 Atina i Sparta uvučeni u lokalni sukob
2 Spartanci poraženi
3 Demostenova varka
4 Vidi još

Godine 426. pne. 3.000 hoplita iz Ambrakije napali su deo Akarnanije i okupirali su utvrđenu Olpeju. Akarnanija traži pomoć od 20 atinskih brodova i od atinskog generala Demostena . Ambrakija traži pomoć od Euriloha iz Sparte, koji prolazi neprimetno kraj Akarnanaca.

General Demosten dolazi u zaliv ispod Olpeje sa brodovima, 200 hoplita i 60 strelaca. Pridružio se armiji Akarnanije. Ambrakija i Peloponežani su imali više vojske, pa Demosten odlučuje da postavi zasedu sa 400 hoplita iz Akarnanije.

Demosten postavlja na desno krilo Atinjane i trupe iz Mesene, a u centru i na levom krilu trupe iz Akarnanije. Euriloh je na levom krilu svoje armije direktno suočen Demostenu.

Spartanci poraženi

Kad je počela bitka Euriloh je poluokružio Demostena i pretilo je da ga potpuno okruži. Onda su hopliti iz Akarnanije postavljeni kao zaseda ušli u bitku. Ubijaju Euriloha i izazivaju paniku kod levog krila tj. Spartanaca.

Nasuprot tome, s desne strane Vojska iz Ambrakije pobeđuje levo krilo od Akarnanije, ganjajući ih do Argosa. Mećutim ostatak trupa iz Akarnanije dolazi da pomogne i pobeđuje trupe iz Ambrakije. Demosten je izgubio 300 ljudi.

Kad je Euriloh ubijen, komandu je preuzeo Menedaj. Menedaj pokušava da sklopi mir sa Demostenom. Demosten dopušta da samo vođe pobegnu. Ipak Menedaj sa trupama pokušava beg. On uspeva da pobegne, a 200 vojnika iz Ambrakije je ubijeno prilikom bega.

Demostenova varka

U međuvremenu iz Ambrakije je dolazila druga vojska, koja nije znala za poraz od prethodnog dana. Demosten se pretvara da je on drugi deo njihove armije i iznenađuje ih preko noći ubijajući većinu. Drugi su pobegli, ali je veliki deo kasnije uhvaćen. Ambrakija je izgubila oko 1.000 vojnika tokom 2 dana.

Demosten je sad mogao lako zauzeti Ambrakiju. On to ne čini, nego se sklapa 100-godišnji mir.

Izvor: Wikipedia

Bitka kod Pilosa odigrala se 425. pne. između Atine i Sparte. To je bila jedna od bitaka Peloponeskog rata. S tom bitkom je povezana Bitka kod Sfakterije. Bitka je završila Atinskom pobedom.

Sadržaj
1 Uvod
2 Demostenov plan
3 Sparta povlači armiju iz Atike
4 Pripreme Sparte za osvajanje Pilosa
5 Bitka
6 Posle bitke
7 Vidi još

U proleće 425. pne. Sparta pomaže Mesini na Siciliji da se pobuni protiv Atine. U isto vreme Sparta započinje novu invaziju Atike pod komandom kralja Agisa. Atinjani šalju 40 brodova prema Siciliji pod komandom Eurimedona . Od njih se zahteva da usput pomognu i Korkiri. Demosten nakon pobede u bici kod Olpeje, putuje sa flotom. Zbog nevremena se sklanjaju kod Pilosa ( jedna prirodna luka Peloponeza oko 70 km od Sparte), što im je odgodilo putovanje do Korkire.

Demostenov plan

To se svidilo Demostenu, jer je imao plan da utvrdi Pilos, dobije dobro uporište ne tako daleko od Sparte. Osnovna strateška zamisao je bila da se potakne pobuna helota, robova o kojima je Sparta zavisila. Heloti su se bavili zemljoradnjom i stočarstvom, dok su građani Sparte vežbali da budu vojnici. Drugi komadanti su smatrali da je Demostenova ideja gubljenje vremena, ali čekajući poboljšanje vremena, vojnici su napravili utvrđenje za 6 dana. Demosten je ostao kraj utvrđenja sa 6 brodova, dok je ostatak flote nastavio put prema Korkiri i onda prema Siciliji.

Sparta povlači armiju iz Atike

Kad je Sparta uočila da se Atina utvrdila kod Pilosa, povlače svoju armiju iz Atike. Idu prema Pilosu i sazivaju flotu od 60 brodova sa naredbom da se nađu kod Pilosa. Demosten je uočio spartanske namere, pa šalje dva svoja broda da pozovu ostatak flote. Luka kod Pilosa je veliki zaliv, kod koga je morski prilaz gotovo potpuno blokiran šumovitim ostrvcetom Sfakterijom. Postojao je samo uzak prolaz sa obe strane Sfakterije.

Pripreme Sparte za osvajanje Pilosa

Spartanci su nameravali da blokiraju utvrđenje Pilos i sa mora i sa kopna.Nameravali su da blokiraju oba uska prolaza kraj Sfakterije, da bi atinskoj floti sprečili ulazak u luku. Spartanci iskrcavaju na Sfakteriju 440 hoplita pod vođstvom Epitada. Ostatak armije pripremaju za osvajanje utvrđenja, a ako ne uspiju počeće opsadu. Demosten je imao malo hoplita. Većina njegovih vojnika su bili nenaoružani mornari. Na najslabiji deo utvrđenja, gde je očekivao Spartansko iskrcavanje, postavlja 60 hoplita, a ostatak vojnika postavlja na zidine.

Bitka

Pod komandom Brasida i Trasimelida 43 spartanska broda pokušavaju da se iskrcaju, ali Atinske trupe su pružile žestok otpor. A i teren je bio izuzetno kamenit. Brasid je bio ozleđen, a spartanske trupe su odbijene. Spartanci su napadali tvrđavu 3 dana i zaključili su da ne mogu osvojiti utvrđenje.

Posle trećeg dana vraća se atinska flota sa 50 brodova. Spartanci nisu blokirali ulaz u luku, nego su zbog svoje inferiornosti u morskim veštinama baš želili da se sukobe sa atinskim brodovima u skučenom prostoru. Atinska flota ulazi u pomorsku bitku sa spartanskom flotom i spartanski brodovi beže. Spartanske trupe iskrcane na Sfakteriji ostaju odsečene bez ikakvog prevoza.

Posle bitke

Nakon proterivanja spartanskih brodova, atinski brodovi okružuju osrvo Sfakeriju, spečavajući beg Spartanaca sa Sfakterije. Spartanci pokušavaju sklopiti mir sa Atinom kojim bi povratili vojnike sa Sfakterije. Šalju ambasadora u Atinu. Atinjani ostaju u Pilosu 72 dana, a za to vreme ne nalazi se diplomatsko rešenje. Atinjani konačno savladavaju Spartance na Sfakteriji.

Izvor: Wikipedia

Bitka kod Delija

Deo Peloponeski rat   
Vreme:   424. pne.   
Lokacija:   Delij   
Rezultat:   Beoćanska pobeda   
Sukobljene strane   
Atina   Beotija   
Jačina   
oko 18.000   oko 18.000   
Gubici   
oko 1200   oko 500   

Bitka kod Delija odigrala se 424. pne. između Atine i Tebe, hegemona Beotije i saveznika Sparte. To je bila jedna od bitaka Peloponeskog rata. U bici pobeđuje Teba koristeći i tehnološke i taktičke inovacije.

Sadržaj
1 Uvod
2 Početni raspored snaga
3 Bitka
4 Upotreba novog oružja
5 Značaj bitke
6 Vidi još

Uvod
Peloponeski rat   
Sibota – Potideja – Halkida – Naupakt – Tanagra – Olpeja– Pilos – Sfakterija – Delij – Amfipolis – Mantineja– Sicilijanska ekspedicija– Sima – Kinosema – Kizik – Notijum – Arginuska ostrva – Egospotam   

Atinski generali Demosten i Hipokrat planirali su da napadnu Beotiju. Demosten greškom odlazi prerano, iskrcava se, ali biva izdan. Hipokrat još nije bio stigao, tako da Demosten nije mogao napasti i prisiljen je da se povuče.

General Hipokrat kasnije stiže u Beotiju i učvršćuje se u Deliju. Utvrđenje je završeno za 5 dana. Hipokrat ostvlja deo ljudi u utvrđenju, a deo šalje natrag. Tebanci su skupili vojsku da napadnu Hipokrata, ali pošto su primetili da Atinjani odlaze smatrali su da nema smisla napadati. Pagonda iz Tebe je bio komadant udruženih snaga Beotije. On se zalagao da svejedno napadnu, jer je znao da će se Atinjani vratiti i da će koristiti Delij koa bazu za napade.

Početni raspored snaga

Pagonda je postavio svoju armiju blizu Atinjana. Obe armije su bile sakrivene brdom jedna od druge.

Beoćani su imali 7.000 hoplita, 1000 konjanika, 500 peltasta i 10.000 lako naoružanih vojnika. Formirali su red od 25 ljudi. Na desnom krilu su bili vojnici iz Tebe, na centru vojnici iz Halijartre i Koroneje, a levo krilo drže vojnici iz Tespije, Tanagre i Orhomene.

Kad je general Hipokrat saznao kolika je Beoćanska vojska pridružio se glavnim atinskim snagama, ostavljajući 300 konjanika u Deliju. Atinjani su imali podjednako hoplita i konjice kao Beoćani, ali imali su mnogo manje lako naoružanih vojnika. Jedan od atinskih vojnika u bici bio je filozof Sokrat, koji je spasio Alkibijada tokom povlačenja.

Bitka

Dok je general Hipokrat držao govor vojnicima Beoćani napadoše. U centru se odvijala najveća borba. Beoćansko levo krilo je bilo okruženo i blizu poraza. Samo su se Tespijci na levom krilu dobro držali. Pobedonosna atinska linija je okružila Tespijce i nastala je zabuna u kojoj su Atinjani ubijali jedni druge umesto Tespijce. Tada se još nisu upotrebljavale oznake na štitovima da bi prepoznali svoju stranu.

Pagonda šalje konjicu da pomogne levom krilu i pobeđuju zbunjene Atinjane. U međuvremenu i Beoćansko desno krilo je bilo uspešno i Atinjani se dadoše u beg. Kad je vojska atinskog centra videla da su ostali bez oba krila i oni pobegoše. Ubijeno je oko 500 Beoćana i 1.000 Atinjana, uključujući generala Hipokrata.

Upotreba novog oružja

Beoćani su ganjali Atinjane do noći. Atinjani se vraćaju u Delijsku tvrđavu. Beoćani zahtevaju da Atinjani napuste njihovu svetu zemlju. Atinjani odgovaraju da je ta zemlja sad njima sveta i da drže Delij u samoobrani jer je Beotija postala saveznik Sparte.

Dve sednice nije bilo bitke, a onda se Beoćanima pridružuje 2.000 hoplita iz Korinta kao i druge savezničke trupe. Beoćani prave čudnu napravu, koja je bila jedna vrsta bacača plamena i koristeći se njom pokušavaju isterati Atinjane vatrom iz Delija. Ubijeno je 200 Atinjana, a ostali su pobegli. Beotija povraća Delij pod svoju kontrolu. General Demosten nije znao da je general Hipokrat izgubio bitku i iskrcava se sa vojskom, da bi ubrzo bio poražen.

Značaj bitke

Ova bitka je značajna ne samo zbog inovacija i korištenja novih tehnologija. Značajna je jer Pagonda koristi planiranu taktičku borbu po možda prvi put u historiji. Dotada su bitke između grčkih polisa bili jednostavni sukobi između masovnih formacija hoplita, gde konjica nije igrala značajniju ulogu. U Deliju Pagonda koristi dublje redove, rezerve, konjičke intervencije i postepenu promenu taktike tokom bitke.

Izvor: Wikipedia

Bitka kod Sfakterije
   
Deo Peloponeski rat   
Vreme:   425. pne.   
Lokacija:   Sfakterija   
Rezultat:   Atinska pobeda   
Sukobljene strane   
Atina   Sparta   
Jačina   
oko 3.000   440   
Gubici   
vrlo malo   148   


Bitka kod Sfakterije odigrala se 425. pne. između Atine i Sparte. To je bila jedna od bitaka Peloponeskog rata. S tom bitkom je povezana Bitka kod Pilosa.Bitka kod Sfakterije je faktički drugi deo te bitke kod Pilosa. Bitka je završila Atinskom pobedom.

Sadržaj
1 Uvod
2 Sporazum o primirju
3 Kleon odbija mirovni dogovor
4 Kleona optužuju
5 Kleon uspeva zauzeti Sfaktariju
6 Vidi još

Atinjani su se utvrdili u Pilosu i uspešno su odbili sve spartanske pokušaje da osvoje utvrđenje. Pedeset atinskih brodova je pobedilo 60 spartanskih brodova u bici kod Pilosa. Na ostrvo Sfakterija pre pomorske bitke bilo je iskrcano 440 spartanskih hoplita pod vođstvom Epitada. Posle pomorske bitke ostali su odsečeni i blokirani. To je predstavljalo veliki šok za Spartance pa šalju predstavnike na pregovore o primirju na Pilosu. Cilj je bio da sačuvaju trupe na Sfakteriji.

Sporazum o primirju

Dogovoreno je primirje sa sledećim tačkama:
Svi spartanski brodovi trebaju se predati Atinjanima tokom primirja
Atinjani će dozvoliti Spartancima da pod nadzorom šalju snabdevanje trupama na Sfakteriji. Ne dozvoljava se poseta Sfakteriji.
Nijedna strana neće napasti drugu. Sparta neće pokušavati osvojiti utvrđenje u Pilosu, a Atinjani neće napadati Spartance na Sfakteriji
Atinjani će prevesti spartanske ambasadore u Atinu na pregovore o miru. Kad završe pregovori vratiti će ih u Pilos. Kad se vrate Spartancima će se vratiti brodovi.

Obe strane su se složile da kršenje bilo kojega od uveta primirja znači momentalno poništenje dogovora o primirju. Sparta je predala brodove i spartanski ambasadori su otputovali u Atinu.

Kleon odbija mirovni dogovor

Spartanski ambasadori su hteli da se sklopi mir izmežu Atine i Sparte, samo da Atina omogući povratak Spartanaca sa Sfakterije. Prije je Atina tražila mir, a Sparta je odbijala. Sad Kleon odbija da u ime Atine prihvati mir.

Smatra da je Atina u prednosti. Zahteva da se Spartanci na Sfakteriji predaju i dovedu u Atinu. Sledeći zahtev je da Sparta vrati sve teritorije po prethodnom mirovnom sporazumu. To su po njemu preduslovi za pregovore o miru. Spartanci traže da se formira arbitrarni komitet, ali Kleon odbija. Spartanski ambasadori se vraćaju neobavljena posla u Pilos.

Kad su se vratili Atinjani tvrde da su Spartanci prekršili dogovor o primirju napadajući utvrđenje, te da zato ne vraćaju spartanske brodove. Spartanci su protestvovali i spremali se za napad.

Kleona optužuju

Atinska blokada Sfakterije je trajala jako dugo. Atinjani su imali malo hrane, vode i smeštaja. S druge strane Spartanci su imali dovoljno hrane za sebe i za hoplite na Sfakteriji. Spartanci bi helotima obećavali novac i slobodu, ako bi dopremili hranu na Sfakteriju. Tako je atinska blokada Sfakterije bila probijana.

U Atini su se počeli žaliti što nisu prihvatili mirovni sporazum sa Spartom. Osećalo se da će zima značiti kraj blokade i da će tada Spartanci uspeti pobeći. Kleon je postajao nepopularan jer je on blokirao mirovni sporazum. On je s druge strane tvrdio da kuriri lažu o pravom stanju stvari. Zbog toga su ga prisilili da sam izvidi situaciju. Uverivši se da je vrlo loše, tvrdi da je to zbog nedostatka dobrog vođstva, pa zato Kleon predlaže novu ekspediciju sa kompetentnim generalima. Osim toga Kleon je govorio da bi on davno zauzeo Sfaktariju za 20 dana . Zbog tih reči postavljaju ga na čelo ekspedicije.

Kleon uspeva zauzeti Sfaktariju

Demosten je s druge strane planirao da se iskrca na Sfakteriji. Jedan Spartanac je nepažnjom zapalio većinu šume na Sfakteriji, pa se teren mnogo bolje vidio. Kad je došao Kleon, poslali su poruku tražeći od Spartanaca na Sfakteriji da se predaju. Sledeće noći Atinjani iskrcavaju 800 ljudi na obe strane ostrva pre zore. odmah su napali jedan od tri Spatranska logora i iskoristvši iznenađenje pregazili ih.

Do zore svi Atinjani su se iskrcali i proterali su Spartance do malog utvrđenja na ostrvu. Spartanci su se borili, ali obrana je razbijena pomoću strelaca, koji su ih pokrili sa bokova. Kleon i Demosten su pozvali Atinjane natrag, da bi dali Spartancima vremena da se živi predaju. Posle međusobnih rasprava Spartanci se predaju. Od 440 Spartanskih hoplita 148 je ubijeno. Posle bitke obe strane se povlače, a Kleon se vraća u Atinu ispunivši obećanje da će osvojiti ostrvo za 20 dana.

Izvor: Wikipedia

Bitka kod Amfipolja

Deo Peloponeski rat   
Vreme:   422. pne.   
Lokacija:   Amfipolj   
Rezultat:   Pobeda Sparte   
Sukobljene strane   
Atina   Sparta   
Jačina   
oko 2.000   oko 2.500   
Gubici   
oko 600   8   

Bitka kod Amfipolja odigrala se 422. pne. između Atine i Sparte. To je bila jedna od bitaka Peloponeskog rata. Sparta je 424. pne. zauzela Amfipolj sa mnogim rudnicima srebra u okolini. To je bio težak financijski udar za Atinu. Sve to dovodi do bitke u kojoj Spartanci pobeđuju. Posle bitke ni Sparta ni Atina ne žele nastavak rata pa se sklapa Nikijin mir 421. pne.

Sadržaj
1 Osvajanje Amfipolja 424/423 pne.
2 Primirje 423. pne
3 Bitka 422. pne.
4 Posledice
5 Vidi još

Osvajanje Amfipolja 424/423 pne.

U približno isto vreme kad se dešavala bitka kod Delija zime 424/423 pne. spartanski general Brasida opseda Amfipolj. Amfipolj je atinska kolonija u Trakiji na reci Strumi. Grad je branio atinski general Eukle, koji je molio Tukidida da žto pre stigne u pomoć.

Da bi osvojio grad pre nego što stigne Tukidid, Brasida velikodušno obećava svima koji ostanu, da im neće dirnuti imovinu, a onima koji hoće da odu nudi slobodan prolaz. Amfipolj se tako predao iako se atinski general Eukle tome protivio. Tukidid je stigao u obližnju luku istog dana kad se grad predao. Tukididu prilaze oni koji su napustili grad. S druge strane Brasid pravi savezništva sa tračkim gradovima, a i sa Perdikom iz Makedonije. Atinjani su se bojali da će njihovi drugi saveznici u tom području brzo kapitulirati, ako im Brasida ponudi povoljne mirovne uvete. Tukidida smatraju odgovornim za pad Amfipolja, iako se on žalio da nije mogao stići na vreme. Pozvan je u Atinu, gde su mu sudili i proterali ga.

Primirje 423. pne

Posle pada Amfipolja Atina i Sparta potpisuju primirje. Atina se nadala da može utvrditi još više gradova kao pripremu za buduće napade od strane Brasida. Spartanci su se nadali da će Atina konačno da im vrati zarobljenike iz bitke kod Sfakterije 424. pne.. Prema primirju svaka strana ostaje ondje gde jest i primirje je trebalo trajati godinu dana. Tokom pregovora o primirju Brasida zauzima jedan grad i odbio je da ga vrati kad mu je stigla vest o primirju. Kleon je poslao vojsku da to mesto vrate iako je bilo primirje.

Bitka 422. pne.

Kada je prošlo primirje 422. pne., Kleon je stigao u Trakiju sa 30 brodova, 1200 hoplita, 300 konjanika i drugim trupama od atinskih saveznika. Ponovo je zauzeo Toronu i Skion. Brasida je imao 2.000 hoplita, 300 konjanika te neke trupe u Amfipolju. Brasida nije bio siguran da može pobediti, pa se vratio u Amfipolj. Kleon je krenuo prema Amfipolju, pripremajući se za bitku. Pošto Brasida nije izašao, Kleon se vraća. U tom trenutku Brasida izlazi iz Anfipolja i napada dezorganiziranu atinsku vojsku. Tokom te trke Brasida biva smrtno ranjen. Kleon je takođe ubijen u bici. Cela atinska vojska je pobegla, a 600 je ubijeno putem. Samo 8 Spartanaca je ubijeno u bici.

Posledice

Brasida je sahranjen u Amfipolju, a Amfipoljani ga poštuju kao osnivača grada. Posle bitke i Atini i Sparti je bilo dosta rata, pa potpisuju Nikijin mir 421. pne. .

Izvor: Wikipedia